Савету за штампу поднето 25 жалби против текстова у новинама

Извор: Тањуг

Комисија за жалбе Савета за штампу од септембра 2011. године до данас је добила 25 жалби за текстове који су објављени у штампаним медијима, а те жалбе су, између осталих поднели, некадашњи министар здравља Томица Милосављевић и гувернер Дејан Шошкић.

Генерална секретарка Савета за штампу Гордана Новаковић навела је, на конференцији за новинара у Медија центру, да је Комисија за жалбе решила 14 случајева, да се четири налазе у процедури, а да остали нису испуњавали формалне услове.

 – Од 14 случајева у четири је донета одлука да је прекршен кодекс новинара, а у свим случајевима реч је о дневним новинама „Прес“. У осталим случајевима кодекс није прекршен – рекла је Новаковић.

Према њеним речима, од 14 решених жалби по четири су поднете против „Вечерњих новости“ и „Преса“, три против „Политике“ и по једна против НИН-а, „Блица“ и „Времена“. Четири жалбе које су у процеудири поднете су против „Блица“, „Преса“, „Ало!“ и „Вечерњих новости“.

Она је додала да су се у три случаја жалиле институције, у четири невладине организације, а жалбе су најчешће подношене због наводне необјективности и пристрасности у информисању.

Члан Комисије за жалбе Зоран Ивошевић навео је да је Мрежа „Жене против насиља“ поднела жалбу против „Преса“ и да је она усвојена, јер се радило о нарушавању приватности у локалној средини.

– Жалба некадашњег министра здравља Томице Милосављевића на текст „Власт штити бившег министра“, који је објављен у НИН-у је одбијена – навео је Ивошевић, а одбијене су и жалбе КБЦ „Бежанијска коса“ поднете против три медија због текстова о смени директора.

Гувернер НБС Дејан Шошкић је, како је навео Ивошевић, поднео жалбу против „Преса“ због серије од седам чланака, објављиваних у фебруару и марту ове године, а који су говорили о његовим овлашћењима у кретању курса динара и водјену фискалне политике. Та жалба је усвојена.

Усвојене су и жалбе Геј-лезбејског инфо центра и некадашњег управника Народне библиотеке Сретена Угричића, које су поднели против „Преса“.

Председница УНС Љиљана Смајловић нагласила је да треба популаризовати могућност да грађани могу да се жале, јер читаоци треба да знају истину, као и да не треба да буде сензационализма и вређања у медијима.

– Морамо то да радимо, јер ова професија није угрожена само од власти и тајкуна, већ и од непрофесионалних новинара – нагласила је Смајловић.

Председник НУНС Вукашин Обрадовић навео је да је у току процес измена и допуна Кодекса новинара Србије, који је донет 2006. године, и да је у ту сврху формирана радна група која би требало да га прилагоди новим временима.

Најзначајније измене у Кодексу се, према Обрадовићевим речима, односе на корупцију у медијима, питање када се новинари налазе у сукобу интереса, каква је њихова одговорност према изворима и како постићи независност од притисака.