Записник са сто шеснаесте седнице одржане 30.09.2021
САВЕТ ЗА ШТАМПУ
Комисија за жалбе
Бр.117
30.9.2021.
Београд
ЗАПИСНИК
Са 116. седнице Комисије за жалбе, одржане 30.9.2021. године у 18 сати онлајн.
Присутни чланови Комисије: Зорица Вишњић,Владо Мареш, Драган Ђорђевић, Вида Петровић Шкеро, Снежана Андрејевић, Јелка Јовановић, Оливера Милошевић, Тамара Скрозза, Бојан Цвејић, Зоран Станојевић и Златко Чобовић
Остали присутни: Гордана Новаковић, генерална секретарка Савета за штампу
Дневни ред:
1.Разматрање жалбе Славице, Владимира и Маријане Кнежевић и Јелене Перовић на текстове објављене у недељнику „Панчевац“
2.Разматрање жалбе Центра за социјални рад Мало Црниће на текст објављен на порталу „Тпкнеwс“
Пре седнице Комисија је обавештена да ће УНС на овој седници представљати заменик члана Комисије Зоран Станојевић.
1.Славица Кнежевић, њен супруг и две ћерке поднели су жалбу због три текста, која, како су навели у жалби, представљају наставак континуираног објављивања неистинитих, непотпуних и нетачно пренетих информација, којима се повређују њихова права. Комисија за жалбе је већ одлучивала о сличним текстовима, али је лист наставио да их објављује. У току расправе, Оливера Милошевић је подсетила да Комисија већ има искуства са овим медијем и да је и овога пута судски процес измештен из суда у новине. Породици Кнежевић се суди, погоне се без икаквог уважавања препоставке невиности, објављују се инфомације за које лист мора да зна да су неистините, попут оних да је наложена забрана располагањем имовином, или да је вештачењем утврђена штета, тако да се стиче утисак да је реч о намерном и свесном извртању чиненица, како би се Кнежевићи представили као лопови. То се може разумети и као вид пририска на суд, а ако се томе додају и спекулације које се понављају из текста у текст, може се закључити да све то служи само томе да хајка има неки континуитет. Златко Чобовић је рекао да нема никакве дилеме да је прекршен Кодекс и додао да је занимљив „кумовски обрачун у каубојском стилу“, а да је реч о обрачуну види се и из тога што се у сваком тексту понови трећина претходног текста, и што све време пишу „не бисмо да спекулишемо или инсинуирамо, али…“, а заправо су сви текстови чисте спекулације, које немају везе са професионалним новинарством. Комисија је, након расправе, једногласно одлучила да су прекршене тачке 1 и 2 поглавља 1., тачка 2 поглавља 2., тачка 3 поглавља 4., тачка 1 поглавља 5. и тачка 1 поглавља 7.
2. Центар за социјални рад Мало Црниће жалбу је поднео због, како је наведено, кршења више поглавља Кодекса, а као најспорније су издвојили тврдње да је Центар „отео“ дете и „продао га за органе“, „да се детету губи сваки траг“, да„није искључена могућност продаје страним усвојитељима или продаје због органа“. Чланови Комисије су оценили да се никада до сада нису сусрели са оваквим текстом. Снежана Андрејевић је рекла да је оваквим текстом посебно иритирана због тога што смо ми, као друшво, нарочито осетљиви на сваку информацију о нестанку малолетног детета, због догађаја од пре неколико деценија, који се помињу и у пресуди Јовановић против Србије Европског суда за људска права, због које смо морали да донесемо и посебан закон о несталим бебама и да постоји удружење родитеља које одмах реагује. Зато овакви текстови о раду Центра за социјални рад, са том стално присутном позадиним да се и даље не зна шта се са том несталом децом догодило, могу да доведу до узнемирења јавности, које можда није ни жељено. Указала је да новинари зато морају да посебно пажљиво обрађују овако осетљиве теме и да добро провере све што објављују. Додала је да не памти да је ико икада објавио овакав текст о Центру за социјални рад, без обзира на могуће пропусте и грешке у њиховом раду и да мисли да је прекршен цео Кодекс, Вида Петровић Шкеро се сагласила са овим и додала да су центри за социјлани рад веома битне институције, које не раде сјајно, али да је у последње време све присутнија појава да се неки породични поремећени односи решавају тако што се користе медији да се за све оптужују центри за социјални рад, чиме се те институције потпуно урушавају. Нагласила је да се на такав начин никада неће поправити рад центра, већ се само ствара ужасно неповерење и паника код родитеља. Посебно је указала на то да се у оваквим случајевима, кад је реч о деци, медији користе било да се уруше центри, било један од родитеља и да медији не би смели на тај начин да злоупотребљавају своју моћ. Тамара Скрозза је рекла да овај случај превазилази надлежност Савета, Кодекс, закон, границе било чега прихватљивог у новинарству и медијима, те да никада није прочитала сличан текст. Додала је да не зна шта људима који су ово написали уопште може да се каже у одлуци, када на овакав начин конструишу „надреалну причу“ и поновила да је потпуно шокирана. Оливера Милошевић је рекла да не можемо ни да се питамо да ли је ово уопште новинарство, кад је јасно да није. Она је рекла и да је посебан проблем што у том малом месту сви познају те социјалне раднице, па би то могло да угрози и њихову безбедност, уколико неко поверује у овакав текст, а сигурно има и таквих. Због тога би Комисија требало посебно да укаже и на то. Владо Мареш је рекао да је истина да су текст и наслов „брутални“ и да се слаже са свим што је речено, али да мисли и да постоји озбиљан проблем у вези са тим што Центар за социјални рад ни „прстом није мрднуо“ да умањи нелагоду коју овај текст изазива. Истакао је да су морали и Комисији у жалби да објасне шта се дешава са тим дететом, портал пише о једној отмици, па о другој, а они ништа не објашњавају. Подсетио је и на недавни случај у Загребу где је директорка Центра забранима медијима да се баве случајем, па је, под притиском јавности, морала да оде са тог места и додао да је ова жалба такође порука медијима – немојте да пишете о нашим случајевима. Снежана Андрејевић и Вида Петровић Шкеро су указале да они не смеју да говоре о случајевима из којих је искључена јавност, али је Мареш рекао да је случај већ изашао у јавност и да морају да учине нешто да „релаксирају ситуацију“. Зоран Станојевић је подсетио да Комисија не одлучује о томе да ли је Центар за социјални рад у праву, могуће је да је правио грешке, али ми ни о томе ништа не сазнајемо из текста. Навео је да му се чини да је текст писао неко ко нема никакве везе са новинарством, јер да је хтео да буде злонамеран урадио би то на интелигентнији начин, као што то раде таблоиди. Ово је писао неко ко ништа не зна о новинарству, ништа није урађено како треба, нема никакве потврде, чак не знамо ни ко је извор ове приче. Рекао је да би у одлуци требало нагласити да ово није став Савета о самом проблему, већ став о начину на који је текст направљен. Златко Чобовић се сагласио са Владом Марешом да је у жалби бар једна реченица требало да буде о томе шта је истина и додао да је, уз све тачке које су прекршене, а наведене у жалби, прекршена и тачка 4 поглавља И, јер нема више извора. Зорица Вишњић је истакла да је случај такав да би требало „измислити неко ново поглавље Кодекса“, пошто нико, када је писан, није могао да претпостави шта се све може појавити у медијима. Комисија је, после дискусије, једногласно одлучила да су прекршене тачке 1, 4 и 5 поглавља 1., така 5 поглавља 4., тачка 2 поглавља 5., тачке 7 и 8 поглавља 6. и тачка 4 поглавља 7.
Седница је завршена у 18.45 сати.
Записник водила Председавајућа
Гордана Новаковић Зорица Вишњић