Записник са сто деветнаесте седнице одржане 27.12.2021
САВЕТ ЗА ШТАМПУ
Комисија за жалбе
Бр.120
27.12.2021.
Београд
ЗАПИСНИК
Са 119. седнице Комисије за жалбе, одржане 27.12.2021. године у 18 сати у просторијама Савета за штампу
Присутни сви чланови Комисије: Зорица Вишњић,Владо Мареш, Драган Ђорђевић, Вида Петровић Шкеро, Јелка Јовановић, Оливера Милошевић, Тамара Скрозза, Бојан Цвејић, Златко Чобовић, Јелена Петковић и Снежана Андрејевић
Остали присутни: Гордана Новаковић, генерална секретарка Савета за штампу
Дневни ред:
1.Разматрање жалбе Зорана Јевтића на текст објављен у дневном листу „Данас“
2.Разматрање жалбе Гвоздена Николића на текст и коментаре објављене на порталу „Озонпресс“
На почетку седнице је договорено да ће председавајућа у наредних шест месеци бити Оливера Милошевић, а заменица Јелка Јовановић.
1.Председник општине Мали Зворник Зоран Јевтић поднео је жалбу због текста, којим су, по његовом мишљењу, прекршене одредбе Кодекса из поглавља: Истинитост извештавања, Одговорност новинара, Новинарска пажња и Однос према изворима информисања. У тексту се, између осталог, наводи, како пише у жалби, да средства из локалног буџета и појединих донација завршавају у приватним џеповима, а да нико из листа није ни покушао да позове ни њега, нити било кога другог из општине. Из расправе и одлучивања о овој жалби били су изузети Јелка Јовановић и Бојан Цвејић, запослени у листу „Данас“. У току расправе, Владо Мареш је рекао да нема прекршаја Кодекса, да у жалби нема никакве корекције било чега из текста, сем пуке тврдње да лист лаже. Подносилац жалбе није нашао за сходно да било шта демантује, ни да објасни о чему је реч, шта јесте или није тачно од онога што је жена, о којој је текст, писала на друштвеним мрежама. Она, додао је, има право да пише и да критикује власт, а они овим хоће да јој „запуше уста“, да угуше сваку дебату и сваки покушај критике власти. Кад је реч о „чувеној другој страни“, рекао је, у нашим медијима је нема – у режимским медијима јер не желе да је имају, а у овим другим јер не могу да дођу до те друге стране“. А да су желели да доставе свој одговор, „Данас“ би га сигурно објавио и зато нема никавог разлога за жалбу. Тамара Скозза је рекла да се двоуми како да гласа, јер није у питању само текст. Није јој јасно зашто жалилац није реаговао и послао одговор кад је имао прилику да то уради, већ је Комисији понудио неубедљиво објашњење зашто то не жели. Комисија, међутим, мора да одлучује о самом тексту. Рекла је да је сагласна са оним што је Мараш рекао и да претпоставља да су новинари „Данаса“ и покушали да дођу до информација у општини, да их не би добили. Али, морали су да покушају и зато је ово формално-правно прекршај Кодекса. Остаје, ипак, чињеница да Јевтић није искориситио своје право на деманти, па се стиче утисак као да је од почетка била идеја да се жали Савету. Снежана Андрејевић је нагласила да мисли слично као Скрозза, али да Комисија у овом случају нема избора, јер Кодекс јесте прекршен. Подносилац жалбе нема никакву обавезу да се обрати редакцији, пре него што пошаље жалбу Савету и Комисија нема овлашћења, ни довољну подлогу, да доноси одлуку на основу тога што он није нешто урадио, а могао је. Зато ће гласати да је Кодекс прекршен. Сличног мишљења била је и Оливера Милошевић, која је истакла да Комисија мора да се држи Кодекса, без обзира на све изнете дилеме. Јелена Петковић је оценила да, ако се гледа формално, Кодекс јесте прекршен и зато је одлучила да ће тако и гласати. Рекла је да је вероватно да новинарка не би добила информације од председника општине, односно да не би добила саговорника „друге стране“ , чак и да је покушала, али је проблем у томе што није ни покушала и Комисија мора да се држи принципа. Златко Чобовић је рекао је сагласан са највећим делом онога што је Мараш рекао, али да мисли да постоји прекршај Кодекса кад је реч о тачки 2 поглавља Новинарска пажња, која се односи на слепо веровање извору. Тачка 4 поглавља Истинитост извештавања, по његовом мишљењу, није прекршена, јер није реч о аналитичкој рубрици која би захтевала више страна. Текст се бави једном страном, а другом страном би могао да се бави неки наредни текст, није нужно да то буде у истом тексту. Проблем је, ипак, то што се редакција Јевтићу за одговор обратила након подношења жалбе, а не одмах по објављивају текста или пре тога, тако да мисли да је ту било извесног кашњења, али да није реч о прекршају Кодекса у тој тачки. Он је истакао и да се подносилац жалбе уопште не осврће на оно што је саговорница у тексту поменула, већ у накнадном допису Комисији пише о неком сасвим другом случају. Додао је да је право на одговор право, а не обавеза, али да су ствари такве како тврди, било би логично да је навео шта није тачно и образложио шта је иситина. Вида Петровић Шкеро је рекла, да уз сво разумевање за наведене проблеме, мора да констатује да Кодекс јесте прекршен. Постоје правила по којима мора да се ради – кад ти неко нешто каже, мораш да провериш или макар да напишеш да нису хтели да одговоре. Зорица Вишњић је указала на то да би подносиоцу жалбе требало скренути пажњу да је било важно да пошаље одговор и разјасни све за шта га оптужују. Тај одговор је, како је рекла, у јавном интересу, а он је, као јавни функционер , обавезан да објасни грађанима то што читају на друштвеним мрежама. Снежана Андрејевић се сагласала са овим и додала да би то требало навести у образложењу одлуке. Јер, без обзира што нико није дужан да пошаље деманти, овлашћења Комисије јој не ускрачују могућност да искаже став – да сматра да је пожељно да жалиоци, пре него што поднесу жалбу Савету за штампу, искористе своја законска права да нешто демантују, а нарочито када грађане треба да обавесте да није истина нешто што је речено, а што је у јавном интересу. Након дискусије, Комисија је са осам гласова за и једним против одлучила да је прекршена тачка 2 поглавља 5, а са седам гласова за и два против да је прекршена и тачка 4 поглавља 1.
2.Гвозден Николић поднео је жалбу на текст сматрајући да су прекршене одредбе Кодекса које се односе на новинарску пажњу и истинитост извештавања у тачки која прописује обавезу консултовања више извора, као и због увредљивих коментара читалаца испод текста, које је, како је навео у жалби, администратор сајта могао да спречи. Јелка Јовановић је, у току дискусије, рекла да ће гласати да текстом није прекршен Кодекс, пошто је реч о извештају са лица места, изјаве и подаци су проверљиви, тако да не види никакав проблем у тексту. Кад је реч о коментарима, модерација јесте проблем, коментари морају да се уклањају чак и ако су само непростојни, а тек ако су уредљиви, посебно, када портал има велику посећеност, као „Озонпресс“. Нешто касније је рекла да ће бити уздржана приликом гласња о томе да ли је Кодекс прекршен коментарима, јер нема довољно информација да б и могла да се изјасни, тачније није познато када су тачно уклоњени спорни делови коментара и да ли је редакција реаговала довољно брзо. Исти разлог за уздржаност навела је и Оливера Милошевић. Тамара Скрозза је поновила да ће, као и до сада, бити узрдржана кад је реч о међусобним жалбама које подносе медији у Чачку, јер верује да и једна и друга страна злоупотребљавају Комисију. Рекла је да јој је, као новинарки, било веома непријатно да чита коментаре које пишу и једни и други, да су ужасни и да не може ни да претпостави како грађани тамо гледају на овај сукоб, јер је, судећи по тим коментарима, поларизација много гора него било где друго. Бојан Цвејић је рекао да је сагласан да није било прекршаја Кодекса у тексту, али да му се чини необичним да редакција, због великог броја коментара, пређе на пост модерацију. Логичније би било да укину коментаре. Због тога би требало, истакао је, апеловати на медије, да кад год је могуће премодерирају коментаре, јер је заиста неприхватљиво да се овакви коментари објављују, мада је у овом случају олакшавајућа околност за медиј што су уклоњени. Јелена Петковић је посебно указала на однос према новинарима у објављеним коментарима. Реч је, како је рекла о таргетирању и јасно је да је слика о новинарима таква да су то људи којима могу да се упућују такве речи, те да јој то посебно смета, независно од тога ко је жалилац и на кога се жали. По мишљењу Златка Чобовића, текстом Кодекс није прекршен, док су, кад је реч о коментарима, чињенице следеће: подносилац жалбе је на друштвеним мрежама испровоцирао коментаре који су објављени на „Озонпрессу“, „Озонпресс“ ради пост модерацију (што се види из тога да међу коментарима има и претњи упућених власнику „Озонпресса“), а након што су добили жалбу уклонили су спорне речи из коментара. За њега је питање да ли постоји кршење Кодекса ако су у процесу пост модерације уклоњени коментари, а не знамо када се то десило. Питао је и шта је примерен рок да се коментари уклоне. Бојан Цвејић је рекао да мисли да Комисија има довољно инфомација да се изјасни – Смернице за примену Кодекса у онлајн окружењу кажу да је медиј који нема премодерацију дужан да коментаре уклони када му се на то укаже, у овом случају су коментари уклоњени након подношења жалбе и зато нема прекршаја. Када се то догодило није важно, јер се у Смерницама не наводи рок. Комисија је потом са десет гласова за и једним уздржаним донела одлуку да Кодекс није прекршен текстом, а са осам гласова за и три уздржана да Кодекс није прекршен ни коментарима.
Седница је завршена у 19 сати.
Записник водила Председавајућа
Гордана Новаковић Зорица Вишњић