Записник са сто двадесет друге седнице одржане 31.03.2022
САВЕТ ЗА ШТАМПУ
Комисија за жалбе
Бр.123
31.3.2022.
Београд
ЗАПИСНИК
Са 122. седнице Комисије за жалбе, одржане 31.3.2022. године у 18 сати у просторијама Савета за штампу.
Присутни чланови Комисије: Оливера Милошевић, Зорица Вишњић,Владо Мареш, Драган Ђорђевић, Вида Петровић Шкеро, Јелка Јовановић, Тамара Скрозза, Бојан Цвејић, Златко Чобовић и Јелена Петковић
Одсутни чланови Комисије: Снежана Андрејевић
Остали присутни: Милан Стокановић, студент новинарства и Гордана Новаковић, генерална секретарка Савета за штампу
Дневни ред:
1.Разматрање жалбе ОМВ Србија д.о.о. на текст објављен на порталу „Информер.рс“
2.Разматрање жалби Удружења грађана Рома – Рома Врлд и Иницијативе за економска и социјална права А-11 на текст објављен у дневном листу „Данас“
1.У жалби ОМВ наведено је да је објављена неистинита и непроверена инфомација да ОМВ лаже да је маxx мотион дизел отпоран на -38, као и да „Информер.рс“ није објавио одговор, који су редакцији слали чак три пута, те да су тиме прекршене тачке 1 и 4 поглавља 1 и тачка 6 поглавља 4. У току краће расправе, Тамара Скрозза је рекла да верује да је прекршена тачка 5 поглавља 1, јер су изнете оптужбе које нису поткрепљене никакавим доказима, а да је сагласна са предлогом одлуке у вези са тим да Комисија не може да утврђује да ли је тврдња о квалитету горива тачна или не. Додала је да је у истом медију већ објављен сличан тект о „Кнез петролу“, да би наредног дана објавили афирмативан текст о власнику те фирме, што све изазива сумњу у намеру редакције. Сличног мишљења био је и Бојан Цвејић, који је истакао да му је било чудно да се медиј уопште бави таквом темом на овакав начин. Комисија је, потом, једногласно одлучила да су прекршене тачка 5 поглавља 1 и тачка 6 поглавља 4, због необјављивања одговора и кршења културе и етике јавне речи.
2.Одвојене жалбе на исти текст поднеле су организације – Удружење грађана Рома – продукција Рома Врлд и Инцијатива за економска и социјална права А-11. У обе жалбе је наведено да су колумном Марка Видојковића прекршене одредбе Кодекса које се односе на забрану дискриминације и обавезу поштовања приватности, док је А-11 сматрала да су прекршене и одредбе из поглавља Истинитост извештавања. Из расправе и одлучивања о овој жалби били су изузети Јелка Јовановић и Бојан Цвејић, запослени у листу „Данас“. Вида Петровић Шкеро је, у току дебате, оценила да текстом није прекршен Кодекс. Објаснила је да није реч о класичном новинарском напису, већ о колумни, чије наводе нико није оспорио, а чији је циљ био да се укаже на злоупотребу угрожене категорије, како би се јавност побунила против тога. А не да забранимо текст и да ћутимо о појави. Рекла је да се не може, због заштите нечијег права, угрозити слобода мишљења и оспоравати начин тог мишљења, те да се редакција извинила онима који су се осетили повређенима. Зорица Вишњић је, такође, сматрала да Кодекс није прекшен, јер се аутор, писац, послужио иронијом, сарказном и цинизмом да би указао на то како власт лоше брине о једној веома рањивој групи, која се често злоупотребљава. Јер, свака власт рачуна на њихов глас, а да ништа не чини да се њихов положај поправи. Рекла је да је два пута прочитала текст, у размаку од десетак дана, и да у њему види емпатију, а никако дискриминацију, те да се аутор текста руга стереотипима, а да је начин на који неке организаицје покушавају да одбране Роме тамо где нема места одбрани увредљив и за медије и за Роме. Златко Чобовић је рекао да је текст анализирао из другог угла – да ли је оно што је написано истинито, јер ако јесте, требало би да је и у складу са Кодексом, али начин на који је изнета не мора да буде. Нагласио је да су тексту проблематична три навода због начина на који су написани: да се на сваку противпожарну интервенцију одговара са три нова пожара, да ће ватрогасци повремено бити каменовани, и да Роми шмрчу кокаин, у складу са традицијом. Колумна је сатирична и иронична, у њој не види дискриминацију, нити ширење стереотипа, говор мржње или позивање на насиље, јер је описана реалност коју свако може да види. Рекао је да не зна да ли је реч о историјском договору власти и Рома, како наводи аутор, али је чињеница да су Роми изузети из примене одређених прописа. Било би, зато лицемерно, ако би гласао да је прекршен Кодекс текстом у којем је готово све тачно. Додао је да се двоуми да ли да гласа да није прекршен Кодекс или да буде уздржан, а да не воли да буде уздржан, нити је досада био уздржан. Указао је и на то да је редакција поступила етички, јер је повукла текст и објавила све реаговања на текст, и позитивна и негативна. Тамара Скрозза се сагласила делимично са свиме што је речено, али је нагласила и да то што је нешто истинито, не значи да, по Кодексу, може да се објави и подсетила на случајеве у којима је Комисија доносила одлуке да је Кодекс прекршен јер је било наведено да су починиоци кривичних дела Роми, иако је то било тачно. Није, међутим, у складу са Кодексом наводити националност починилаца кривичних дела, ако то нема везе са тим делом и то јесте дискриминација. Истакла је да у Кодексу новинара Србије постоје две одредбе које се односе на дискриминацију и тешко је уочити у чему се разликују, али би овај случај могао бити добар пример за то, јер мисли да није прекршена тачка 1 поглавља ИВ, по којој се новинар мора супротставити свима који крше људска права и залажу се за дисктиминацију, што се, по њој односи на намерну дискриминацију, али да јесте тачка 4 поглавља В, по којој новинар мора бити свестан опасности од дискриминације коју могу да шире медији, па би можда требало размислити да се, када се буде мењао Кодекс, ове тачке другачије формулишу. Рекла је да је требало указати на проблем политичке злоупотребе Рома, да је велика храброст и аутора текста и редакције што су то урадили, али да је то могло да се и на други начин, јер је, аутор, текста, као јавна личност морао бити свестан да би овакав текст могао некога да повреди. Нагласила је да он иначе није свестан тога да његов стил, који примењује и пишући новинске текстове, може да га доведе и пред Савет за штампу. Додала је да веома цени што је и аутор текста одговорио Савету, као и реакцију „Данаса“, као и чињеницу да је указао на озбиљан проблем пред изборе, али да је морало са више пажње да се пише о овој теми. Због тога мора да гласа да је прекршена тачка 4 поглавља В. По мишљењу Оливере Милошевић, прекршена је и тачка 1 поглавља ИВ, тачније смерница два у оквиру те одредбе да је новинарска професија неспојива са ширењем било које врсте стереотипа, а да кроз колумну провејава низ стереотипа. Истакла је да је, друга колумна истог аутора „Пакао у Вука Врчевића“ била довољна да се добро опише појава и укаже на проблем злоупотребе Рома, што потврђује да је све могло да се каже и на други, прихватљивији начин, те да је први текст заправо непотребан. Владо Мареш је захвалио подносиоцима жалбе на принципијелној заштити права Рома, али је додао да треба узети у обзир и околности које прате читав случај, јер је важна и реакција редакције, која је била очигледно узнемирена оптужбама на које је наишла, што све указује на то да је проблем решив. Реаговали су као зрела редакција – повукли су текст, извинили се, објавили други текст и сва реаговања у вези са тим. Истакао је да разуме осетљивост јер је реч о стереотипима који су најјачи и најснажнију управо кад је реч о Ромима и да је то увек осетљиво, али да је редакција успела да случај, ако и постоји, изглади и да ће гласати да Кодекс није прекршен. Зорица Вишњић је додала да не може да се отме утиску да се аутор намерно послужио претеривањем да би указао на проблем, а да није имао намеру да подгрева стереотипе, те да мисли да би и Комисија морала да покаже извесну дозу храбрости, коју је показао и он и редакција „Данаса“ у покушају да се јавност уздрма пренаглашавањем неких ствари да би лакше допрео до свести читалаца и подсетила да је реч о колумни, а не о аналитичком тексту о положају Рома. Вида Петровић Шкеро је поновила да Комисија не сме да заборави која је њена улога и да не може да угрози једно право, штитећи друго. Циљ текста је био да се укаже на злоупотребу рањиве групе, ироничним и горким начином писања и аутор се на тај начин бори против њихове злоупотребе, али су и он и редакција одлучили да текст уклоне, када су видели каква је реакција јавности. Истакла је да живимо у помало лицемерном друштву – да сви знамо како Роми живе и да је једина опасност коју види – опасност од ћутања.Тамара Скрозза је, међутим, рекла да све то може да се напише и у тексту који би написали и потписали новинари „Данаса“ и који би био објављен на насловној страни. Редакција за то има и људских и организационих капацитета, дакле постојао је други начин да се о овој значајној теми пише, а они су одабрали Марков начин, што је легитимно, али то није једини начин. Слобода говора је такође ограничена неким другим правима, а посебно опрезни медији треба да буту кад је реч о Ромима, који су на разне начине дискриминисани. Избором да се на овакав начин баве темом и све што је потом уследило, нажалост, сва пажња је скренута на то како је текст написан, уместо да се прича о ономе о чему се писало. Драган Ђорђевић је истакао да зна да Марко Видојковић није расиста, али када се прочита други текст, јасно је да је много учинковитији, ако се погледа из позиције Рома. Похвално је то што је редакција урадила нешто што многи медији не би учинили, али да мора да ствари посматра из позиције Опра Рома, рецимо, јер је њих текст повредио, а њихов доживљај је за њега доминантан при одлучивању и зато, нажалост, мора да гласа да је Кодекс прекршен. Јелена Петковић је рекла да је јасно да ни аутор текста, ни лист нису имали намеру да некога повреде, што се јасно види и из њихове реакције и објашњења, али да су несвесно повредили оне о којима су писали, те да ће, нажалост, морати да гласа да Кодекс јесте прекршен јер је битно како се они осећају. А јасно је да их је текст повредио, да не желе да овако нешто прочитају о себи, те је начин на који је указано на проблем очигледно био погрешан. Посебно је указала на то да је о овом проблему проговорио књижевник у својој колумни, док се традиционални медији уопште тиме не баве и да о овоме, без његовог текста, ништа не бисмо ни знали. Владо Мареш је објаснио да дискриминација може бити намерна и ненамерна, да намерне дискриминације има невероватно много, а такође је веома раширена и злоупотреба стереотипа о Ромима, али да овде сви препознају да није реч о намерној дискриминацији, уколико она уопште постоји. Додао је да би волео да може да, након ове расправе, разговара са подносиоцима жалбе да види да ли би они можда мислили нешто другачије и да би му то помогло да лакше одлучи, али да и даље мисли да није прекршен Кодекс. Након дискусије, за одлуку да је прекршена тачка 1 одељка 4 гласала су два члана Комисије, док је шет било против, а за одлуку да је прекршена тачка 4 одељка 5 четири члана Комсије, док су четири била против, па ни за једну одлуку није било потребне већине од седам гласова.
Седница је завршена у 19.00 сати.
Записник водила Председавајућа
Гордана Новаковић Оливера Милошевић