Savet za štampu: Portali nisu prekršili Kodeks objavljujući saopštenje MUP-a o „lažnom silovanju“, ali jesu iznosili nepotrebne detalje

(Izvor: UNS) Komisija za žalbe Saveta za štampu odlučila je da su Kodeks novinara Srbije prekršile redakcije Glasa Zapadne Srbije, Srpskog telegrafa, Informera, Zlatara info, Media portala i PP medije. Članovi ove komisije su takođe utvrdili da Kodeks nisu prekršili portali Južne vesti i Rešetka, kao ni šest medija na koje se žalio Autonomni ženski centar.

Komisija za žalbe (foto: snimak ekrana sa Jutjub kanala Saveta za štampu)

Autonomni ženski centar (AŽC) podneo je žalbu protiv deset portala zbog objavljivanja teksta u kojem se navodi da je žena iz Leskovca prijavila policiji „lažno silovanje“. U tekstu se navodi da je izmislila da je silovana kako bi se „osvetila bivšem momku“ i da je „sklona alkoholu“, a ove informacije saopštava anonimni izvor.

Kako su naveli iz AŽC-a, izostavljanjem identiteta izvora, ostavljen je prostor za sumnju u istinitost podataka objavljenih u tekstu i samo postojanje tog izvora.

Informacije da je silovanje bilo lažno prenete su iz saopštenja MUP-a. Bez obzira na to, Autonomni ženski centar je ocenio da ovakvo medijsko izveštavanje, koje ulazi u nepotkrepljene i nepotrebne detalje, može da dovede do smanjenja empatije javnosti prema žrtvama.

Žalbe na portale Mondo, Niške vesti, Luftika i Direktno.rs rešene su dogovorom, odnosno, objavljivanjem reagovanja AŽC-a na ovaj tekst.

Odgovor na žalbu poslale su redakcije portala Telegraf, Alo i Novosti, dok redakcije Nove.rs, Informera i Pinka to nisu učinile.

Iz Telegrafa su naveli da su konsultovali više izvora i da se ne radi o neosnovanim optužbama, klevetama i glasinama.

U odgovoru na žalbu advokati redakcije Alo naveli su da je osnovna informacija preneta iz saopštenja MUP-a, a da je u tekstu načinjena razlika između te i informacija dobijenih od sagovornika. Dodali su da je ovaj tekst prenet sa Telegrafa. Cilj, kako su naveli, nije bio bilo kakvo omalovažavanje bilo koga, već informisanje javnosti o događaju od javnog značaja.

Urednica portala Novosti Andrijana Nešić je takođe navela da je u pitanju tekst koji je prenet iz Telegrafa i istakla da novinari imaju pravo da zaštite svoj izvor. Neimenovan izvor, kako je dodala, ne mora uvek biti nepouzdan.

Članica Komisije za žalbe Vida Petrović Škero je rekla da je dobro što je ova tema bila na dnevnom redu i što se o njoj diskutovalo. Kako je rekla, nipošto ne bi bilo dobro odbaciti žalbu, jer je tema u sferi delatnosti AŽC-a. Ipak, Škero je navela da smatra da Kodeks nije prekršen.

Dodala je da se sporni tekst može posmatrati kao reakcija na prve objavljene informacije, odnosno potreba da se javnosti saopšti da se događaj nije odigrao onako kako je prvobitno saopšteno.

Kako se navodi u odluci, većina članova Komisije je smatrala da je zbog važnosti i osetljivosti teme, ali i zbog prethodnih, neprofesionalnih i senzacionalističkih objava, teško odlučiti o prekršaju neke konkretne tačke Kodeksa.

„Da li bi ovakvo izveštavanje moglo da utiče na prijavljivanje nekog budućeg silovanja i empatije javnosti prema žrtvama, na šta ukazuje podnosilac žalbe, u domenu je pretpostavki na koje Komisija ne može da odgovori, niti to pitanje ulazi u domen etičkog kodeksa“, navela je Komisija za žalbe.

Predstavnik Asocijacije medija u Komisiji za žalbe Bojan Cvejić rekao je da se tekst može svesti pod jednu opštu tačku kršenja Kodeksa.

„Ovde se iznose nepotrebni detalji i pitanja – da li je devojka labilna, da li se odala akoholu, da li je bila pijana, zbog čega je podnela prijavu. Te stvari nisu od interesa za javnost i za ovaj slučaj“, obrazložio je Cvejić.  

Sa ovim su bile saglasne i Jelka Jovanović i Nadežda Budimović, koje su takođe glasale za to da je Kodeks prekršen, dok je Olivera Milošević bila uzdržana. Ostali članovi smatrali su da prekršaja kodeksa nije bilo.

Svi članovi Komisije bili su saglasni u konstataciji da bi mediji morali da razmisle i o tome kakav uticaj na publiku može imati način na koji izveštavaju, s obzirom na posebnu osetljivost ove teme.

Komisija za žalbe je preporučila medijima da budu posebno obazrivi kada pišu o ovakvim slučajevima, budući da je reč o događajima koji uznemiravaju javnost i mogu imati i teške posledice po dalji život ljudi koji su uključeni u te događaje.

Članovi Komisije su ukazali i na to da zabrinjava sve prisutnija tendencija curenja informacija iz nadležnih institucija u vezi sa ovako osetljivim događajima i temama.

Kolege moraju međusobno da poštuju autorska prava

Objedinjenu raspravu članovi Komisije vodili su i o žalbama koje je Nenad Nešović podneo protiv portala Glas Zapadne Srbije (GZS), Informer, Zlatar Info, PP media, Media portal i jednoglasno su odlučili da su ove medijske kuće prekršile Kodeks. 

Komisija za žalbe utvrdila je da su svi onlajn mediji na koje se Nešović žalio prekršili tačke poglavlja istinitost izveštavanja i novinarska pažnja, a da su svi osim Informera prekršili i tačku poglavlja poštovanje privatnosti.

Nešović se žalio na tekst o prikupljanju pomoći za koleginicu koje je morala da mu isplati 186 hiljada dinara zbog objavljivanja fotografije čiji je autor, bez dozvole i navođenja izvora. Ovaj tekst je prvobitno objavljen na portalu Glasa Zapadne Srbije, a zatim su ga preneli i portali  Informer, Zlatar Info, PP media i Media portal.

GZS je, kako Nešović ističe u žalbi, naveo da je on koleginici novac nezaokonito oteo, iako je ona pristala na sudsko poravnanje. Pored toga, u tekstovima je, dodaje, kritikovan kao nečastan čovek, zbog toga što ju je tužio, dok je kao časno predstavljeno neovlašćeno objavljivanje njegovih fotografija.

Da nije ispoštovano pravilo „čuti i drugu stranu“ govori činjenica da niko od njega, kako navodi u žalbi, nije zatražio izjavu.

„Podnosiocu žalbe nije omogućeno da saopšti svoju verziju događaja, a čitaoci nisu upoznati sa pozadinom slučaja, niti su im predočene sve činjenice bitne za razumevanje događaja o kojem se izveštava“, naveli su iz Komisije za žalbe u odluci.

Po oceni Komisije za žalbe, tekst je neobjektivan, pristrasan, otvoreno negativno intoniran i uvredljiv za žalioca i nije objavljen u skladu sa osnovnim profesionalnim standardima.

Uz tekstove je na svim portalima protiv kojih je podneo žalbu osim Informera objavljena i fotografija sa njegovog Instagram profila, čime mu je, kako navode iz Komisije za žalbe, povređena i privatnost. Nijedna od redakcija na koje se žalio nije poslala odgovor na žalbu.

„Komisija smatra da je portal, ukoliko je želeo da finansijski pomogne urednici koja mora da plati kaznu, mogao to da uradi tako što bi pisao o problemu, ne iznoseći optužbe na račun drugog kolege, koji je svoja prava potražio na sudu. Mediji moraju da poštuju autorska prava novinara i fotoreportera i moraju biti svesni odgovornosti za prekršaje ove vrste i mogućih posledica nepoštovanja ovih prava“, navodi se u odluci,.

Predstavnik Asocijacije medija u Komisiji za žalbe Zlatko Čobović rekao je da je tekst je vid iskupljenja GZS koleginici, jer je zbog preuzimanja fotografije sa ovog portala ona ispala kolateralna šteta. Fotografiju koju je načinio Nešović, kako je dodao, novinarka je preuzela sa GZS-a misleći da su ispravno potpisali autora.

Nešović je, stoga, zbog višesturkog objavljivanja ove fotografije uz neadekatno navođenje izvora, podneo žalbu i protiv GZS-a.

Komisija za žalbe je jednoglasno odlučila da su ovde prekršene prve dve tačke poglavlja zaštita autorskih prava, kao i tačka poglavlja odgovornost novinara koja se odnosi na plagijat.

Predstavnica Udruženja novinara Srbije (UNS) u Komisiji za žalbe Jelena Petković rekla je da je problem mogao da se izbegne da su iz GSZ-a tražili dozvolu za objavljivanje fotografije.

„Kao što možemo da pozovemo sagovornika za izjavu, tako možemo pitati i kolegu da li možemo da koristimo njegovu fotografiju“, dodala je.

Tema ne može biti ekskluzivno pravo nijednog medija

Osim o žalbama na preuzimanje fotogradija, Savet za štampu je odučivao i o žalbi na „preuzimanje teme“. Naime, urednik portala Niška inicijativa Srđan Nonić se žalio na tekst u Južnim vestima, jer mu je ova redakcija, kako je naveo, preuzela temu.  Savet za štampu je jednoglasno odlučio da „Južne vesti“ nisu prekršile Kodeks.

Nonić je u žalbi istakao da su Južne vesti propustile da navedu da je on prvi na portalu Niška inicijativa objavio tekst koji je doveo do smene v.d. načelnice Gradske uprave za građevinarstvo. Južne vesti su se kao na prvu informaciju o toj temi pozvale na izjavu gradonačelnice datu lokalnoj televiziji i stavile link ka toj izjavi.

Nonić nije naveo za koju tačku Kodeksa smatra da je prekršena. Uz žalbu je dostavio i dve prethodne odluke Saveta za štampu koje su se odnosile na žalbe Južnih vesti.

Glavni i odgovorni urednik Južnih vesti Milan Zirojević je u odgovoru naveo da bi žalbu trebalo odbaciti jer je Nonić već u prvom pasusu naveo da je reč o preuzimanju teme. Tako nešto, kako je istakao, uopšte nije utvrđeno kodeksom. U tekstu se, kako je dodao Zirojević, nisu bavili divljom gradnjom već smenama u gradskoj upravi, dok je početna informacija bila izjava gradonačelnice kojom je najavila smenu.

Predstavnica javnosti u Komisiji za žalbe Snežana Andrejević rekla je da se tekst Niške inicijative razlikuje od teksta u Južnim vestima. Kao takav se, kako kaže, ne može smatrati povredom autorskih prava.

„Tačno je da Južne vesti nigde ne pominju gradnju i da sa totalno drugih aspekata posmatraju ovaj slučaj“, rekla je.

Predstavnica UNS-a u komisiji za žalbe Olivera Milošević je rekla da bavljenje određenom temom nije ekskluzivno pravo nijednog medija.

„Uvek mora neka medijska kuća prva informaciju da sazna i objavi, ali to ne isključuje mogućnost drugih medija da se bave tom temom“, istakla je.

Dodala je da bi razlog za žalbu mogla biti netrpeljivost između ovih redakcija, što je ocenila kao moguću zloupotrebu Saveta za štampu. Milošević je istakla da su žalbe Savetu za štampu kao proizvod sukoba sve češće i da postaju trend.

„Umesto da se kolege u lokalnim medijima podržavaju i bore profesionalno protiv ovakvih pojava, otvaraju teme i sarađuju. Ako već ne žele da dele informacije, nije u redu da se tužakaju međusobno Savetu za štampu“, rekla je Milošević.

Da u svakoj od tih situacija ipak treba da se odlučuje, uprkos zloupotrebi Saveta za štampu, rekla je predstavnica javnosti u Komisiji za žalbe Vida Petrović Škero.

„Imala sam nekada ideju da možda ne treba da u takvim situacijama odlučujemo. Sada to više ne smatram, jer se radi o neetičkom ponašanju novinara. Koliko god oni nas zatrpaju time, toliko ih mi možemo zatrpati odlukama kojima ćemo utvrditi nekada i u sitna creva koliko krše Kodeks. Smatram da je to jedini način da ljudi stanu sa neetičkim ponašanjem“, dodala je.

Demanti nije isključivo pravo javnih ličnosti

Mia Kulić se žalila na tekst objavljen na portalu Rešetka, u kojem urednik ovog portala Dragan Marinković iznosi, kako je navela brojne uvrede na njen račun, zbog toga što je komentarisala prethodni tekst objavljen na ovom portalu. Kako je navela, Marinković je pozvao na javni linč samo zato što mu se nije dopao njen komentar, što je, po njenom mišljenju, ozbiljno kršenje Kodeksa. Istakla je da radi u Centru za socijalni rad, te da je posebno povređena time što je napisao da je bezobzirna, da ne sluša stranke i da se nje klijenti plaše.

U odgovoru na žalbu Dragan Marinković, urednik portala i autor spornog teksta, naveo da je ovaj portal često na udaru SNS-a, a da je Kulić članica te stranke. Istakao je da je da je njen suprug, pravnik u Centru za socijalni rad, sedeo u Komisiji koja je dodelila novac za otvaranje SOS kancelarije, dva puta osuđivanom porodičnom nasilniku. Takođe, pisali su i da je Mia Kulić dobila od grada na dva konkursa 450 000 dinara i to kao zastupnica Centra za porodičnu medijaciju, pa je bilo opravdano da postave pitanje da li tu ima sukoba interesa. Uz odgovor na žalbu, dostavio je izjavu predsednice Udruženja građana „Žene za mir“, Ljiljane Nešić, koja tvrdi da se u poslednjih godinu dana nekoliko žena žalilo na Miu Kulić.

Kulić je tražila da sporni tekst ukloni, dok je urednik ponudio da objavi njen demanti. Mia Kulić to nije prihvatila, ističući da ne želi da se njeno ime dalje povlači po medijima, kao i da nije javna ličnost, niti javni funkcioner da bi slala demanti.

Komisija za žalbe je odlučila da portal Rešetka nije prekršio Kodeks.

Po oceni članova Komisije za žalbe, u tekstu nema ni uvreda, ni vulgarnosti, kao ni poziva na linč. U pitanju, je kako se navodi u odluci, komentar urednika u kojem on iznosi saznanja i mišljenje o pojedinim aktivnostima Mie Kulić. Ova komisija istakla je i da u žalbi Kulić nije navela koje su tačke Kodeksa prekršene.

„Komisija smatra da je dozvoljeno i opravdano ukazati na mogući sukob interesa u slučajevima kada neko ko je zaposlen u Centru za socijalni rad istovremeno vodi i nevladinu organizaciju koja se bavi istim problemima. Takođe, ima razloga da veruje i da tvrdnje da su klijenti nezadovoljni njenim radom, nisu potpuno proizvoljne“, naveli su iz Komisije za žalbe, dodavši da je Kulić imala prilike da sve demantuje, što je propustila da uradi.

Članica Komisije za žalbe Olivera Milošević je istakla da demanti nije privilegija javnih ličnosti i da ga može napisati svako ko smatra da su mu povređeni ugled i čast.

Žalbu je podneo i član Komisije za žalbe Zlatko Čobović zbog teksta koji je objavljen nakon incidenta između tužioca Predraga Milovanovića i šefa Višeg tužilaštva u Beogradu Nenada Stefanovića. U ovom tekstu se navodi da je Milovanović , nudio jednom od optuženih šest meseci kućnog pritvora u zamenu za lažno svedočenje. Kako ističe, tekst je objavljen u okviru kampanje pojedinih medija čiji je cilj diskreditovanje tužioca i uticanje na ishod suđenja za paljenje kuće Milana Jovanovića i prebijanje Željka Matorčevića, novinara portala „Žig info“.

Komisija za žalbe je jednoglasno je odlučila da su prekršene tačke poglavlja istinitost izveštavanja, nezavisnost od pritisaka i novinarska pažnja.

Iz Komisije navode da je ovaj nepotpisani tekst napisan da bi se tužilac potpuno diskreditovao. 

„Ovakvo “izveštavanje” nema za cilj informisanje javnosti, niti bilo kakav javni interes, već je reč o zloupotrebi medijskog prostora za ostvarenje ciljeva određenih interesnih grupa“, navodi se u odluci.