Snimak sednice Komisije za žalbe Saveta za štampu 26.09.2024.
🎥Snimak sa javne sednice Komisije za žalbe Saveta za štampu, održane 26.09.2024, možete pogledati na našem Jutjub kanalu putem sledećeg linka:
sofija
About sofija
Posts by :
Savet za štampu: Politika, Alo, Informer i Novosti prekršili Kodeks u tekstovima o Skrozzi
(Izvor: FoNet/N1) Portali Politika, Alo, Informer i Večernje novosti, prekršili su Kodeks novinara Srbije u više tačaka u tekstovima o novinarki i zamenici glavnog i odgovor urednika i FoNeta Tamari Skrozzi, zaključila je danas Komisija za žalbe Saveta za štampu.
U odluci je navedeno da su tekstovi praktično identični u sva četiri medija, s tim što Politika nije u naslov stavila navodnu tvrdnju da je Vučića trebalo ubiti u noći između 5. i 6. oktobra, pa u tom mediju nije prekršena smernica iz tačke 1 poglavlja 2 po kojoj naslov mora da odgovara suštini teksta. Sve ostale odredbe prekršene su kao i na ostala tri portala.
„Potpuno je jasno da Tamara Skrozza nije rekla ono što se tvrdi u ovim naslovima, niti je uopšte pomenula Aleksandra Vučića ili bilo kakvo ubistvo“, te da je reč o zlonamernoj netačnoj interpretaciji onoga što je rekla, nagađaju medija, koji je čitaocima predstavljen kao činjenica.
„Time su prekršene tačke 1, 2, 4 i 5 poglavlja 1, jer je ‘izveštavano’ netačno, neobjektivno, bez pravljenja razlike između činjenica i prepostvaki i komentara, iznete su ozbiljne, potpuno neutemeljene opružbe na račun Tamare Skrozze, a uz sve to novinari ni jednog od ova četiri mediji je nisu pozvali da, ukoliko je bilo potrebe, objasni šta je tačno mislila“, ocenio je Savet za štampu.
Takođe, prekršena je i odredba po kojoj ekonomski i politički interesi izdavača ne smeju utiču na njihovu uređivačku politiku tako da je posledica neobjektivno informisanje javnosti (tačka 2 poglavlja II).
Prekršene su i ostale tačke na koje je podnosilac žalbe Zlatko Čobović ukazao: tačke 1 i 6 poglavlja IV i tačke 1, 3 i 4 poglavlja V.
Dodaje se i da, se kada je reč o prekršajima odredbe koja se odnosi na autorska prava, ne može se sa sugurnošću tvrditi ko je autor spronih tekstova, te bi donošenje odluke u vezi sa ovim bilo zasnovano na nagađaju. Zakon o javnom infromisanju i medijima propisuje obavezu da tekstovi budu potpisani, ali takva odredba ne postoji u Kodeksu.
Odluka je doneta jednoglasno.
U raspravi je napomenuto da je ministar informisanja Dejan Ristić „dosoljavao“ podrškom hajke koju su protiv Tamare Skrozze vodili tabloidi.
Istaknuto je i da je reč o direktnom ugrožavaju bezbednosti Skrozze i njene porodice, kao i o „najvulgarnijem i najopasnijem targetiranju“
Najava sednice Komisije za žalbe Saveta za štampu 26.09.2024.
Sednica Komisije za žalbe Saveta za štampu biće održana u četvrtak, 26. septembra u 18 sati u prostorijama Saveta za štampu.
Komisija će razmatrati sledeće žalbe:
1.Bošnjačko nacionalno vijeće u Republici Srbiji– Novosti.rs
2.Zlatko Čobović – Informer.rs/Alo.rs/Novosti.rs/Politika.rs
3.Lokal pres/Simplicity doo/Glas građana Šumadije/Bujanovačke – Informer.rs
4. Lokal pres/Simplicity doo/Glas građana Šumadije/Bujanovačke – Politika/Politka.rs
5. Lokal pres/Simplicity doo/Glas građana Šumadije/Bujanovačke – Novosti.rs
6.Bratislav Stamenković – Rešetka.rs
Sednica je otvorena za javnost.
Škola za dizajn ugostila izložbu „Medijska pismenost protiv lažnih vesti“
„Ne volim tračeve predstavljene kao vesti.“ „Više ne znamo šta je istina.“ „Obično kada vidim neku vest (u većini slučajeva lažnu) mogu da se ne nasmejem koliko nema smisla čime pune misli naroda.“ Ovo su poruke učenika Škole za dizajn u Beogradu posle postavljanja izložbe o lažnim vestima koju je Savet za štampu priredio uz podršku UNESKA i EU.
Izložba će biti dostupna učenicima od 23. septembra a planiran je i javni čas na kome će učenici sa predstavnicima Saveta za štampu moći da razgovaraju o lažnim vestima, novinarskoj profesiji i medijskoj pismenosti. Škola je dobila 20 primeraka publikacije „Leksikon medijske pismenosti“ koju je Savet za štampu izradio u skladu sa nastavnim planom predmeta „Jezik, mediji i kultura“.
Izložba se sastoji od četiri „totema“ koji stoje u prostoru i učenicima nude odgovore na pitanja: zašto su lažne vesti loše iako su zabavne, šta su dezinformacije, ko najčešće širi lažne vesti, kakva je uloga u svemu tome influensera i poznatih ličnosti. Izložbu je videlo preko 7,400 učenika u Nišu, Loznici, Beogradu, Smederevu, Kragujevcu, Gornjem Milanovcu i Kikindi, i ima svoj Instagram profil https://www.instagram.com/laznevestiizlozba/.
Sastanak predstavnika Saveta za štampu i Ministarstva informisanja i telekomunikacije
Ministar informisanja i telekomunikacija Dejan Ristić i državni sekretar Miloš Garić sastali su se u ponedeljak sa predsednikom Upravnog odbora Saveta za štampu Živojinom Rakočevićem, zamenicom Marijom Obrenović i generalnom sekretarkom Gordanom Novaković u prostorijama Saveta za štampu.
Tokom sastanka bilo je reči o problemima i potencijalnim rešenjima projektnog sufinansiranja, kao i tome kakav je značaj Saveta za štampu za novinarsku profesiju. Takođe je bilo reči o promenama koje donosi novi Kodeks novinara Srbije i kako će to dalje uticati na samoregulatorni proces.
Savet za štampu na godišnjem sastanku AIPCE-a u Londonu
Predstavnici Saveta za štampu nedavno su učestvovali na godišnjem sastanku Saveza nezavisnih saveta za štampu Evrope (AIPCE) održanom u Londonu, čije su ključne teme bile unapređenje novinarskih standarda i poverenja javnosti u medije.
Skup je održan pod nazivom “Izgradnja poverenja i javne svesti”, a diskusijama je naglašena važnost održavanja kredibiliteta medija u eri brze distribucije informacija i dezinformacija. Predstavnici samoregulatornih tela iz cele Evrope razmatrali su strategije za jačanje transparentnosti i odgovornosti u medijskoj sferi i efikasne mehanizme za rešavanje različitih žalbi na rad medija uz očuvanje novinarskog integriteta. Posebna pažnja posvećena je kompleksnosti primene etičkih standarda i izazovoma moderacije u onlajn sferi i na društvenim mrežama.
Savez nezavisnih saveta za štampu Evrope (AIPCE) je mreža saradnje koja okuplja različite nacionalne i regionalne savete za štampu širom Evrope i služi kao platforma nezavisnim samoregulatornim telima za razmenu najboljih praksi, diskusiju o zajedničkim izazovima i promociju etičkih standarda u novinarstvu. AIPCE podstiče saradnju među svojim članovima kako bi podržao medijske slobode, unapredio poverenje javnosti u medije i pružio efikasne mehanizme za rešavanje pritužbi u vezi sa novinarskom praksom.
Odluke sa 150. sednice Komisije za žalbe Saveta za štampu održane 29.08.2024.
1.Inicijativa mladih za ljudska prava – Novosti.rs
2.Inicijativa mladih za ljudska prava – Politika.rs (Žalba I, Žalba II)
3.Inicijativa mladih za ljudska prava – Alo.rs (Žalba I, Žalba II)
4.Jehovini svedoci – Hrišćanska verska zajednica – Kurir/Kurir.rs
Snimak sednice Komisije za žalbe Saveta za štampu 29.08.2024.
🎥Snimak sa javne sednice Komisije za žalbe Saveta za štampu, održane 29.08.2024, možete pogledati na našem Jutjub kanalu putem sledećeg linka:
Zapisnik sa sto pedesete sednice održane 29.08.2024.
SAVET ZA ŠTAMPU
Komisija za žalbe
Br.151
29.8.2024.
Beograd
ZAPISNIK
Sa 150. sednice Komisije za žalbe, održane 29.8.2024. godine u 18 sati u prostorijama Saveta za štampu.
Prisutni članovi Komisije: Nadežda Budimović, Jelena Petković, Filip Švarm, Ana Martinoli, Rodoljub Šabić, Jelka Jovanović, Olivera Milošević, Sanja Pavlović, Zlatko Čobović i Tamara Skrozza
Odsutni članovi Komisije: Milena Vasić
Ostali prisutni: Sofija Todorović i Miona Jeremić iz Inicijative mladih za ljudska prava i Gordana Novaković, generalna sekretarka Saveta za štampu
Dnevni red:
1.Razmatranje žalbe Inicijative mladih za ljudska prava na tekst objavljen na portalu “Novosti.rs”
- Razmatranje žalbe Inicijative mladih za ljudska prava na tekst objavljen na portalu “Politika.rs”
- Razmatranje žalbe Inicijative mladih za ljudska prava na drugi tekst objavljen na portalu “Politika.rs”
- Razmatranje žalbe Inicijative mladih za ljudska prava na tekst objavljen na portalu “Alo.rs”
- Razmatranje žalbe Inicijative mladih za ljudska prava na drugi tekst objavljen na portalu “Alo.rs”
- Razmatranje žalbe Jehovinih svedoka – Hrišćanske verske zajednice na tekst objavljen u dnevnom listu “Kurir” i na portalu “Kurir.rs”
1.-5. Komisija je o žalbama Incijative mladih za ljudska prava vodila objedinjenu raspravu. Iz rasprave i odlučivanja o žalbama na tekstove objavljene na portalima “Politika.rs” i “Novosti.rs” bila je izuzeta Olivera Milošević, zaposlena u “Politici”. Svih pet žalbi odnosi se na to da se spornim tekstovima, po mišljenju žalilaca, šire lažni zaključci, krši Kodeks i ugrožavaju prava društvene grupe. Tekstovi se odnose na održavanje festivala „Mirdita, dobar dan“, čiji je organizator podnosilac žalbe, a koji je smatrao da su tekstovima prekšene brojne tačke iz poglavlja Istinitost izveštavanja, Odgovornost novinara i Odnos prema izvorima informacija. U toku rasprave Jelka Jovanović je ukazala i na to da je reč o orkestriranoj kampanji u više medija, vođenoj od strane vlasti sa idejom da se festival zabrani, odnosno da je reč o zloupotrebi medija, dodajući da, nažalost, ne postoji odredba u Kodeksu pod koju bi to moglo da se podvede. Sanja Pavlović je rekla da veruje da je prekršena odredba Kodeksa koja se odnosi na izazivanje straha, bar nekim od ovih tekstova. Kada „Alo“, recimo, kaže da su organizatori festivala hteli da padne krv. Tamara Skrozza se saglasila sa njom, dodajući da za sve tekstove važi da je prekršena i tačka Kodeksa koja zabranjuje iznošenje neosnovanih optužbi, jer su one izrečene na račun Incijative mladih za ljudska prava, na jedan ili drugi način. Istakla je i da je veoma problematičan i zlokoban ton, odnosno način na koji su tekstovi napisani i da je to crvena linija koju ne treba preći, budući da ovo liči na „retro partijska saopštenja“ i da bi i to trebalo navesti u obrazloženju. Naglasila je da svi tekstovi prevazilaze Kodeks i da u njemu prosto nema dovoljno odredaba koje bi mogle da pokruju sve problematične stvari u vezi sa ovim tekstovima. Komisija je, potom, u pet odvojenih glasanja, jednoglasno odlučila da su svim tekstovima prekršene tačke 1, 2 i 5 poglavlja I, tačke 1 i 7 poglavlja IV i tačka 8 poglavlja VI.
2. Jehovini svedoci – Hrišćanska verska zajednica podnela je žalbu, navodeći da su spornim tekstom, objavljenim i u štampanom i u onlajn izdanju, prekršene tačke Kodeksa iz poglavlja Istinitost izveštavanja, Odgovornost novinara i Novinarska pažnja. Tamara Skrozza se najpre, u toku diskusije, osvrnula na pritiske kojima je, kako tvrdi, bila izložena novinarka, navodeći da to, naravno osuđuje, ali da se time otvara i načelno pitanje da li u tim okolnostima uopšte treba raditi priču, koja se radi pod pritiscima. Rekla je i da, bez obira na okolnosti pod kojima se sve ovo dešava i to što Jehovine svedoke prate kontroverze, kada tekst pročita neko ko nije mnogo upućen u celu stvar, oni će mu delovati kao sekta u najnegativnijem smislu, zbog čega to jeste diskriminacija članova jedne verske zajednice. Sa njom se saglasio i Zlatko Čobović, dodajući da mu se čini da je tekst pisan sa unapred zadatim ciljem da istakne negativne stvari o ovoj verskoj zajednici. Naglasio je i da se u tekstu ponavlja netačan podatak da su zabranjene transfuzije krvi, jer oni ne primaju tuđu krv, ali mogu da prime autotransfuziju ukoliko je to moguće, što inače medicina i preporučuje. Dodao je i da je „Kurir“ hteo da bude dobronameran, mogao je da napiše tekst o tome. Rodoljub Šabić je, međutim, rekao da on zlu nameru u tekstu ne vidi, da mu se može zameriti samo naslov, koji bi morao bolje da korespodnira sa tekstom, što upućuje i na to da nije napisan sa dovoljno pažnje. Skrozza je rekla da ne tvrdi da je bilo zle namere, diskiminacija može da bude i rezultat nedovoljne pažnje. Nadežda Budimović je ocenila da u tekstu ima diskriminacije, počevši od toga da tekst počinje veoma neukusnim vicem, da je reč o registrovanj verskoj zajednici i da nije bilo potrebe naglašavati da je neki smatraju sektom, kao i da čitav ton teksta ne podržava ideju da je reč o dobronamenom praćenju kongresa, već o, malo zamaskiranom, podgrevanju stereotipa. Filip Švarm se saglasio da tekst nije ni trebalo pisati, ako je novinarka bila pod pritiskom i istakao da ovo nije izveštaj sa događaja, već tekst koji je mogao biti napisan i da novinari nisu ni bili tamo, mogli su sa Interneta da skinu ovo što je objavljeno, te da je ceo tekst u nagoveštajima – nismo mi rekli, ali neki tvrde. Sanja Pavlović je rekla da je ovo dosta neobična situacija, jer su Jehovini svedoci pozvali redakciju „Kurira“ i očekivali gotovo PR tekst, a nisu dobili ni izveštaj sa događaja i saglasila se sa tim da je tekst diskriminatoran. Olivera Milošević je, međutim, istakla da se ne slaže ni sa tim da novinar mora da napiše izveštaj ako ode na događaj ( može da upotrebi infomacije za druge forme izveštavanja), ni sa tim da je ovo moglo da se napiše sa Interneta, jer je novinarka obavila razgovore sa više ljudi, u čiju autentičnost ne sumnja. Dodala je da je tekst „na granici“ da, s jedne strane ne vidi nikakvu zlu nameru, dok, s druge strane, misli da bi se Jehovinim svedocima dopao samo PR tekst. Ovom žalbom kao da se implicira da ako je neko pozvan na kongres mora sa njega da izveštava onako kako se njima sviđa. Ipak, narativ u tekstu deluje kao da je ili naručen ili da je sama novinarka imala neka predubeđenja sa kojima nije uspela profesionalno da se izbori, te misli da je Kodeks prekršen kad je reč o naslovu i dužnoj pažnji. Komisija je, nakon diskusije, jednoglasno odlučila da su prekršene tačka 1 poglavlja II i tačka 1 poglavlja V. Odluka da je prekršena tačka 1 poglavlja IV doneta je sa sedam glasova za i tri protiv.
Sednica je završena u 19 sati.
Zapisnik vodila Predsedavajuća
Gordana Novaković Jelena Petković
Pogrešno tumačenje saopštenja policije i presuđivanje u medijima
(Izvor: NUNS) Portal Alo.rs je ranije ove godine pisao da udruženje građana „Da se zna“ prodaje drogu. Glavni dokaz je izjava neimenovanog izvora i saopštenje policije koje je pogrešno protumačeno. Udruženje se povodom toga žalilo Savetu za štampu koje je odlučilo da je Alo prekršio Kodeks novinara Srbije.
Udruženje građana „Da se zna“ održalo je početkom marta ove godine protest zbog, kako su naveli, brutalnog ponašanja policije prema dvoje pripadnika LGBT+ zajednice. Tvrdili su da su policajci ranije, bez pokazivanja naloga za pretres, upali u stan mladića i njegove cimerke, brutalno se iživljavali nad njima i seksualno ih ponižavali.
Nekoliko dana nakon protesta, na portalu Alo.rs objavljen je tekst pod naslovom „OTKRIVAMO! LGBT UDRUŽENJE „DA SE ZNA“ PRODAJE DROGU U SVOJIM KANCELARIJAMA Borba za prava gej osoba im je paravan za dilovanje!” u kom su Udruženje optužili da se bavi prodajom narkotika.
„Naši izvori bliski ovom slučaju navode da se i momak i devojka čiji je stan pretresen, kao i da se sama organizacija „Da se zna“ čiji su oni članovi, bave prodajom narkotika“, piše, između ostalog, u tekstu Alo-a.
Udruženje „Da se zna“ oštro je demntovalo ove optužbe i ocenilo ih kao pokušaj zastrašivanja njihovih aktivista i aktivistkinja.
„U spornom tekstu navedeno je da su prebroditelji članovi našeg Udruženja, što nije tačno. Prebroditelji su nam se obratili kao udruženju koje pruža pravnu i psihološku podršku“, naveli su iz Udruženja za portal Nova.rs.
Postupak pred Savetom za štampu
Udruženje je podnelo žalbu Savetu za štampu zbog istog teksta u kojoj je navedeno da Alo „tendenciozno optužuje udruženje ’Da se zna’ da se bavi prodajom droge, ne pružajući nijedan jedini dokaz za te tvrdnje“, želeći da uruše ugled i kredibilitet te organizacije.
U žalbi piše i da je uz tekst objavljena fotografija zaplenjene droge UP Crne Gore, čime se čitaoci dovode u zabludu da je reč o drogi kojom trguje „Da se zna“.
U odgovoru na žalbu, Viktor Petrović, odgvorni urednik Alo-a tvrdio je da nema ničeg spornog u tekstu.
„U tekstu smo izneli saznanja naše redakcije koja nam je predočio izvor blizak udruženju ’Da se zna’, čije reči se i citiraju u tekstu, da se to dvoje ljudi, koji se žale na policijsku brutalnost, bavi švercom narkotika i da su u tom stanu držali drogu koja je i pronađena tokom pretresa“, navodi se u odgovoru, između ostalog.
U odgovoru na žalbu citirano je i saopštenje MUP-a, međutim, nigde ne piše da se udruženje „Da se zna“ bavi prodajom droge.
„Policija je tokom pretresa stana i drugih prostorija pronašla oko 70 grama biljne materije, za koju se sumnja da je marihuana, kao i manju količinu praškaste materije bele boje, za koju se sumnja da je opojna droga ’spid’. Takođe, ispred ulaza u stambenu zgradu zatečena je razbijena tegla s manjom količinom biljne materije za koju se sumnja da je marihuana, koju je, kako se sumnja, izbacila kroz prozor dvadesetpetogodišnja žena prilikom ulaska policijskih službenika u stan“, citat je iz saopštenja MUP-a, a dodaje se i da je Prvo osnovno javno tužilaštvo naložilo da se nakon veštačenja pronađenih materija protiv dvoje mladih podnesu krivične prijave za neovlašćeno držanje opojnih droga.
Iz Alo-a smatraju da je upravo to dokaz za tvrdnju o preprodaji droge.
Rasprava na sednici Komisije za žalbe
Članica Komisije za žalbe Saveta za štampu Tamara Skrozza rekla je na sednici ovog tela, na kojoj se raspravljalo o žalbi udruženja „Da se zna“, da novinari Alo-a nisu mogli iz saopštenja MUP-a da izvedu zaključak da se radi o prodaji droge.
„Čak ni sama policija ne govori o tome. Ako su se oslonili na MUP, nisu smeli izneti ovako ozbiljne optužbe“, navela je Skrozza.
Drugi član Komisije, Filip Švarm osvrnuo na akciju koju je sprovela policija.
„To je zaista bila brutalna akcija. Ja ovo saopštenje vidim kao prikrivanje i zataškavanje. Ovde postoji namera da se ovi ljudi kriminalizuju. Oni nisu smeli napisati da je to bio punkt za prodaju droge“, rekao je Švarm.
I Rodoljub Šabić se složio sa njima.
„U saopštenju ne piše da je Udruženje trgovalo drogom… Taj tekst nema veze sa MUP-ovm saopštenjem“, rekao je on.
Članovi Komisije za žalbe jednoglasno su doneli odluku da je Alo prekršio Kodeks novinara Srbije u odredbama koje se odnose na istinitost izveštavanja, odnosno, da su u tekstu iznete neosnovane optužbe i da nije konsultovano više izvora pre iznošenja stava. Prekršena je i pretpostavka nevinosti, a fotografija koju je Alo koristio za ilustraciju u tekstu nije adekvatno naznačena.
Obrazloženje odluke Komsije za žalbe Saveta za štampu
U odluci Komisije koja je dostupna na sajtu Saveta za štampu navodi se i obrazloženje u kom piše da je tekst „zasnovan isključivo na tvrdnjama ’izvora bliskog Udurženju’, koji čak i ne tvrdi da je on svedok, nego govori o tome ’da se priča po gradu’ i ’da ceo grad to zna’, dodajući i da su neki donatori zbog toga prekinuli saradnju sa njima. Portal za ovo ne nudi nikakav drugi izvor, niti pokušava da to proveri“.
U odluci takođe piše da je redakcija Alo-a trebala čitaocima da ponudi neke dokaze s obzirom na to da je cela organizacija optužena za prodaju narkotika.
„Osim ovoga, fotografija koja je upotrebljena kao ilustracija za tekst, morala je biti označena kao arhivska da bi bilo jasno da nije nastala na događaju, te da nije reč o drogi koja je zaplenjena prilikom pretresa stana“, dodaje se u obrazloženju odluke Komisije za žalbe Saveta za štampu.
| Napadi u medijima se nastavljaju, ali do sada nije bilo tužbi protiv medija
Iako su mediji najavljivali tužbu Udruženja protiv Alo-a, to se ipak nije dogodilo.
„Protiv „Alo“ nismo podneli tužbu, već žalbu Savetu za štampu protiv pomenutog teksta, a Savet je doneo odluku da je tim tekstom prekršen Kodeks novinara Srbije“, navode iz udurženja „Da se zna“ za NUNS.
„Budući da laži na račun našeg udruženja ne prestaju, moraćemo da preduzmemo i neke radikalnije mere. Problem je što novi tekstovi dolaze sa portala Vaseljenska.net, koji nigde nije registrovan, što onemogućava bilo kakve tužbe. Naš pravni tim trenutno razmatra kakve su nam mogućnosti“, dodaje se u odgovoru. |
Autorka: Ivana Kragulj