Koliko štampani mediji u Srbiji poštuju novinarski kodeks?

(Izvor: Forum Info) Pretpostavka nevinosti, objavljivanje pornografskih i uznemirujućih sadržaja i pravo na privatnost neke su od ključnih tačaka i principa novinarskog kodeksa koje štampani mediji u Srbiji najviše krše. Analiza Saveta za štampu je pokazala da je devet dnevnih novina za četiri meseca Kodeks novinara Srbije prekršilo više od 3.300 puta, dok je Komisija za žalbe u prethodnoj godini odlučivala o 84 žalbe na izveštavanje medija.

Najviše prekršaja novinarskog kodeksa u izveštavanju medija Savet za štampu beleži u poglavlju koje se tiče odgovornosti novinara i istinitosti izveštavanja.

Tačka koja se najviše krši sve vreme od kad radimo monitoring je pretpostavka nevinosti. Zatim objavljivanje pornografskih i uznemirujućih sadržaja, i toga smo u tom posmatranom periodu imali drastično mnogo. Potom tačka 6. koja se odnosi na etiku i kulturu javne reči, a koja se po pravilu u tabloidima krši najčešće kada se prenose sdržaji iz rijaliti programa i takođe tačka koja se često krši odnosi se na zabranu diskriminacije i širenje govora mržnje kada je reč o manjinskim grupama. Ono što smo primetili je porast u broju prekršaja koji se odnose na narušavanje privatnosti i to pre svega u rubrikama crne hronike ili se bave porodičnim tragedijama i nesrećama i u tom smislu imamo porast uznemirujućih sadržaja – objašnjava generalna sekretarka Saveta za štampu Gordana Novaković.

Komisija za žalbe u 2022. odlučivala je o upola manje žalbi nego prethodnih godina, delom zahvaljujući tome da je 20 žalbi rešeno medijacijom. Podjednak broj žalbi se odnosio na kršenje istinitosti izveštavanja i prava na privatnost.

Ono što je obeležilo prethodnu godinu kada je reč o žalbama je intervju sa serijskim silovateljem koji je objavio Informer i koji je izazvao jako burne reakcije javnosti. Mi smo dobili veliki broj žalbi običnih građana koji nisu bili uključeni u to i koje po pravilu rada Saveta nismo mogli da razmatramo. Mi smo odlučivali po žalbi Autonomnog ženskog centra na taj tekst. Druga karateristična stvar je da smo imali povećan broj žalbi koje su se odnosile na decu, odnosno na zloupotrebe dece i dobijali smo ih od Centara za socijalni rad. Po prvi put smo imali više slučajeva da se deca koriste za dobijanje brakorazvodnih parnica i dobijanje starteljstva i to od strane roditelja koji nisu javne ličnosti – dodaje Gordana Novaković.

Mediji koji krše principe novinarskog kodeksa i medijske prakse po pravilu ne bi mogli da dobijaju sredstva na medijskim konkursima. Savet za štampu lokalnim samoupravama dostavlja izveštaj o medijima koji su kršili kodeks, ali je pitanje koliko se te odluke uvažavaju.

Ti mediji i dalje dobijaju novac i ono što je vidljivo iz nedavnog istraživanja BIRN-a je da zapravo najveći deo novca ide lokalnim televizijama koje nisu u našoj nadležnosti, ali i dobrom delu tabloida koji su nama prvi na listama serijskih kršitelja Kodeksa. Da li je neko eliminisan iz konkursa zbog toga ne znamo, jer opštine nemaju obavezu da nas informišu šta su uradili sa našim obaveštenjem – zaključuje Novaković.

U Savetu se nadaju da bi ovakvu situaciju mogao da unapredi novi Zakon o informisanju kojim je predloženo da eliminatorni kriterijum bude da li mediji prihvataju nadležnost Saveta i ponašaju se u skladu sa Kodeksom, a onda i koliko često taj Kodeks i krše.

Autorka teksta: Ljubinka Ljujić Tomašević