“Грађани се најчешће жале да медији неистинито извештавају”

(Извор: Јужне вести) – Готово да нема одредбе у Кодексу новинара Србије на чије кршење се грађани не жале, истиче генерална секретарка Савета за штампу Гордана Новаковић, али се најчешће обраћају овом саморегулаторном телу због неистинитог извештавања штампаних и онлајн медија. Неке њихове жалбе је Комисија данас разматрала у Нишу.

Жалбе које грађани пријављују Савету за штампу, појашњава Новаковићева, најчешће се односе на кршење Кодекса из првог поглавља које се односи на истинитост извештавања.

Врло често се не разликују коментари, претпоставке и нагађања од чињеница, додаје, а дешава се и да у текстовима постоји само један анонимни извор, за који је питање да ли уопште постоји. Новинари врло често не проверавају информације из више извора, каже, а често се у текстовима износе клевете.

То је све оно што садржи прво поглавље о истинитости извештавања и најчешће се жале на то. Такође имамо и све више жалби, мало су активније невладине организације па вероватно и због тога, на дискриминацију на основу националне припадности или сексуалне орјентације најчешће, дакле ЛГБТ особе и Роми. Имамо исто не мали број жалби које се односе на нарушавање приватности одређених људи – наводи Новаковићева.

Број жалби грађана се из године у годину повећава, али Новаковићева каже да не мора да значи да новинари више греше, већ да постоји могућност да су људи више информисани о томе да могу да се обрате Савету, те се чешће и жале.

Иако се жалбе најчешће односе на штампане медије са националном покривеношћу, појашњава, до њих стижу пријаве из свих крајева Србије, те је било примедби на кршење Кодекса у онлајн медијима у Нишу и на југу Србије.

Прошле године у око 5.000 текстова у 8 дневних новина прекршен Кодекс

Осим прекршаја на које указују грађани, Савет за штампу последње 3 године ради мониторинг медија са националном покривеношћу, напомиње Новаковићева, који показује да је број прекршаја из године у годину све већи.

Имали смо прошле године у 8 дневних новина са националном покривеношћу забележених око 5.000 прекршаја кодекса, 5.000 текстова наглашавам, што значи да је број прекршаја заправо много већи, јер најчешће у једном тексту имате да је прекршено више тачака кодекса – додаје Новаковићева.

Оцењује да ситуација није ни мало сјајна, јер у највећем броју случајева медији или не познају довољно Кодекс, а има примера у којима свесно или несвесно игноришу оно што у њему пише и не држе се правила професије.

Савет изриче само моралне санкције

Медији за које се утврди да су прекршили Кодекс новинара Србије, имају обавезу да објаве одлуку Комисије за жалбе, али Савет не може да иде даље од тога. Новаковићева каже да је реч о моралној осуди, односно моралним санкцијама које изричу када за некога оцене да није радио у складу са професионалним и етичким стандардима.

Комисија која о томе одлучује је данас имала редовну седницу у Градској кући у Нишу, где су разматране 4 жалбе грађана на различите медије. Појединци су се жалили, јер сматрају да су лично оштећени текстовима који су објављени о њима.

Седница је била отворена за јавност, али се мали број грађана одазвао позиву да се упозна са радом Савета који постоји нешто више од 6 година и сваког месеца има седнице на којима разматра жалбе грађана.

www.juznevesti.com/Drushtvo/Gradjani-se-najcesce-zale-da-mediji-neistinito-izvestavaju.sr.html