Zahtevi protesta – revolucionarna ili institucionalna promena medijske slike Srbije (VIDEO)

„Svi ti zahtevi su ispunjivi. Neki od njih ne mogu sa štopericom u ruci da se ispune ali najkraći put je momentalna ostavka svih članova REM-a, izbor novog REM-a i na osnovu izbora novog REM-a i novih članova pokretanje procedure kadrovskih promena u celokupnoj medijskoj sferi“, kaže za Marker narodni poslanik Borislav Novaković.

Jelena Jerinić, poslanica Zeleno-levog kluba takođe smatra da je ključna promena rukovodstva REM-a. 

„To doprinosi ostvarivanju raznih drugih zahteva pa čak i onih koji se odnose na Radio televiziju Srbije s obzirom da Upravni odbor Radio televizije Srbije takođe imenuje Savet REM-a. O tim stvarima bi moralo postepeno da se dogovara i postepeno bi one morale da se rešavaju“, kaže Jerinić.

Kad je reč o zahtevu za smenom rukovodstva RTS-a, predstavnici opozicije kažu da bi taj zahtev bio ispunjen u slučaju smena ili ostavki generalnog direktora Dragana Bujoševića i urednika Informativnog programa Nenada Stefanovića.

„Mislim da je sramotno da moramo preko javnosti i protestima tražiti smenu. Da postoji trunka morala odmah bi podneo ostavku i direktor i glavni i odgovorni urednik. Pa šta čekaju? 11 godina oni ne informišu javnost, 11 godina to nije pravo na istinu kao što oni kažu, nego je nažalost pravo na propaganda“, ocenjuje Borislav Novaković iz Narodne stranke.

Uprvni odbor RTS-a imenovao je Dragana Bujoševića za direktora RTS-a posle konkursa, 2021. godine. To je njegov drugi petogodišnji mandat, a na čelu javnog servisa je od sredine 2015. Četiri godine kasnije, stekao je uslove za penziju. Uslove za penziju ima i urednik Informativnog programa RTS-a Nenad Lj. Stefanović, koji je na toj poziciji skoro dve decenije, od 2004. godine. Na konkurs za novog urednika Informativnog programa, koji je raspisan sredinom aprila, niko se nije prijavio.

„Nemamo prijavljenog kandidata, ali to je situacija generalno sa javnim konkursima u Srbiji za pozicije za koje javnost, pa čak i stručna javnost pretpostavlja da su za nekoga namešteni. Tako da, što se RTS-a tiče ja lično mislim da je poenta ne samo u nosiocu određene funkcije nego povratku službi RTS-a kao javnog servisa, odnosno adekvatnom informisanju građana“, kaže za Marker poslanica Zeleno-levog kluba Jelena Jerenić.

I dok se traži promena uređevičke politike Javnog servisa, istaknut je zahtev za ukidanjem nacionalnih frekvencija televizijama Pink i Hepi. Ukidanje frekvencija jedna je od kaznenih mera koju predviđa Zakon o elektronskim medijima.

„Mi nismo Severna Koreja, udbaški komesari, građani imaju daljinski“ – to su samo neki komentari predsednice Saveta REM-a na primedbe da to regulatorno telo nikada nije iskoristilo zakonsku mogućnost trajnog oduzimanja frekvencija emiterima, iako neki od njih, prema nalazima stručnih službi REM-a, kontinuirano krše zakone i pravilnike. 

Ukoliko bi došlo do smene Saveta REM-a, ni novi članovi ne bi mogli da oduzimaju frekvencije retroaktivno, odnosno na osnovu ranije utvrđenih nepravilnosti, već samo ukoliko bi emiteri nastavili da rade nezakonito.  Druga mogućnost je odluka suda da je REM prekršio zakon, kada je prošle godine istim tim televizijama obnovio nacionalne dozvole. Tužbu koju su protiv te odluke REM-a podnele Fondacija Slavko Ćuruvija i CRTA, Upravni sud je odbacio, a slučaj je trenutno na Apelacionom sudu.

Jelena Jerinić navodi da je upravo neispunjavanje zakonskih uslova za nacionalne emitere, osnov za oduzimanje frekvencija televizijama Pink i Hepi. 

„One ne ispunjavaju zakonske uslove, nisu ih ispunjavale ni kada su te frekvencije dobile. Dakle ovde se ne radi o gašenju medija jer bi to, bilo veoma opasno. Ovde se radi isključivo o primeni propisa koje mi sada imamo“, kaže Jerinić.

Medijski zakoni Srbije međutim ne predviđaju gašenje odnosno zabranu štampanja novina – što je, kada su u pitanju pojedini tabloidi, takođe zahtev istaknut na protestu „Srbija protiv nasilja“.

Tamara Skrozza iz Saveta za štampu upozorava da se time krši sloboda izražavanja. 

„Ako se borimo za neke evropske vrednosti, ako se borimo za pravnu državu, ako se borimo za delotvornost institucija onda ne možemo da zahtevamo nešto što je u direktnoj suprotnosti sa tim vrednostima, šta god mi mislili o tim medijima. Ono što može da se traži i što je trebalo da se traži još pre mnogo godina je da ti i takvi mediji poštuju zakone ove države i da poštuju standard“, navodi Skrozza.  

Novi Zakon o javnom informisanju koji je u pripremi mogao bi da oteža rad medija koji krše zakone i novinarski kodeks jer obavazuje medije da taj kodeks priznaju i primenjuju ukoliko žele da konkurišu za finansijska sredstva budžeta. Članica Saveta za štampu Tamara Skroza ipak navodi da Srbija i u ovom trenutku ima dobre medijske zakone, ali ne i političku volju da se oni primenjuju.