Резултати рада Комисије за жалбе и поштовања Кодекса новинара у дневним новинама од јула до децембра 2020. године
(представљени 2. фебруара 2021. на онлајн трибини преко апликације Зум)
У текстовима осам дневних листова у другој половини прошле године забележено је укупно 3.724 прекршаја Кодексa новинара Србије, показује мониторинг Савета за штампу, што представља пад прекршаја у овим медијима у односу на 2019. годину.
Савет је лане, међутим, добио значајно већи број жалби у поређењу са претходним годинама.
На онлајн конференцији Савета за штампу под називом „Колико су медији поштовали Кодекс новинара Србије у 2020. години“ у уторак, 2. фебруара представљени су резултати мониторинга осам штампаних медија са националном покривенишћу, од јула до децембра прошле године, у којима је у 3.643 тексту забележен прекршај бар једне тачке Кодекса новинара Србије.
Уколико се ова статистика саморегулаторног тела пореди са налазима из претходних година, уочава се благи пад броја прекршаја, али учеснице трибине новинарке Тамара Скрозза и Вера Дидановић упозоравају да се не може начелно закључити да су се медији „поправили“ у погледу етике.
Скрозза је као пример за то навела да годинама прати листове Информер и Српски телеграф који су били „шампиони“ у кршењу Кодекса, те да су 2020. године имали мањи број прекршаја, али да не сматра да су се „поправили“ у погледу етике. Оба листа су у текстовима о епидемији ковида 19 „форсирали“ саговорнике чије су изјаве опасне по јавно здравље, појаснила је она.
Током друге половине прошле године посматрани су листови Ало, Блиц, Вечерње новости, Данас, Информер, Курир, Српски телеграф и Политика. Прво место на листи по броју прекршаја новинарског кодекса заузео је Ало, док се у самом зачељу те листе налазе Политика и Данас.
У шестомесечном мониторингу Савета, у листу Ало забележен је рекордан број текстова (928) у којима је прекршен Кодекс, следе – Курир (651), Вечерње новости (627), Српски телеграф (594), Информер (509), као и Блиц у којем је било 240 таквих случајева. Најмање су професионалне стандарде кршили Политика (32) и Данас (35), речено је на трибини.
Анализа је показала да штампаним медијима „велики проблем“ и даље представља извештавање о малолетницима, а примећена је и изражена политичка острашћеност посебно на првим странама тих листова. Новинарке Скрозза и Дидановић објасниле су да је посебан осврт ове шестомесечне анализе посматраних дневника био на текстовима о малолетницима, као и да се примећује да медији опет нису штитили идентитет деце.
„С изузетком Данаса и Политике, сви посматрани медији праве исте грешке – откривају идентитет малолетника или уколико је дете жртва откривају идентитет особе осумњичене да је вршила некакве кривичне радње над дететом, а тако се открива идентитет малолетника“, подвукла је Скрозза.
Пракса, али и бројеви показују да медији не воде рачуна о правима деце, па тако анализа Савета показује да је лист Ало у 84 таква текста прекршио Кодекс новинара, у 55 Вечерње новости, у 52 Курир, у 19 Информер, у 11 Српски телеграф, а у Блицу је било седам таквих случајева.
У другој половини прошле године таквих случајева није било ни у Политици нити у Данасу. Учеснице трибине, које су, иначе, радиле овај мониторинг, закључиле су да ће се у пракси право побољшање медијске слике у погледу новинарског кодекса показати управо у начину на који се извештава о малолетницима, а када се деси неки јавни скандал.
Присутне новинаре занимало је и колико су медији показали професионалност извештавајући о актуелном случају злостављања у школи глуме Мирослава Алексића. „Медији су се обрукали и огрешили и о жртве и о осумњиченог за кривично дело“, сматра новинарка Скрозза, док је генерална секретарка Савета Гордана Новаковић рекла да за сада није стигла нити једна жалба на писање медија о том случају. Извештавање медија о овој теми, иначе, није било обухваћено овим мониторингом, јер се то догодило након посматраног периода.
Проблематичнa поглављa
Штампани медији су у посматраном периоду најчешће кршили тачке из четвртог поглавља Кодекса новинара (Одговорност новинара), затим из седмог (Поштовање приватности), као и првог поглавља новинарског кодекса (Истинитост извештавања).
У медијима који су били фокус анализе, прекршаји из ова три поглавља највише се бележе још од 2016. године, али мониторинг из прошле године показује благи пад прекршаја из првог и четвртог поглавља Кодекса новинара, док се скок бележи у седмом поглављу, речено је на трибини.
У осам дневних листова, ипак, за шест месеци прошле године највише прекршаја забележено је у четвртом поглављу – укупно 2.185 прекршаја у посматраним листовима, затим у седмом – 1.170, док је у првом поглављу било 873 прекршаја.
Раст броја жалби
Чланови Комисије за жалбе Савета за штампу прошле године у највећој мери су доносили одлуке да су медији кршили тачке из првог поглавља Кодекс новинара које се односи на истинитост извештавања – 59 таквих случајева, истакла је на трибини генерална секретарка Савета Гордана Новаковић.
На адресу Савет за штампу у 2020. години стигле су 163 жалбе на медијске садржаје, што је двоструко више него 2019, и значајно више у односу на све претходне године, навела је она и објаснила да се пораст жалби не може повезати са пандемијом ковида-19, јер се тек двадесетак њих односило на извештавање у вези са вирусом.
„Од 163 жалби, Комисија за жалбе Савета за штампу разматрала је 118. Утврђено је да, нажалост, у само 16 случајева Кодекс новинара није прекршен“, рекла је Новаковићева, која је додала и да је само десет жалби решено медијацијом, што је смањење у односу на претходне године.
Савету за штампу стигло је највише жалби од појединаца – 91, потом 21 жалба од удружења грађана, 19 жалби од медија и новинара, 16 су поднели чланови Комисије за жалбе, 13 државни органи, две фирме, а једну изборна листа.
Како су листови кршили етику у 2020.
Новинарке Тамара Скрозза и Вера Дидановић детаљно су анализирале текстове дневника у којима је прошле године немилице кршен новинарски кодекс.
Тако је лист Ало, рекордер у кршењу новинарске етике, најчешће кршио одредбе које се односе на извештавање о трагедијама и кривичним делима, а примећено је и учестало непоштовање културе јавне речи и објављивање порнографских садржаја.
„У текстовима који се односе на опозицију, често се лист ослања на анонимни извор и избегава да те наводе провери консултујући више извора, а нарочито особу или групацију на коју се текст односи. Често извештава у интересу власти, тако што не преноси потпуну информацију и прећуткује чињенице, а повремено користи и наслов који није подржан самим текстом“, рекла је Дидановићева.
Дневник Курир је и ове године на другом месту по броју прекршаја Кодекса новинара али је у поређењу са 2019, за око 40 процената смањио број прекршаја. То „побољшање“ се пре свега односи на означавање промотивних текстова, као и на поштовање културе и етике јавне речи.
„Овај лист, међутим, правио је готово идентичне прекршаје као и лист Ало, а забележена је и серија текстова у којима је очигледно заступао интересе издавача“, рекла је новинарка Вера Дидановић.
Петар Јеремић је на трбини, међутим, изнео да је за Курир радио интерни мониторинг и да се не слажу бројеви када је реч о кршењу Кодекса. „Нама је у интересу да поправимо ситуацију и смањимо број прекршаја. Не споримо да смо имали прекршаје Кодекса, али по мом мониторингу ми смо далеко испод других у укупном броју“, рекао је он.
Лист Блиц у два наврата је током периода посматрања на најгрубљи начин прегазио професионалне стандарде, иако статистика показује да овај дневник у највећој мери поштује етику.
„Овај лист, рекло би се, поправио се по свим параметрима, али су направили два најозбиљнија инцидента у кршењу Кодекса, пре свега у случају погибије дечака у Земуну“, указала је Скрозза. Други пример, навела је, био је када је Блиц на насловници објавио фотографије вођа криминалних кланова и на једној од њих приказао човека који нема везе са тим групама, а потписан је као један од вођа криминалног клана.
У Вечерњим новостима забележен је раст броја прекршаја Кодекса, за скоро 80 одсто, у односу на исти период годину раније. Прекршаји у највећем делу долазе из рубрике Хроника, где се крши претпоставка невиности и угрожава приватност жртава или починилаца.
„Примећен је и повећан број текстова у којима се у политичком извештавању крше одредбе Кодекса на штету представника опозиције и критичара власти“, рекла је Дидановићева и додала да Вечерње новости праве прекршаје и када је реч о обележавању комерцијалног оглашавања, како би се такви текстови разликовали од новинарских. „Лист има свој начин ‘обележавања’ једног броја таквих текстова, али реч је о нумеричкој шифри која није довољно јасна за читаоце“, нагласила је она.
Када је реч о Информеру, из статистике се закључује да овај лист има мање неозначених ПР текстова него раније, као и да се понекад труди да поштује правило претпоставке невиности, рекла је Скрозза. Истакла је, међутим, да се на првим страницама овог листа које су посвећене политици „најгрубље крше одредбе Кодекса које се тичу неоснованих оптужби, непроверених тврдњи, отвореног политичког сврставања, па и потпиривања међунационалне нетрпељивости“.
Српски телеграф остао је доследан да у наставцима извештава о наводним кршењима закона у различитим предузећима и институцијама, не поштујући притом основне одредбе Кодекса, предочено је на трибини.
Политика са листом Данас дели шампионску позицију када је у питању поштовање Кодекса новинара. „Иако Политика важи за лист наклоњен власти, а Данас за лист наклоњен опозицији, ови медији ипак успевају да одрже какав-такав баланс и објављују текстове у складу са професионалним стандардима“, закључено је.
Закључци:
– Број прекршаја Кодекса новинара у штампаним медијима опада, али то није показатељ да су се медији поправили у погледу поштовања профе
сионалних стандарда – Штампани медији и даље крше права деце, најчешће откривањем идентитета малолетних жртава
– Листови настављају да у великој мери крше претпоставку невиности
– Број жалби Савету за штампу расте и у највећој мери их подносе грађани појединци
– Жалбе упућене Савету показују да медији и даље највише крше тачке из првог поглавља Кодекса које се односи на истинитост извештавања
– Корона вирус није утицао на увећање броја жалби Савету
ВИДЕО: „Колико су медији поштовали Кодекс новинара Србије у 2020. години“/2.2.2021.