sofija
About sofija
Posts by :
Osnivački akt
Beograd, novembar 2009. godine
Na osnovu 10, 11. I 12. člana Zakona o udruženjima (Službeni glasnik 51-09) VESELIN SIMONOVIĆ, (za Asocijaciju novinskih izdavača i elektronskih medija), VLADAN FILIPČEV, (za Asocijaciju nezavisnih lokalnih medija “Lokal pres”), NADEŽDA GAĆE, (za Nezavisno udruženje novinara Srbije) i LjILjANA SMAJLOVIĆ, (za Udruženje novinara Srbije) osnovali su Savet za štampu na Skupštini održanoj 2.11. 2009. U skladu sa ovim osnivači usvajaju
O S N I V A Č K I A K T
Saveta za štampu
I OPŠTE ODREDBE
Član 1.
Osnivači udruženja pod nazivom SAVET ZA ŠTAMPU su:
- VESELIN SIMONOVIĆ, (za Asocijaciju novinskih izdavača i elektronskih medija)
- VLADAN FILIPČEV, (za Asocijaciju nezavisnih lokalnih medija “Lokal pres”)
- NADEŽDA GAĆE, (za Nezavisno udruženje novinara Srbije) i
LjILjANA SMAJLOVIĆ, (za Udruženje novinara Srbije).
Član 2.
Savet za štampu je nezavisno, samoregulativno telo koje okuplja izdavače i vlasnike štampanih medija, profesionalne novinare kao i predstavnike javnosti .
Član 3.
Ciljevi Saveta za štampu su:
Praćenje poštovanja Kodeksa novinara Srbije u štampanim medijima i rešavanje predstavki pojedinaca i institucija povodom konkretnih sadržaja štampanih medija.
Medijacija između oštećenih pojedinaca, institucija i redakcija i iznošenje javnih opomena u slučajevima kada je konstatovano kršenje etičkih standarda utvrđenih Kodeksom novinara Srbije.
Edukacija za postupanje u skladu sa Kodeksom novinara Srbije i jačanje ugleda medija.
Član 4.
Savet za štampu je pravno lice sa svim pravima i obavezama koje ima po Ustavu i zakonima Republike Srbije.
Član 5.
Sedište Saveta za štampu nalazi se u ulici Ljube Jovanovića 9c u Beogradu.
Član 6.
Savet za štampu u svom radu je nezavisan a odluke koje donosi su javne.
Član 7.
Savet za štampu radiće po odredbama Kodeksa novinara Srbije, Statuta i Pravilnika o radu organa Saveta za štampu koji će usvojiti Osnivači.
Član 8.
Savet za štampu finansiraće se iz:
doprinosa osnivača,
prikupljenih sredstava od donatora.
Član 9.
O prikupljanju i trošenju finansijskih sredstava za rad Saveta odlučuju Osnivači
Upravljanje finansijama Saveta precizno se definiše Statutom Saveta za štampu.
II ORGANI SAVETA ZA ŠTAMPU
Član 10.
Savet za štampu ima sledeće organe:
- Lice ovlašćeno za zastupanje,
- Skupštinu,
- Upravni odbor i
- Komisiju za žalbe.
Savet za štampu predstavljaće lice ovlašćeno za zastupanje koje će uz prethodni dogovor Osnivača biti imenovano prilikom potpisivanja Osnivačkog akta Saveta za štampu.
Lice ovlašćeno za zastupanje dužno je da sprovede postupak registracije Saveta za štampu kod nadležnog organa.
Član 11.
Struktura Saveta za štampu je tripartitna i čine je predstavnici izdavača i vlasnika štampanih medija, novinarskih udruženja i predstavnici javnosti.
Način izbora, delokrug rada, ovlašćenja kao i nadležnosti organa Saveta za štampu biće precizirani u Statutom Saveta za štampu.
III NORMATIVNI AKTI
Član 12.
Normativni akti Saveta za štampu su:
- Osnivački akt,
- Statut i
- Pravilnik o radu organa Saveta za štampu.
IV ZAVRŠNE ODREDBE
Član 13.
Odluku o prestanku rada Saveta za štampu donose Osnivači. Danom prestanka rada Saveta za štampu imovinu Saveta ukoliko je bude, Osnivači će podeliti u humanitarne svrhe.
Član 14.
Odluka o osnivanju Saveta za štampu stupa na snagu danom potpisivanja Osnivačkog akta od strane svih Osnivača.
Beograd, 02. 11. 2009. godine
Osnivači
Veselin Simonović, Vladan Filipčev, Nadežda Gaće, Ljiljana Smajlović
Rezultati monitoringa poštovanja Kodeksa novinara u dnevnim novinama od marta do avgusta 2016.
Osam dnevnih novina objavilo je u proteklih šest meseci čak 3191 medijski sadržaj koji nije u skladu sa odredbama Kodeksa novinara Srbije, pokazao je monitoring poštovanja Kodeksa novinara Srbije koji je sproveo Savet za štampu.
Mediji su najčešće kršili odredbu Kodeksa koja nalaže da se pravi jasna razlika između pretpostavki, nagađanja i činjenica, a u slučajevima za koje je postojao izuzetan interes javnosti za određene, kao što su naročito surova ubistva i lične tragedije, “utrkivali su se“ u atraktivnosti sadržaja i skoro redovno pribegavali senzacionalizmu, objavljivanju nepotvrđenih informacija, šokantnih i uznemirujućih fotografija i svedočenja.
Monitoring je spoveden od početka marta do kraja avgusta 2016. godine, a posmatrane su dnevne novine koje se distribuiraju na nacionalnom nivou: Politika, Danas, Večernje novosti, Blic, Alo, Kurir, Informer i Srpski telegraf.
- Izveštaj o monitoringu poštovanja Kodeksa novinara Srbije u dnevnim štampanim medijima u periodu od 1. marta do 31. avgusta 2016. godine (pdf)
- Broj prekršaja po poglavljima i tačkama (pdf)
- Najčešće greške (pdf)
- Broj tekstova kojima je prekršen Kodeks novinara Srbije (pdf)
- Kršenje Kodeksa novinara Srbije (april-avgust 2015 i april-avgust 2016) (pdf)
Statut
U skladu sa odredbama Zakona o udruženjima („Službeni glasnik RS“, br. 51/2009 i 99/2011 – dr. zakoni), kao i na osnovu članova 11, 12, 17 i 26 Statuta Udruženja „Savet za štampu“, Upravni odbor udruženja, kao najviši organ Udruženja koji obavlja one poslove koje prema Zakonu o udruženjima obavlja skupština, na sednici, održanoj dana 27.11.2023. godine u Beogradu, donosi:
STATUT UDRUŽENJA „САВЕТ ЗА ШТАМПУ“
(Prečišćen tekst)
I OPŠTE ODREDBE
Član 1.
Savet za štampu (u daljem tekstu Savet) je dobrovoljna, vanstranačka, nevladina i samostalna organizacija zasnovana na slobodi udruživanja više fizičkih ili pravnih lica, osnovana radi ostvarivanja i unapređenja ciljeva opisanih u ovom statutu.
Savet za štampu u svom radu je nezavisan.
Savet za štampu radi u skladu sa Zakonom o udruženjima, Statutom Saveta i odredbama Kodeksa novinara Srbije.
Član 2.
Pun naziv Saveta je: САВЕТ ЗА ШТАМПУ.
Sedište Saveta je u Beogradu, Ul. Kraljice Natalije 28/II
Pečat Saveta je okrugao, prečnika 2,5 cm na kome piše: Савет за штампу – Београд.
Savet ima svoj znak prepoznavanja (u daljem tekstu: logo) koji se definiše posebnom odlukom Upravnog odbora.
Savet ima svojstvo pravnog lica, zastupa ga i predstavlja predsednik Upravnog odbora, koji je ujedno i predsednik Saveta.
Savet ne obavlja privrednu delatnost.
Član 3.
Rad Saveta je javan.
Odluke koje donose organi Saveta su javne.
Svaki član i predstavnik člana Saveta ima pravo uvida u sve zapisnike i opšte akte i odluke organa Saveta.
Organi Saveta predaju Upravnom odboru izveštaje o radu, u skladu sa Statutom.
Član 4.
Upravni odbor Saveta čine predstavnici medijske industrije i profesionalnih novinarskih udruženja.
Komisiju za žalbe Saveta čine predstavnici medijske industrije, profesionalnih novinarskih udruženja i predstavnici javnosti.
II CILjEVI SAVETA
Član 5.
Ciljevi Saveta su:
- Primena Kodeksa novinara Srbije u štampanim medijima i njihovim izdanjima na svim platformama, informativnim portalima i novinskim agencijama
- Rešavanje po žalbama ovlašćenih podnosilaca povodom konkretnih sadržaja u štampanim medijima i njihovim izdanjima na svim platformama, informativnim portalima i novinskim agencijama, u skladu sa Statutom i Poslovnikom o radu Komisije za žalbe
- Medijacija u cilju rešavanja sporova između ovlašćenih podnosilaca žalbe i medija
- Edukacija za postupanje u skladu sa Kodeksom novinara Srbije i jačanje ugleda medija
Savet ostvaruje ciljeve u oblasti javnog informisanja i na očuvanju ugleda novinarske profesije.
III ČLANOVI SAVETA ZA ŠTAMPU
Član 6.
Osnivači Saveta su i članovi Saveta.
O prijemu novih članova u Savet odlučuje Upravni odbor Saveta konsenzusom.
Upravni odbor prilikom glasanja o prijemu kandidata u članstvo Saveta posebno vodi računa o tome da li bi kandidat kao član bitno doprineo ostvarivanju ciljeva ovog statuta.
Ako je kandidat pravno lice, ciljevi utvrđeni statutom kandidata obavezno moraju biti u skladu sa ciljevima utvrđenim ovim statutom.
Predstavnici javnosti u Komisiji za žalbe nisu članovi Saveta.
Član 7.
Prava i obaveze članova su da aktivno učestvuju u radu organa u koje su izabrani.
Članstvo članu prestaje smrću ili prestankom postojanja na drugi način, sopstvenim istupanjem ili isključenjem.
Dalji uslovi i način učlanjivanja i prestanka članstva regulišu se posebnom odlukom Upravnog odbora.
IV ZNAČENJE IZRAZA U OVOM STATUTU
Član 8.
Nadležnost Saveta podrazumeva pravo i obavezu Saveta da odlučuje o podnetoj žalbi ovlašćenog podnosioca povodom konkretnog sadržaja u medijima, u skladu sa ovim Statutom i Poslovnikom o radu Komisije za žalbe.
Puna nadležnost Saveta podrazumeva pravo i obavezu Saveta da donosi odluke kojima usvaja ili odbija žalbu, u skladu sa ovim statutom i Poslovnikom o radu Komisije za žalbe. Puna nadležnost Saveta za štampu prostire se na sve članove Asocijacije medija i Lokal presa, osim ako se pojedini mediji pismenim putem izričito ne izjasne da ne žele da prihvate punu nadležnost Saveta za štampu, kao i na one medije koji su podneli zahtev i kojima je odobren zahtev radi prihvatanja pune nadležnosti Saveta.
Ograničena nadležnost Saveta podrazumeva da Savet može donositi odluke i javne opomene, u skladu sa ovim statutom i Poslovnikom o radu Komisije za žalbe. Ograničena nadležnost Saveta za štampu podrazumeva da je Savet nadležan da odlučuje i o objavljenoj sadržini medija koji nisu članovi Asocijacije medija i Lokal presa niti su prihvatili punu nadležnost Saveta podnetim i odobrenim zahtevom.
Izraz mediji, u smislu ovog statuta, podrazumeva štampane medije i njihova izdanja na svim platformama, novinske agencije i informativne portale.
V NADLEŽNOST SAVETA
Član 9.
Mediji koji nisu članovi Asocijacije medija i Lokal presa, a koji > imaju nameru da prihvate punu nadležnost Saveta, obraćaju se Savetu sa zahtevom da se nadležnost Saveta odnosi i na objavljeni sadržaj tih medija.
Izjavu o neprihvatanju pune nadležnosti Saveta ili podnošenje zahteva za prihvatanje pune nadležnosti Saveta podnosi ovlašćeno lice osnivača medija koje je registrovano kod nadležnog organa kao zastupnik.
Ovlašćeni podnosilac zahteva iz ovog člana je svaki štampani medij i njegova izdanja na svim platformama, informativni portal i novinska agencija.
Izdanja štampanih medija na svim platformama i informativni portali na drugim platformama osim štampanim, moraju kumulativno ispunjavati i sledeće dodatne uslove da bi mogli da podnesu zahtev iz ovog člana:
– moraju imati impresum
– moraju imati odgovornog urednika
Ako medij, podnosilac zahteva za prihvatanje pune nadležnosti Saveta, ne ispunjava uslove propisane ovim članom, što utvrđuje generalni sekretar, zahtev se odbacuje.
Upravni odbor Saveta za štampu konstatuje da je mediji ispunio uslove za privatanje pune nadležnosti Saveta u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva.
VI ORGANI SAVETA
Član 10.
Organi Saveta su:
– Upravni odbor
– Komisija za žalbe i
– Generalni sekretar Saveta
- UPRAVNI ODBOR
Član 11.
Upravni odbor je najviši organ Saveta i obavlja one poslove koje prema Zakonu o udruženjima obavlja skupština.
Upravni odbor sačinjavaju predstavnici svih članova Saveta.
Upravni odbor ima pet članova i to su predsednici Asocijacije novinskih izdavača i elektronskih medija, Asocijacije nezavisnih lokalnih medija “Lokal pres”, Nezavisnog udruženja novinara Srbije i Udruženja novinara Srbije, kao i jedno lice koje odlukom imenuje Asocijacija medija.
Mandat predstavnika članova Saveta za štampu traje četiri godine.
U slučaju sprečenosti predstavnika člana Saveta može menjati lice koje on ovlasti pisanim punomoćjem.
Svaka članica je dužna da u razumnom roku obavesti Savet o izabranim predstavnicima.
Predstavnici članica Saveta za štampu imaju pravo na naknadu za obavljeni rad i pokriće materijalnih troškova. O visini naknade i strukturi materijalnih troškova koji se alimentiraju odlučuje Upravni odbor Saveta za štampu.
Upravni odbor će doneti posebnu Odluku kojima će urediti bliža pitanja rada i organizovanja Upravnog odbora.
U organe Saveta ne mogu biti birani kao predstavnici članica predstavnici onih medija koji ne prihvataju nadležnost Saveta.
Član 12.
U nadležnosti Upravnog odbora je:
- razmatranje izveštaja o radu Komisije za žalbe i odlučivanje o njemu
- usvajanje godišnjih finansijskih izveštaja Saveta
- pripremanje izmena i dopuna Statuta, usvajanje Statuta i njegovih izmena i dopuna
- praćenje poštovanja Kodeksa novinara Srbije u štampanim medijima koji su u nadležnosti Saveta
- usvajanje plana rada Saveta
- izbor predstavnika civilnog društva – javnosti, u Komisiji za žalbe
- izbor predsednika i zamenika predsednika Upravnog odbora Saveta
- izbor generalnog sekretara Saveta
- edukacija medija za postupanje u skladu sa Kodeksom novinara Srbije i jačanje ugleda medija
- upravljanje i raspolaganje pokretnom i nepokretnom imovinom i novčanim sredstvima Saveta, osim raspolaganja novčanim sredstvima koja se troše na tekuće aktivnosti, kojima upravlja i raspolaže predsednik Saveta ili lice koje on ovlasti
- saradnja sa novinarskim asocijacijama i organizacijama
- izražavanje stavova Saveta u javnosti
- donošenje poslovnika o radu Komisije za žalbe, njegovih izmena i dopuna kao i prečišćenog teksta
- odlučivanje konsenzusom o statusnim promenama, prestanku rada Saveta i učlanjenu u saveze u zemlji i inostranstvu
- razmatranje i drugih pitanja iz delokruga rada Saveta i odlučivanje o njima, a koja ne spadaju u posebnu nadležnost Komisije za žalbe ili generalnog sekretara
Član 13.
Sednice upravnog odbora saziva i zakazuje, i njima predsedava, predsednik Upravnog odbora.
Predsednik Upravnog odbora potpisuje akte koje usvaja Upravni odbor.
Kandidate za predsednika Upravnog odbora Saveta može predložiti svaki član Saveta.
Predsednika i zamenika predsednika Upravnog odbora Saveta biraju svi članovi Upravnog odbora.
U slučaju da nijedan kandidat ne bude izabran konsenzusom, glasanje se ponavlja, a onda je izabran kandidat sa najvećim brojem glasova.
Predsednik Upravnog odbora ne može biti reizabran na tu funkciju.
U odsustvu predsednika Upravnog odbora, zamenik predsednika Upravnog odbora će predsedavati sednicama Upravnog odbora.
U slučaju da tokom trajanja mandata, predsedniku Upravnog odbora Saveta bude opozvano ovlašćenje da predstavlja članicu u Savetu, mandat mu prestaje danom obaveštavanja Upravnog odbora o opozivu predsednika, bira se novi predsednik Saveta, a do izbora ga zamenjuje najstariji član Upravnog odbora.
Član 14.
Upravni odbor ima najmanje jednu sednicu na svaka tri meseca.
Ukoliko oceni da je raspolaganje imovinom i sredstvima suprotno Statutu, stavovima i smernicama Upravnog odbora ili ako neko pitanje zahteva hitno sazivanje sednice Upravnog odbora, održavanje sednice Upravnog odbora može tražiti bilo koja članica Saveta ili njen predstavnik.
Ukoliko predsednik Upravnog odbora po ovom zahtevu ne sazove Skupštinu u roku od 30 dana, bilo koja članica Saveta može sazvati sednicu Upravnog odbora
Član 15.
Pozivi za sednicu Upravnog odbora sa predlogom dnevnog reda upućuju se predstavnicima članica Saveta najmanje tri dana pre održavanja skupštine.
U izuzetnim slučajevima taj rok može biti i kraći.
I poziv poslat elektronskom poštom smatra se urednim pozivom, ako sadrži vreme i mesto održavanja sednice Upravnog odbora i dnevni red sednice i ako je poslat predstavnicima članica Saveta.
Član 16.
Upravni odbor radi prema Poslovniku koji se utvrđuje na samoj sednici na početku njegovog rada.
Član 17.
Upravni odbor punopravno radi i odlučuje ako sednici prisustvuje najmanje troje članova Upravnog odbora .
Upravni odbor Saveta za štampu donosi odluke ako za usvajanje glasaju najmanje tri člana Upravnog odbora, osim ako ovim statutom nije drugačije određeno.
Poslovnik o radu Komisije za žalbe se donosi jednoglasno.
Upravni odbor odluku o izboru predstavnika javnosti u Komisiji za žalbe donosi jednoglasno.
Izmene i dopune Statuta i novi statut se usvajaju jednoglasno.
Član 18.
Šest meseci pre isteka mandata predstavnika članica, generalni sekretar Saveta upućuje pisani poziv koji šalje na adresu registrovanog sedišta članica Saveta, ili elektronski poziv članicama da izaberu nove predstavnike za članove organa Saveta za naredni mandat.
- KOMISIJA ZA ŽALBE
Član 19.
Komisija za žalbe rešava žalbe ovlašćenih podnosilaca povodom sadržaja objavljenih u štampanim medijima i njihovim izdanjima na svim platformama, informativnim portalima i novinskim agencijama, za koji smatraju da nisu u skladu sa odredbama Kodeksa novinara Srbije.
Komisija za žalbe donosi odluku o podnetoj žalbi najkasnije u roku od 45 dana od dana prijema žalbe u Savetu.
Član 20.
Komisija za žalbe ima ukupno jedanaest članova.
Članovi Komisije se biraju na sledeći način:
– Udruženje novinara Srbije bira dva člana;
– Nezavisno udruženje novinara Srbija bira dva člana;
– Asocijacija medija bira tri člana,
– Lokal pres bira jednog člana.
– Tri člana Komisije su predstavnici javnosti i biraju se na način predviđen ovim statutom.
Mandat članova Komisije za žalbe traje četiri godine.
Predstavnici članica delegirani u Upravni odbor Saveta mogu biti i članovi Komisije za žalbe.
Član 21.
Komisija za žalbe usvaja odluke i javne opomene većinom ako za njih glasa najmanje sedam članova Komisije za žalbe.
Odluke i javne opomene Komisije za žalbe moraju biti obrazložene sa posebnom naznakom radnje kojom se vrši povreda Kodeksa novinara Srbije i odredbe Kodeksa novinara Srbije koja je povređena konkretnom radnjom.
Član 22.
Kandidate za predstavnike civilnog društva u Komisiji za žalbe Saveta mogu predlagati:
– članice Saveta za štampu i
– druga udruženja, nevladine, strukovne i obrazovne organizacije čiji se ciljevi propisani Statutom ostvaruju u oblasti medija, slobode govora i izražavanja mišljenja, zaštite ljudskih, manjinskih, dečjih prava i rodne ravnopravnosti, zaštite zakonitosti i vladavine prava, promovisanju transparentnosti rada nosilaca javne vlasti i vršilaca javnih funkcija, borbi protiv korupcije i monopola.
Prilikom izbora članova koji predstavljaju javnost u Komisiji za žalbe, članovi Upravnog odbora dužni su da uzmu u razmatranje i odluče o svakom predlogu.
Kandidati za predstavnike civilnog društva, to jest javnosti, u Komisiji za žalbe Saveta predlažu se nakon raspisanog javnog konkursa.
Javni konkurs za predlaganje predstavnika civilnog društva, odnosno javnosti, u Komisiji za žalbe Saveta Upravni odbor objavljuje mesec dana pre izbora.
Članovi Upravnog odbora Saveta obavezni su da izbor predstavnika civilnog društva, to jest javnosti, u Komisiji za žalbe Saveta izvrše u roku od 15 dana po isteku konkursa.
- GENERALNI SEKRETAR SAVETA
Član 23.
Savet ima generalnog sekretara Saveta (u daljem tekstu: Sekretar) koji vrši funkciju zastupnika društva.
Odluku o izboru Sekretara donosi Upravni odbor na osnovu sprovedenog javnog konkursa.
Sekretar se uvodi na dužnost ugovorom koji potpisuje predsednik Upravnog odbora.
U nadležnosti sekretara je sledeće:
– proveravanje formalne urednosti i blagovremenosti podnete žalbe
– odbacivanje žalbe, ako ne sadrži sve obavezne elemente ili je neblagovremena
– proveravanje formalne ispunjenosti uslova medija kao podnosioca zahteva za prihvatanje pune nadležnosti Saveta i obaveštavanje Upravnog odbora o tome
– medijacija između podnosioca žalbe i medija na koji se žalba odnosi u cilju rešavanja spora između podnosioca žalbe i medija pre odlučivanja Komisije, u skladu sa Poslovnikom o radu Komisije
– pripremanje predloga odluka za Komisiju za žalbe, u skladu sa ovim statutom i Poslovnikom o radu Komisije za žalbe
– Informisanje Upravnog odbora o projektima i aktivnostima koje se sprovode ili su planirane, kao i o rezultatima sprovedenih aktivnosti
– obavljanje drugih poslova koje mu poveri predsednik Upravnog odbora
VII IMOVINA
Član 24.
Savet stiče imovinu putem:
– doprinosa članica
– donacija
– poklona i zaveštanja
– bankarskih kamata na oročena sredstva i
– drugih izvora
Član 25.
O sredstvima koja će se utrošiti na tekuće aktivnosti odlučuje Sekretar.
VIII IZMENE I DOPUNE STATUTA
Član 26.
Izmene i dopune Statuta, kao i donošenje novog statuta i prečišćenog teksta Statuta, u isključivoj su nadležnosti Upravnog odbora Saveta.
Član 27.
Obrazložene predloga izmena i dopuna Statuta, kao i novog teksta Statuta Upravnom odboru Saveta mogu dostaviti organi članica Saveta, kao i pojedinci koji su članovi članica Saveta, najkasnije dva meseca pre održavanja sednice na kojoj će se odlučivati o predlozima izmena ili dopuna ili usvajanju novog teksta Statuta.
Predlozi koji se podnose u elektronskoj formi dostavljaju se u jednom primerku.
Predlozi koji se podnose u pisanom obliku dostavljaju se u četiri primerka.
Upravni odbor je dužan da sve predloge, dostavi na mišljenje članicama Saveta, bilo da je reč o menjanju Statuta u celini, bilo samo nekih članova Statuta, ili njegovih odredaba ili formulacija teksta Statuta, najkasnije 45 dana pre održavanja sednice na kojoj će se odlučivati o predlozima izmena ili dopuna ili usvajanju novog teksta Statuta.
IX PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Član 28.
U slučaju prestanka rada Saveta i njegovog brisanja iz registra kod Agencije za privredne registre ili drugog nadležnog državnog organa, sva njegova imovina prelazi u jednakim delovima Asocijaciji medija, Lokal presu, Nezavisnom udruženju novinara Srbije i Udruženju novinara Srbije, kao domaćim i nedobitnim pravnim licima, osnovanim radi istih ili bliskih ciljeva.
Na zvaničnoj internet prezentaciji Saveta stalno stoji objavljen prečišćen tekst Statuta.
Ovaj Statut stupa na snagu danom donošenja, a primenjuje se od dana upisa u registar udruženja kod nadležnog organa.
Ovaj prečišćen tekst Statuta u potpunosti menja tekst Statuta od 30. 10. 2020. godine.
Predsednik Upravnog odbora
Željko Bodrožić
Rezultati rada Komisije za žalbe i monitoringa poštovanja Kodeksa novinara u dnevnim novinama od jula do decembra 2019.
(predstavljeni na tribini 19. februara 2020.u Pres centru Udruženja novinara Srbije )
U drugoj polovini prošle godine u osam dnevnih listova sa nacionalnom pokrivenošću evidentirano je 5.057 tekstova u kojima je prekršen Kodeksa novinara, što je rast za oko 17 odsto u odnosu na 2018. godinu, rečeno je na predstavljanju rezultata monitoringa štampanih medija Saveta za štampu. Najčešći prekršaj i ove godine je kršenje pretpostavke nevinosti.
Analiza je pokazala da je list „Alo“, od 1. jula do 31. decembra 2019. godine, sa 1.266 tekstova u kojima su zabeleženi prekršaji, bio rekorder u kršenju novinarskog Kodeksa.
Slede „Kurir“ sa 1.106 takvih tekstova, „Srpski telegraf“ sa 864, „Informer“ sa 667, „Blic“ sa 511, „Večernje novosti“ sa 354, „Politika“ sa 234 i „Danas“ sa 55 tekstova u kojima su utvrđeni prekršaji Kodeksa novinara.
Istraživači smatraju da je jedan od razloga za povećanje broja prekršaja to što mediji koji krše Kodeks novinara tu praksu ne žele da menjaju, ali su na porast nepoštovanja etike i kulture svakako uticalo i promene u kulturi i etici javne reči na javnoj sceni na kojoj ne postoji crvena linija, pa su se uvrede, psovke i pretnje prenele u medije, rečeno je na tribini.
Problemi medijske etike u Srbiji u poglavlju Odgovornost novinara
Kao i prethodnih pet godina, mediju su u drugoj polovine prošle godine u najvećoj meri kršili tačke iz poglavlja IV Kodeksa novinara, koje se odnose na poštovanje pretpostavke nevinosti, neprimereno korišćenje uznemirujućih sadržaja, komercijalno oglašavanje, negovanje kulture i etike javne reči…
Članica Komisije za žalbe Saveta za štampu Tamara Skroza rekla je da je iz ovog poglavlja u najvećem broju, kao i prethodnih godina, kršena pretpostavka nevinosti, koja predstavlja jedno od elementarnih ljudskih prava.
„Nije dovoljno da se umesto imena navedu inicijali osumnjičenog, već se mora izbeći navođenje bilo čega što može da uputi na njegov identitet“, rekla je Skroza i dodala da se važnost toga ogleda u tome što u pojedinim slučajevima osobe koje su u medijima unapred osuđene, na kraju pred sudom budu oslobođene.
Učesnici tribine govorili su i o tački 7 poglavlja IV koja se odnosi na neoznačene oglasne, PR tekstove.
„U ovom periodu se videlo da mediji pokušavaju da ispune formalne uslove da označe da je tekst PR. Za razliku od prvih godina, umesto pukog teksta bez oznake, stavljali su brojeve, šifre na mesto imena novinara. To je šifra za oglas. Te brojeve ne prepoznaju čitaoci, pa je u tom slučaju prekršen Kodeks“, rečeno je na tribini.
Označavanje oglasnih tekstova u medijima, rečeno je, između ostalog je važno i da bismo videli ko i na koji način pokušava da uđe u medije. „Nije isto ako firma da oglas i mediju plati i ako taj mediji nepristrasno i objektivno prati aktivnosti te firme. To su različite stvari“, rekli su predstavnici Saveta za štampu.
Rečeno je i da je prošle godine, kada je reč o skrivenom oglašavanju, u „Kuriru“ i listz „Danas“ napravljen pomak. „Vidljivo je da se takvi tekstovi označavaju na način da je to jasno čitaocima“, rekao je novinar Petar Jeremić.
Govoreći o uznemirujućim fotografijama u medijima Skroza je rekla da čak iako novinari dođu do takvih sadržaja ne smeju da ih javno objavljuju.
„U gotovo svim slučajevima nasilja u porodicama i ubistava imamo grafičke prikaze nasilja, stanja leša. To kalja prostor u kojem živimo“, rekla je i podsetila da u medijima fotografija žrtava posle udara u kule „bliznakinje“ u Njujorku ili terorističkih napada u svetu nije bilo.
Kad je reč o negovanju kulture i etike javne reči, u velikom broju slučajeva Kodeks novinara kršen je u tabloidima prilikom prenošenja dijaloga iz televizijskih rijaliti programa. „Imamo masakr kulture i etike javne reči u tabloidima. Doslovce se prenose dijalozi koji se nekada i ne prikažu na televiziji. Ako ne gledate rijaliti programe, a kupujete novine, naći ćete se oči u oči sa tim užasom“, rečeno je na tribini.
Jeremić je istakao i da se u ovom poglavlju krši i zabrana diskriminacije. „U tabloidima je očigledno da se diskriminišu čitavi narodi, jer je to u političkom interesu. Čini mi se da smo blizu govoru mržnje. Dolazimo u situaciju da se prema nekim narodima širi govor mržnje“, rekao je on.
Prava maloletnika
Prema rezultatima monitoringa,u posmatranim listovima, za šest meseci evidentirano je 417 tekstova u kojima su ta prava ugrožena. Predstavnici Saveta za štampu, kao najveći problem, istakli su otkrivanje identiteta dece.
Prava maloletnika su u najvećoj meri bila ugrožena u „Kuriru“ (151 tekst), a slede „Alo“ (141), „Večernje novosti“ (70), „Srpski telegraf“ i „Informer“ (21), Blic (osam), „Danas“ (četiri) i „Politika“ (jedan).
Učesnici tribine istakli su slučajeve u kojima su mediji u tekstovima, bez opravdane potrebe, pominjali decu javnih, estradnih ličnosti. Kao primer naveden je slučaj starateljstva nad detetom pevačice Severine i biznismena Milana Popovića.
Podsetili su i na izveštavanje medija o ubistvu Jelene Marjanović iz 2016. godine, koje se u analiziranom periodu nastavilo. Istakli su da su novinari gotovo u svakom tekstu identifikovali njeno dete. „Čini se da se mediji utrkuju da toj deci unište život“, rečeno je na tribini.
Na tribini je otvoreno i pitanje o sankcijama novinarima i urednicima koji se nisu pridržavali etičkog kodeksa prilikom izveštavanja o otmici dvanestogodišnje devojčice, kao i konkretnih koraka koji građani mogu da preduzmu kako bi se to zaustavilo.
Jedno od rešenja je, navela je generalna sekretarka Saveta za štampu Gordana Novaković, da se ne kupuju novine koje na taj način izveštavaju i da građani urednicima tih listova ukažu da to ne žele da čitaju. Rekla je i da se „Srpski telegraf“ zbog teksta o otmici devojčice izvinio, ali da je sutradan objavio sličan sadržaj, a da je sporni tekst i dalje na njihovom portalu „Republika“.
Skroza je rekla da identitet deteta koje je žrtva mora biti zaštićen, kao i njegovo pravo na dostojanstvo. „Kada su deca žrtve pedofilije imate i grafičke prikaze šta je osumnjičeno lice radilo detetu. Kada se to sabere sa otkrivanjem identiteta maloletnika dobija se kao rezultat uništavanja života deteta“, rekla je Skroza.
Istakla je da je problem i sa tim slučajevima o kojima su mediji izveštavali što će oni zauvek ostati na vebu i da će, kada dete bude odraslo, te podatke moći da pronađu poslodavci, partneri…
Predstavnici Saveta za štampu naglasili su i važnost poglavlja I (Istinitost izveštavanja) i VII (Poštovanje privatnosti) Kodeksa novinara.
Rečeno je da su u porastu slučajevi kršenja Kodeksa novinara u kojima naslov teksta ne odgovara njegovoj sadržini i duhu teksta. „Klikbejt naslovi preneseni su iz onlajn u štampanu sferu. Imate na dnevnom nivou u svim medijima naslove koji nemaju veze sa tekstom ili ne odgovaraju duhu tog teksta. Time se zakoni o medijima ne bave, ali to je jako bitno za Kodeks novinara“.
Govoreći o poštovanju privatnosti, rečeno je da je u medijima drastično kršena, ali ne samo kada je reč o tekstovima o javnim ličnostima, već i o „običnim“ ljudima, te da se kao nepobitne činjenice iznose pretpostavke o nečijem privatnom životu.
Žalbe Savetu za štampu
Generalna sekretarka Saveta za štampu Gordana Novaković istakla je da je Komisija za žalbe Saveta za štampu prethodne godine u najvećem broju imala slučajeve u kojima su mediji kršili poglavlja I i VII Kodeksa novinara. Neosnovane optužbe, glasine, klevete, ali i komentari ispod tekstova u onlajn medijima, bili su predmeti žalbi Savetu za štampu.
Navela je dva drastična slučaja prošle i početkom ove godine kada je portal ePančevo vodio kampanju protiv novinara portala Pančevo Si Ti Nenada Živkovića i slučaj otmice dvanestogodišnje devojčice, a zbog kojih je Savet za štampu reagovao saopštenjima, što nije praksa.
„Portal je mesecima vodio kampanju protiv kolege Živkovića. To je serija tekstova u kojima su iznošene nepotkrepljene optužbe. Uvrede su bile nezabeležene u našim medijima. Izrečeno je devet javnih opomena tom portalu. Kampanja je vođena sinhronizovano i simultano sa Televizijom Pančevo, kojoj je i REM izrekao mere“, rekla je Novaković.
Komisija za žalbe Saveta za štampu je u slučaju otmice devojčice u 14 tekstova utvrdila da je prekršen novinarski kodeks. „Imali smo drastičnu povredu privatnosti te devojčice i pretpostavku nevinosti osumnjičenog“, rečeno je na tribini.
Nasuprot porastu broja prekršaja Kodeksa novinara broj žalbi Savetu za štampu ne raste. Razlozi za to su što žalioci ne dobijaju satisfakciju, jer ti mediji ne objavljuju odluke Saveta za štampu ili je po sredi strah od „osvete“ tih medija.
Nagrada za kršioce
Na pitanje kako je moguće da mediji koji krše novinarski kodeks dobijaju novac na projektnom sufinansiranju medijskih projekata, učesnici tribine rekli su da Savet za štampu na to ukazuje godinama.
„Mediji koji su serijski kršitelji kodeksa su neprekidno nagrađivani na lokalnim konkursima, pa čak i u Beogradu. Verujemo da mediji koji ne poštuju etičke standarde profesije ne rade u javnom interesu. Kada ne rade u javnom interesu ne treba da budu nagrađeni novcem građana“, rečeno je na tribini.
Predstavnici Saveta su, međutim, istakli i da cilj Saveta za štampu nije da mediji budu kažnjeni, niti na bilo koji drugi način „obeleženi“ kao krivci, već da se ukaže na greške kako bi se one ipstavile i kako bi se popravio kvalitet medijskog sadržaja, u interesu čitalaca.
Zaključci:
– Broj žalbi upućenih Komisiji se smanjuje, iako se broj prekršaja Kodeksa novinara u dnevnim listovima povećava,
– Mediji često krše prava dece, najčešće otkrivanjem njihovog identiteta. Iza ovoga, po pravilu, ne stoji loša namera, već nedovoljna svest o posledicama koje to može imati na budućnost tog deteta,
– Prikriveno oglašanjavanje je sve češći prekršaj Kodeksa, a dnevne novine u najvećem broju slučajeva plaćene oglase ili PR tekstove označavaju tako da formalno ispune uslov da je tekst obeleže, a da zapravo čitaocima nije jasno o čemu je reč,
– U porastu su i slučajevi kršenja Kodeksa novinara u kojima naslov teksta ne odgovara njegovoj sadržini i duhu teksta, tako da su klikbejt naslovi preneseni su iz onlajn u štampanu sferu,
– Mediji koji su serijski kršitelji kodeksa su neprekidno nagrađivani na lokalnim konkursima za projektno sufinansiranje, ne obaziru se na odluke Saveta za štampu i ne pokušavaju ništa da poprave u svojoj praksi.
VIDEO: Snimak tribine “Koliko su mediji poštovali Kodeks novinara Srbije u 2019. godini”
19.02.2020. / Pres centar UNS-a
Poslovnik o radu komisije za žalbe
Na osnovu člana 12. stav 1. tačka 13. Statuta Saveta za štampu, Upravni odbor Saveta, na sednici održanoj dana 30.10.2020. godine, donosi
ODLUKU
O donošenju Poslovnika o radu Komisije za žalbe
Usvaja se Poslovnik o radu Komisije za žalbe tako da glasi:
I OPŠTE ODREDBE
Član 1.
Ovim poslovnikom utvrđuje se način rada Komisije za žalbe Saveta za štampu (u daljem tekstu Komisija) u postupcima pokrenutim uloženim žalbama ovlašćenih podnosilaca povodom sadržaja objavljenih u štampanim medijima i njihovim izdanjima na svim platformama, informativnim portalima i novinskim agencijama, kada smatraju da nisu u skladu sa odredbama Kodeksa novinara Srbije.
Svi pojmovi koji se koriste u ovom Poslovniku u muškom rodu obuhvataju iste pojmove u ženskom rodu.
Član 2.
Komisija za žalbe je nadležna da odlučuje o žalbama koje se podnose povodom konkretnog sadržaja objavljenog u medijima.
Komisija je nadležna da odlučuje o onim objavljenim sadržajima medija nad kojima Savet za štampu ima punu ili ograničenu nadležnost, u skladu sa Statutom Saveta.
II ŽALBA
Član 3.
Žalbe moraju da ispune sledeće kriterijume da bi se po njima moglo postupati:
- da budu u pisanom obliku ili poslate elektronskom poštom
- da se odnose na konkretne sadržaje objavljene u medijima za koje se smatra da su u suprotnosti sa Kodeksom novinara Srbije
- ako su žalbe podnete u pisanom obliku da sadrže odštampani sadržaj koji je objavljen u mediju i za koji se smatra da je suprotan pravilima Kodeksa, a ako se podnosi u elektronskom obliku, da se dostavi internet link ka sadržaju koji je objavljen u mediju i za koji se smatra da je suprotan pravilima Kodeksa ili skenirani sadržaj ili na drugi način da je u prilogu elektronske pošte
- da se odnose na medij za koji je Komisija nadležna da odlučuje (član 2, stav 2)
- da je podneta blagovremeno, i to:
– ako je sadržaj objavljen u štampanim medijima – u roku od 90 dana od dana objavljivanja,
– ako je sadržaj objavljen putem interneta ili na drugoj platformi putem koje je stalno dostupan javnosti, sve dok takav sadržaj ne bude uklonjen
- da je žalba podneta od strane lica oštećenog objavljenim sadržajem, i to neposredno, odnosno preko zastupnika ili preko punomoćnika tog lica, ili da je žalba podneta od strane bilo kog člana Komisije, u kom slučaju se član Komisije koje je podneo žalbu izuzima iz postupka odlučivanja po toj žalbi. Ako se žalba odnosi na određenu grupu lica ili objavljeni sadržaj povređuje prava određene grupe lica, žalbu može podneti i organizacija koja se bavi zaštitom ljudskih prava. Ako se objavljeni sadržaj odnosi na maloletnu osobu, da je žalbu podneo roditelj ili drugi staralac kao zakonski zastupnik maloletnika, ili da su roditelji dali pisanu saglasnost trećem licu da podnese žalbu u ime maloletnika.
- da je navedena adresa elektronske pošte ili adrese za prijem pošte podnosioca ili njegovog punomoćnika
- da se naznači podnosilac žalbe imenom i prezimenom, ako je fizičko lice, ili punim poslovnim imenom i matičnim brojem ako je podnosilac pravno lice.
U žalbi se prema mediju za koji podnosilac žalbe smatra da je objavio sadržaj kojim se povređuje Kodeks novinara Srbije može postaviti zahtev u kome će navesti predlog poravnanja radi bržeg otklanjanja povreda Kodeksa novinara Srbije i otklanjanja posledica takve povrede. Predlog mora da sadrži preciziranu obavezu medija, način i rokove za izvršavanje te obaveze.
Obaveza medija iz prethodnog stava ovog člana može biti uklanjanje spornog sadržaja, objavljivanje odgovora na informaciju ili objavljivanje ispravke informacije, javno izvinjenje i druge obaveze kojima bi se otklonile posledice povrede Kodeksa.
Član 4.
Po prijemu žalbe, generalni sekretar saveta (u daljem tekstu: sekretar) utvrđuje formalnu ispravnost žalbe, i to:
- da li je žalba blagovremena;
- da li sadrži sve elemente obavezne po članu tri ovog poslovnika;
- da li je odlučivanje po uloženoj žalbi u nadležnosti Komisije (da li je medij u kojem je objavljena informacija štampani medij ili njegovo izdanje na bilo kojoj platformi, informativni portal ili novinska agencija).
Član 5.
Ukoliko neki od uslova iz člana četiri nisu ispunjeni, sekretar odbacuje žalbu sa obrazloženjem koji od uslova nije ispunjen da bi se po žalbi moglo postupati.
Član 6.
U slučaju da je žalba nejasna u pogledu neke od okolnosti opisanih u članu 3. i 4. ovog poslovnika, podnosiocu žalbe se sekretar obraća uputstvom kako da ispravi ili dopuni žalbu i u kom delu.
Ako se ni naknadno blagovremeno ne uredi žalba, sekretar odbacuje žalbu.
Rok za davanje odgovora na žalbu i davanje izjašnjenja je sedam dana od prijema dopisa sekretara.
Dopisom sekretara smatra se i elektronski dopis ili sadržina elektronske pošte.
Član 7.
Ako je žalba formalno uredna, sekretar dostavlja žalbu mediju koji je objavio sporni sadržaj uz dopis u kojem će se pozvati da u roku od sedam dana od prijema dopisa odgovori na žalbu i da se izjasni o predlogu poravnanja podnosioca žalbe, ako je takav predlog postavljen.
Ako ni nakon primljenog odgovora medija, činjenice koje su bitne za odlučivanje po podnetoj žalbi nisu dovoljno, potpuno ili tačno utvrđene, radi njihovog potpunog i tačnog utvrđenja, sekretar odgovor medija šalje podnosiocu žalbe radi izjašnjavanja na odgovor medija koji može da se naknadno izjasni i upotpuni ili pojasni činjenične navode žalbe i odgovora na žalbu. Izjašnjenje podnosioca žalbe na odgovor medija se dopisom dostavlja mediju koji je objavio sporni sadržaj sa pozivom na dodatno izjašnjenje i upotpunjavanje ili razjašnjenje činjenica bitnih za odlučivanje po žalbi.
Član 8.
Ako se medij u odgovoru na žalbu izjasni o predlogu poravnanja postavljenom u žalbi tako da prihvati predlog poravnanja, onda se medijacija smatra uspelom i stranke se pozivaju da poravnanje izvrše, a postupak po žalbi se obustavlja i ne ide na sednicu Komisije.
Ako medij ne da odgovor u roku, podnosilac žalbe se obaveštava o tome dopisom, a žalba se priprema za sednicu Komisije.
Ako se medij izjasni tako da u odgovoru na žalbu iznese novi predlog poravnanja, takav odgovor medija se dostavlja podnosiocu žalbe na izjašnjenje. Takav predlog se može samo ili prihvatiti ili odbiti. U izjašnjenju podnosioca žalbe ne može se postavljati novi predlog poravnanja, o čemu će se poučiti podnosilac žalbe u dopisu kojim mu se dostavlja odgovor na žalbu medija.
U slučaju da se medijacijom ne dođe do sporazuma podnosioca žalbe i medija na koji se žalba odnosi, žalba se priprema za sednicu Komisije u skladu sa ovim poslovnikom.
III DOKUMENTACIJA U POSTUPKU REŠAVANJA PO ŽALBI
Član 9.
Svaka žalba se po prijemu u Savet zavodi u poseban omot spisa sa posebnim brojem koji predstavlja redni broj primljene žalbe u toj godini i pod brojem koji označava godinu u kojoj je primljena žalba.
Sednice Komisije priprema generalni sekretar na osnovu formalno urednih primljenih žalbi, u kojima medijacija nije uspela.
Predmeti za sednicu Komisije pripremaju se formiranjem omota za svaki slučaj posebno sa sačinjenim pregledom sledećih dokumenata:
- žalba
- fotokopija objavljenog sadržaja na koji je uložena žalba ili odštampani sadržaj internet prezentacije štampanog medija ili medija na drugim platformama koji je povod podnošenja žalbe
- podnesci suprotstavljenih strana sa prilozima (odgovor i izjašnjenja)
- predlog za odluku Komisije
Predlog za odluku Komisije pripremaju generalni sekretar i predsedavajući Komisijom.
IV SEDNICE KOMISIJE ZA ŽALBE
Član 10.
Komisija za žalbe donosi odluke na redovnoj sednici koja se održava jednom mesečno i to poslednjeg četvrtka u mesecu. U izuzetnim slučajevima može se zakazati i vanredna sednica Komisije.
Na osnovu pripremljenih urednih žalbi, Komisija na sednicama na kojima mora biti prisutno najmanje osam članova od ukupnog broja članova, razmatra svaki slučaj posebno i donosi posebne odluke i javne opomene za svaki pojedinačni predmet većinom od najmanje sedam glasova.
Član 11.
Sednice Komisije vodi predsedavajući.
Članovi Komisije rotiraju se na mestu predsedavajućeg na šest meseci i to tako da u svakom narednom mandatu predsedava predstavnik drugog člana saveta. Predstavnici svakog osnivača, kao i predstavnici javnosti dogovaraju se koga će imenovati za predsedavajućeg. Istovremeno se bira i zamenik predsednika, koji će predsedavati Komisiji u narednom mandatu.
Član 12.
Rad Komisije je dostupan javnosti.
Ako je to potrebno radi utvrđivanja činjenica relevantnih za odlučivanje, glasanje o odluci može se odgoditi na predlog najmanje jednog člana komisije, s tim da se odluka o odgađanju mora doneti većinom prisutnih članova.
Odgađanjem glasanja o odluci se ne može prekoračiti rok za rešavanje po žalbi.
Član 13.
Član Komisije koju radi za javno glasilo (medij) čiji je sadržaj predmet žalbe izuzima se iz rasprave i odlučivanja.
Člana Komisije, odlukom udruženja koje ga je izabralo, na sednici može zameniti drugi predstavnik tog udruženja, o čemu se pre sednice obaveštava generalni sekretar Saveta.
Član 14.
Član Komisije koji se protivi odluci ili obrazloženju odluke Komisije ima pravo na izdvojeno mišljenje zasnovano na argumentima koje je izneo u toku većanja o predloženoj odluci.
Izdvojeno mišljenje član Komisije je dužan da usmeno najavi na sednici Komisije nakon donošenja odluke.
Član Komisije je dužan da izdvojeno mišljenje dostavi tri dana nakon održane sednice.
Bitne stvari iz izdvojenog mišljenja navode se u obrazloženju odluke, a izdvojeno mišljenje se u celosti objavljuje u zapisniku sa sednice.
Član 15.
O radu na sednici Komisije vodi se zapisnik. Zapisnik vodi generalni sekretar Saveta.
Zapisnik sadrži osnovne podatke o radu na sednici, imena prisutnih i odsutnih članova, imena drugih prisutnih, dnevni red, bitne stvari koje su rečene o svakoj tački dnevnog reda, vreme završetka sednice i potpise predsedavajućeg i zapisničara.
Zapisnik usvajaju članovi Komisije elektronskim putem nakon sednice.
Član Komisije može dati primedbu na zapisnik samo u delu koji se odnosi na njegovo izlaganje.
Zapisnik je javan i nakon usvajanja objavljuje se na internet prezentaciji Saveta.
Član 16.
Rok za rešavanje po podnetoj žalbi je 45 dana od dana prijema žalbe u Savetu.
Član 17.
Komisija donosi odluke i javne opomene.
Komisija donosi odluke uvek, osim kada usvaja žalbu u odnosu na medij nad kojim nema punu nadležnost, kada donosi javnu opomenu.
Komisija donosi:
- Odluku kojom se žalba odbacuje, ako žalba ne ispunjava uslove iz člana 3 i 4 ovog poslovnika, a sekretar je propustio da odbaci žalbu
- Odluku ili javnu opomenu kojom se žalba usvaja – kada utvrdi da je žalba osnovana
- Odluku kojom se žalba odbija – kada utvrdi da žalba nije osnovana
Član 18.
Odluka kojom se žalba usvaja i javna opomena moraju da sadrže obrazloženje, sa posebnom naznakom radnje kojom se vrši povreda Kodeksa novinara Srbije i odredbe Kodeksa novinara Srbije koja je povređena konkretnom radnjom.
Komisija u obrazloženju odluke može dati i određene preporuke.
Svaka odluka i javna opomena se dostavlja mediju na koji se žalba odnosi.
Član 19.
Odluka kojom se žalba usvaja mora se objaviti u mediju na koji se žalba odnosi, i to najkasnije u pet dana od dana prijema odluke, u slučaju da je odluka doneta protiv dnevnih novina ili internet portala, odnosno u roku od deset dana od dana prijema odluke, u slučaju da je odluka doneta protiv nedeljnika.
Za odluku kojom se žalba odbija i za javnu opomenu ne postoji obaveza objavljivanja.
Medij objavljuje izreku odluke kojom se žalba usvaja sa izvodom obrazloženja ne dužim od 2.000 slovnih znakova koje će mu dostaviti Komisija, sa poukom o obavezi objavljivanja i rokovima za objavljivanje.
Na internet prezentaciji Saveta objavljuje se odluka ili javna opomena sa obrazloženjem u celini.
Komisija može doneti odluku kojom se žalba usvaja bez obaveze medija na objavljivanje odluke Komisije samo na izričit zahtev podnosioca žalbe.
U slučaju da medij na koji se odnosi žalba koju je Komisija usvojila, ne objavi odluku na propisan način, Savet će poslati odluku svim ostalim medijima, uz preporuku da takvu odluku objave.
Komisija za žalbe je dužna da obavesti Upravni odbor Saveta uvek kada neki medij ne objavi odluku na propisan način.
Savet za štampu će kvartalno obaveštavati javnost o tome koji mediji nisu objavili odluke Komisije za žalbe.
Osnivači Saveta će objavljivati na svojim internet sajtovima sažetke odluka Komisije za žalbe i/ili saopštenja Saveta u vezi sa tim.
V ZAVRŠNE ODREDBE
Član 20.
Svaka odluka, javna opomena i mišljenje upisuju se u:
- elektronsku bazu podataka i
- knjigu odluka sa podacima koji se odnose na: podnosioca žalbe, javno glasilo ili medij na koji se žalba odnosi, datum prijema žalbe, odluku Komisije, datum dostavljanja odluke, datum objave i datum arhiviranja.
Ova knjiga je javna i trajno se čuva.
Član 21.
Ovaj poslovnik stupa na snagu osmog dana od dana usvajanja na sednici Upravnog odbora, a objaviće se na internet prezentaciji Saveta narednog dana od dana usvajanja.
Izmene i dopune, kao i autentično tumačenje odredaba ovoga poslovnika, vrši Upravni odbor Saveta za štampu, u postupku po kome je poslovnik i donet.
Ako usvaja izmene i dopune, Upravni odbor sačinjava i prečišćeni tekst Poslovnika o radu komisije za žalbe koji stoji stalno objavljen.
Predsednik Upravnog odbora
Stevan Ristić
Odluke sa 105. sednice Komisije za žalbe Saveta za štampu održane 29.10.2020
Odluke sa 105. sednice Komisije za žalbe Saveta za štampu održane 29.10.2020
1. Miljan Milenković protiv portala “Južne vesti”- Žalba rešena prekršaj Kodeksa
2.Miljan Milenković protiv portala “Južne vesti”, druga žalba- Žalba rešena prekršaj Kodeksa
3. Miljan Milenković protiv portala N1- Žalba rešena prekršaj Kodeksa
4. Miljan Milenković protiv portala Nova.r- Žalba rešena prekršaj Kodeksa
5. Miljan Milenković protiv portala “Glas javnosti.rs”- Žalba rešena prekršaj Kodeksa
6. Miljan Milenković protiv portala “Alo.rs”- Žalba rešena prekršaj Kodeksa
7. Miljan Milenković protiv portala “Direktno.rs”- Žalba rešena prekršaj Kodeksa
12. Pavle Jelisijević protiv portala “Media portal”- Žalba rešena prekršaj Kodeksa
13. Igor Žeželj protiv portala ” N1 info”- Žalba rešena nema šrekršaja Kodeksa
Najava sednice Komisije za žalbe Saveta za štampu 29.10.2020
Седница Комисије за жалбе Савета за штампу биће одржана у четвртак, 29. октобра у 18 сати у Прес центтру УНС-а.
Комисија ће разматрати следеће жалбе:
1.Данас- Српски телеграф/Република
2. Миљан Миленковић – Јужне вести (две жалбе)
5.Миљан Миленковић – Глас јавности.рс
7. Миљан Миленковић – Директно.рс (две жалбе)
8. Министарство културе и инфромисања-Курир (две жалбе)
10. Павле Јелисијевић –Медиа портал
11.Министарство културе и инфромисања- – Нова рс.
Седница је, као и увек, јавна, али због епидемилошке ситуације, не можемо да обезбедимо присуство публике.
Седницу можете уживо пратити на http://presscentar.uns.org.rs/live-stream.html, или на Youtube каналу
https://www.youtube.com/channel/UCe5T_8Szsm6oMRwBbaoGFWQ
Najava sednice Komisije za žalbe Saveta za štampu 24.09.2020
Sednica Komisije za žalbe Saveta za štampu biće održana u četvrtak, 24. septembra 2020. godine u Pres centru UNS. u 18. sati.
Komisija će razmatrati sledeće žalbe:
1. Vojin Rakić – Informer (tri žalbe),
2. Vojin Rakić – Politika (dve žalbe)
3. Vojin Rakić – Tanjug (dve žalbe)
4. Vojin Rakić – Kurir (dve žalbe)
5. Vojin Rakić – Pink.rs (dve žalbe)
6. Vojin Rakić – Alo
7. Vojin Rakić – Republika.rs
8. Vojin Rakić – Dnevnik
9. Vojin Rakić – Blic
10. Vojin Rakić – B92.net
11. Marko Lens – Kurir
12. Marko Lens – Alo
13. Marko Lens – Večernje novosti
14. Mirko Poledica – Glas zapadne Srbije
15. Pavle Jelesijević Glas zapadne Srbije
16. Željko Damjanović – Glas zapadne Srbije
17. Biljana Jovanić – Glas zapadne Srbije
18. Violeta Marković – Glas zapadne Srbije
19. Milena Maslaćević i Slobodan Bus Vukajlović – Glas zapadne Srbije
Sednica Komisije je, kao i uvek, javna, ali zbog epidemiloške situacije ne možemo da omogućimo zaintresovanima da joj prisustvuju.
Snimak sa sednice nalazi se na našem Youtube kanalu: https://www.youtube.com/watch?v=UAorBsx8WxM&ab_channel=Savetza%C5%A1tampu
Najava sednice Komisije za žalbe Saveta za štampu 27.08.2020
Sednica Komisije za žalbe Saveta za štampu održana je u četvrtak 27. avgusta u 18 sati.
Zbog epidemiološke situacije i zabrane okupljanja, sednica je bila održana onlajn.
Komisija je razmatrala sledeće žalbe:
1. Zaštitnik građana protiv Nova.rs