Šta su zahtevi protesta u Srbiji i kako su vlasti do sada odgovorile?

(Izvor: Radio Slobodna Evropa) Od tvrdnji o „obojenoj revoluciji“ do poziva na dijalog – tako se može opisati reakcija vlasti u Srbiji na zahteve koji su izneti na četiri protesta „Srbija protiv nasilja“ organizovanih nakon masovnih pucnjava u maju.

Desetine hiljada građana okupilo se na ovim protestima na koje su pozvali pojedini predstavnici parlamentarne opozicije.

Izneti su brojni zahtevi kojima se traži ostavka zvaničnika, ukidanje medija i medijskih sadržaja, za koje opozicija i demonstranti tvrde da promovišu nasilje.

Vučić je 26. maja na mitingu koji je u centru Beograda organizovala njegova Srpska napredna stranka (SNS) pozvao organizatore protesta na dijalog.

„Moja vrata su od sutra otvorena za svakog od njih, da rešavamo probleme u institucijama sistema“, rekao je Vučić.

On je do sada u svojim odgovorima optužio organizatore za „obojenu revoluciju“, „korišćenje tragedije“, odbio smene koje se na protestu traže, ali su u međuvremenu vlasti neke zahteve ispunile.

U dve masovne pucnjave početkom maja u Srbiji ubijeno je 18 ljudi, nakon čega su masovni protesti organizovani četiri puta u prestonici.

Smena rukovodstva RTS-a i objektivno izveštavanje o protestima

Četvrti protest „Srbija protiv nasilja“ u Beogradu 27. maja bio je fokusiran na rad javnog servisa Radio-televiziju Srbije (RTS).

Demonstranti su pred zgradom RTS-a zahtevali ostavke rukovodstva i objektivno izveštavanje o protestima koji se nedeljama unazad održavaju u glavnom gradu Srbije.

„Od RTS-a samo tražimo da radi svoj posao“, rečeno je sa govornice na protestu 27. maja.

U toku samog protesta organizatori su saopštili da je RTS započeo svoj Dnevnik izveštajem sa protesta, te ocenili da je reč o pobedi.

RTS je na sajtu takođe vodio i blog o dešavanjima na protest.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 28. maja za TV Pink da će odmah potpisati smenu rukovodstva RTS-a, ako je to zvaničan zahtev protesta.

Predstavnici RTS-a se nisu javno oglašavali o kritikama na račun izveštavanja sa protesta „Protiv nasilja“ ili izjave predsednika Srbije.

Smena članova Regulatorne agencije za elektronske medije (REM)

Smena članova krovne organizacije za kontrolu medija, REM-a, je zahtev koji su organizatori protesta izneli na prvom protestu 8. maja.

REM u 2022. godini i prva četiri meseca 2023. nije izrekao nijednu meru televizijama sa nacionalnom frekvencijom, pokazuju podaci sa sajta.

Predsednica REM-a Olivera Zekić ocenila je 10. maja zahtev opozicije za smenu kao „politički“.

Zekić je za portal Nova.rs rekla i da bi trebalo raspravljati o tome „kako je deo medija i političara javnosti, društvu, ponudio REM kao krivca za užasnu tragediju“.

Jedan od organizatora: Protesti ‘Srbija protiv nasilja’ do ispunjenja zahteva

Vučić je za TV Pink 28. maja rekao da o zahtevu za smenu članova REM-a „možemo da razgovaramo“, ali da je opoziciji cilj samo da „Šolakovoj televiziji obezbedi nacionalnu frekvenciju“.

Vučić televizije Nova S i N1 naziva “Šolakovim televizijama” jer one posluju u okviru Junajted grupe čiji je osnivač Dragan Šolak, koga vlast optužuje da je blizak opozicionom lideru Draganu Đilasu i da preko medija želi da sruši vlast u Srbiji.

Televizija Nova S, inače, tužila je REM u decembru 2022. zbog nedonošenja odluke o dozvoli za petu nacionalnu frekvenciju u zakonskom roku. Postupak je u toku.

Oduzimanje nacionalnih frekvencija televizijama Pink i Happy

Ovaj zahtev takođe je formulisan na prvom protestu 8. maja, a privatne televizije Pink i Happy su pomenute u kontekstu podsticanja nasilja.

Iz opozicionog pokreta „Ne davimo Beograd“ saopštili su 6. maja da ove televizije „sluđuju građane, truju i promovišu nasilje”.

Predstavnici tih televizija se nisu javno oglašavali povodom ovih navoda.

Premijerka Ana Brnabić je 26. maja u Skupštini Srbije rekla da nacionalna frekvencija, koju imaju TV kanali, nema nikakve veze sa Vladom Srbije.

Sme li se Vučić odreći Pinka i Happyja?

Ona je rekla da su Pink i Happy imali nacionalne frekvencije i kada su na vlasti bile neke od stranaka današnje opozicije.

Dodeljivanje nacionalnih frekvencija vrši REM. Frekvencije su talasne dužine na kojima se emituje televizijski signal, njihov broj je ograničen, smatraju se nacionalnim dobrom i njihov vlasnik je država.

Ovo regulatorno telo je u julu 2022. većinom glasova ponovo dodelio dozvole televizijama Prva, Pink, Happy i B92 koje su i do tada imali te dozvole.

Nevladine organizacije „Slavko Ćuruvija fondacija“ i CRTA ocenili su tada da je REM prekršio propise jer je dodelio nacionalne frekvencije „televizijama koje godinama unazad ne poštuju ni minimum propisanih uslova za pružanje medijske usluge“.

Ukidanje rijalitija i drugih programa koji promovišu nasilje

Zahtev za ukidanjem rijaliti programa u Srbiji usko je povezan sa prethodnim zahtevom budući da su organizatori protesta televizije Pink i Happy označili kao televizije koje dominantno emituju ovakve sadržaje.

Prema poslednjim podacima REM-a, rijaliti program zauzima 39 posto programske šeme Pinka.

Na televiziji Pink emituje se od 2017. godine rijaliti program „Zadruga“.

U ovom programu bilo je više slučajeva nasilja, a učesnici su nedavno bili i osuđenici za teška krivična dela, kao što je osuđeni kriminalac Aleksandar Golubović, kao i oni osuđeni za ratne zločine, kao što je Vojislav Šešelj.

Sličan rijaliti program „Parovi“ postojao je i na televiziji Happy, koji se ne emituje već godinu i po dana.

Vlasnik TV Pink Željko Mitrović rekao je 25. maja će u narednom periodu ukinuti „Zadrugu“ na preporuku predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

Mitrović je tada na Tviteru napisao da je procena predsednika države važnija od interesa televizije Pink i njegovog ličnog interesa.

Vučić je 28. maja za TV Pink izjavio da je zahtev koji se odnosi na rijaliti program ispunjen.

Gašenje tabloida koji propagiraju nasilje i krše kodeks

Organizatori protesta su na prvom protestu 8. maja izneli ovaj zahtev ukazujući da tabloidi u Srbiji promovišu nasilje i mogu se smatrati odgovornim za tragična dešavanja u Srbiji.

Šef opozicione poslaničke grupe Narodne stranke Miroslav Aleksić rekao je 18. maja, kako je saopštila ta stranka, da u Srbiji ne bi smeli da izlaze tabloidi koji „targetiraju ljude“ i ne smeju da kažu „ni reč protiv režima“.

Poslanik opozicionog Zeleno-levog kluba Radomir Lazović izjavio je 11. maja za N1 da su novine Informer i Srpski telegraf „širili lažne vesti“ i ponašali se tako da „naše društvo bude zapljusnuto nasiljem“.

Milan Lađević, urednik u listu „Srpski telegraf“ napisao je 11. maja na Tviteru da „lešinari iz opozicije“ traže gašenje Pinka, Happy-ja i drugih štampanih i elektronskih medija nazvavši taj poziv licemernim.

Ministar informisanja i telekomunikacija Mihailo Jovanović osudio je 10. maja zahteve za zabranom pojedinih medija ocenjujući da predstavljaju udarac na slobodu govora.
Praćenje poštovanja Kodeksa novinara Srbije u štampanim medijima vrši Savet za štampu.

Prema monitoringu Saveta za štampu, Informer je među listovima koji najviše krše Kodeks novinara Srbije.

Ostavka ministra policije

Ostavka Bratislava Gašića, ministra policije Srbije, zatražena je na prvom protestu 8. maja.

Pojedini poslanici opozicije u Skupštini Srbije predali su 11. maja Vladi pripremljen tekst ostavki koje bi, kako su naveli, trebalo da potpiše, između ostalih, ministar unutrašnjih poslova.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić poručio je 28. maja za TV Pink da nikad neće biti ispunjen zahtev da bude smenjen Bratislav Gašić.

„Nikada im neće biti ispunjen zahtev za Batu Gašića jer je besmislen, čovek nije kriv i sve ubice je pohapsio, mi nismo tu da ispunjavamo hirove“, rekao je Vučić.

Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije uhapsilo je obojicu osumnjičenih za masovne pucnjave.

Ostavka direktora Bezbednosno informativne agencije

Ostavka direktora BIA Aleksandra Vulina na prvom protestu 8. maja zatražena je zajedno sa ostavkom ministra policije.

Vučić je istog dana za TV Happy ove zahteve prokomentarisao kao „dokaz“ da oni koji to traže „nemaju pojma“ šta je čiji posao.

„Šta policija nije uradila, pa nije njegovo da deluje preventivno nego represivno, BIA i MUP su sve uradili besprekorno“, rekao je tada Vučić.

Pojedini poslanici opozicije u Skupštini Srbije predali su 11. maja Vladi Srbije pripremljen tekst ostavke i za direktora BIA Vulina.

Predsednik Srbije, ipak, u daljim izjavama, kada je odbijao smenu Gašića, nije spominjao Vulina.

Sednica parlamenta o odgovornosti Vlade i bezbednosnoj situaciji

Ovaj zahtev iznet na prvom protestu 8. maja ispunjen je.

Poslanici Skupštine Srbije započeli su 18. maja raspravu o bezbednosnoj situaciji u zemlji, o izveštavanju televizija u Srbiji o slučajevima nasilja, kao i o predlogu opozicionih poslanika da se osnuje Anketni odbor za utvrđivanje činjenica i odgovornosti za masovna ubistva u Srbiji u maju.

Autorka teksta: Sonja Gočanin