Prekršeni zakoni, kodeks i etika: Kako se ponašaju vlast i mediji nakon ubistava
(Izvor: N1) U obraćanju predstavnika vlasti javnosti, ali i izveštavanju većine medija, a posle dva masovna ubistva u Srbiji, prekršeni su svi zakoni, svi kodeksi kao i etika, saglasne su gošće emisije N1 News night, bivša predsednica vrhovnog suda Vida Petrović Škero i profesorka FPN Aleksandra Krstić.
Izjave predstavnika vlasti u kojima iznose detalje tragedije, lične podatke o maloletnom izvršiocu zločina, ali i predsednika Srbije koji je, kako je izjavio, zatražio vraćanje smrtne kazne je populistički potez koji je izuzetno opasan, jer društvo vraća u nazad, izjavila je bivša predsednica vrhovnog suda Vida Petrović Škero.
„Decenijama smo se bavili protiv smrtne kazne, u želji da postanemo deo zajednice koja se bore za ljudska prava, učinimo civilizacijski korak napred, i niko nam to nije nametnuo, sami smo se borili decenijama. I onda kada predsednik države, koji je po struci pravnik, izgovori rečenicu da je za smrtnu kaznu, to znači da je on protiv Ustava u kojem piše „ljudski život je neprikosnoven i nema smrtne kazne“, da želi da vrati osvetu i vrati nas u doba kada je važilo pravilo „oko za oko, zub za zub“, rekla je Petrović Škero.
Ona kaže i da je sve vreme od nemilih događaja, od kada se desilo masovno ubistvo koje je učinilo dete protiv deteta, pa onda mlad čovek protiv mladih, očekivala da je morao da se pojavi neko ko će braniti Ustav i zakone, i da kaže da je dosta zloupotrebe, i to je trebalo da bude republički tužilac ili ministar policije.
„Najstrašnija je izjava beogrdskog načelnika policije koji je prekršio toliko prava da se u čudu pitamo da li je to neznanje, pritisak, raspirivanje želje da se stvori atmosfera linča jer je to nedopustiv način govora. To je bio nemušti govor, govor mržnje, to što je on uradio je sve što ne sme da se uradi. Vađenje podataka iz ličnog života, informacije vezane za sam događaj, pokazivanje slika, to je unošenje panike, to je poziv na agresiju, i onda ne čudi što u javnosti raste želja za smrtnom kaznom“, objašnjava Petrović Škero.
Ona kaže i da je izveštavanje novinara posle zločina bilo nedopustivo.
„Neverovatno šta je urađeno. Da ne govorim o zakonima, dovoljno je samo pogledati novinarski kodeks. Najgore je bilo kada su deca izlazila iz škole „Vladislav Ribnikar“ i novinari intervjuišu decu, maloletnu decu, izbezumljenu i uplakanu, bez saglasnosti roditelja, kršiš zakon i kodeks. Takva količina mučenja dece je neverovatna, pa onda da neko snimi papir na kojem je spisak dece, da li se neko od novinara zapitao kako se ta deca i ti ljudi osećaju“, rekla je Škero.
Kada je reč o predlogu Aleksandra Vučića da se smanji starosna granica za maloletnike, počinioce teških krivičnih dela, Škero kaže da se takve mere i zakoni ne donose neposredno posle zločina i ne za jedan dan.
„Tako dati predlog je neverovatno. Ta promena jednog, vuče mnoge promene drugih zakona. Čak i da se takav zakon donese, on se ne može primenjivati retroaktivno. Ja prosto ne mogu da zamislim da je neko predlozio tako nešto, da je vlada pokrenula promene, a da nisu ušli ozbiljno u razgovore sa psiholozima, pedagozima, stručnjacima. Takvo, hitro reagovanje je nedopustivo“, objašnjava Petrović Škero.
Profesorka FPN Aleksandra Krstić kaže da je skup „Srbija protiv nasilja“ bio svojevrsna komemoracija na otvorenom, na kojoj su građani odavali počast nevinim žrtvama u stravičnim zločinima.
„Došli su mladi, ljudi sa porodicama i glavna poruka je šta nam se dogodilo, već kako čemo izaći iz traume, svega što nam se desilo. Ovo je društvo koje je potpuno razvaljeno. A vlast, umesto da smire tenzije, oni rade suprotno. Huškanje, unemiravanje javnosti, govor mržnje sve to traje godinama. I u svemu tome mediji imaju veliku odgovornost, sa izveštavanjem koje podupire nasilje, praktikuje izvrtanje činjenica, manipulacije, lažne vesti, i narative koji podstiču glorifikaciju nasilja“, kaže Krstić.
Ona kaže da novinari ne treba da imenuju počinioce zločina, ne prenose njihove motive, nemojte da do detalja opisuju zločine, jer to ne samo što glorifikuje zločinca već dodatno uznemirava i javnost.
„Mediji ne treba da se bave motivima zločina, treba da smanje tenzije i da se obrate naciji, ali ne populistički, nego na racionalni način i to je odlika dobre vlasti. Kod nas sve manje mladih želi da se bavi novinarstvom zbog ovakvog stanja u društvu, dok je na zapadu sada suprotno. Sve je više onih koji bi da menjaju nešto. Posle zločina moji su me studenti pitali kako bi trebalo da izveštavaju da bi nešto promenili i to je dobro“, objašnjava Krstić.
Novinari sada mogu nešto promene, smatra Krstić i ističe da sada mogu da nauče šta ne treba da rade kada se ovako nešto desi, da ne smeju da odu kod porodice upere kameru i kažu pričaj kao i da urednik nije bog, već da svako ponaosob odlučuje o čemu će i kako da izveštava.