Записник са сто двадесет треће седнице одржане 26.05.2022
САВЕТ ЗА ШТАМПУ
Комисија за жалбе
Бр.124
26.5.2022.
Београд
ЗАПИСНИК
Са 123. седнице Комисије за жалбе, одржане 26.5.2022. године у 18 сати у просторијама Савета за штампу.
Присутни сви чланови Комисије: Оливера Милошевић, Зорица Вишњић, Владо Мареш, Драган Ђорђевић, Вида Петровић Шкеро, Снежана Андрејевић, Јелка Јовановић, Тамара Скрозза, Бојан Цвејић, Златко Чобовић и Јелена Петковић
Остали присутни: Гордана Новаковић, генерална секретарка Савета за штампу
Дневни ред:
1.Разматрање жалбе Синдиката РТС „Независност“ на текст објављен на порталу „Блиц.рс“
2.Разматрање жалбе УГ „Словакиње нису ’зуске’, ни ’тотице’, ни ’скотице’“ на текст објављен на порталу „Дневник.рс“
3.Разматрање жалбе Тамаре Скроззе на текст објављен у магазину „Стори“
4.Разматрање жалбе Наташе Стојковић на текст објављен на порталу „Решетка.рс“
1.Представник синдиката РТС „Независност“ навео је у жалби да је информација из наслова и текста да је синдикат позвао своје чланове да тужбом траже додатна средства „из џепова грађана“ због рада под ризиком у време пандемије ковида, неистинита, непотпуна и злонамерно пласирана, као и да портал није објавио деманти који је доставио. У краћој расправи, Вида Петровић Шкеро је рекла да реч о класичном „прављењу узнемирења“, јер је објављена вест која није тачна. Додала је и да је деманти коректно написан, односно да није у „свађалачком тону“ да би изазвао револт у редакцији „Блица“, те да неспорно постоји прекршај Кодекса. Сличног мишљења била је и Јелена Петковић, која је нагласила да је текст тенденциозан, а да је очигледно и да аутор текста није најбоље разумео како унутар јавног сервиса функционишу синдикати и шта се дешава када запослени покушавају да остваре нека своја права. Кодекс је прекршен и необјављивањем демантија. Комисија је, након тога, једногласно одлучила да су прекршене тачке 1 и 5 поглавља 1 и тачка 6 поглавља 4.
2. Неформално удружење Словакиња жалило се на употребу увредљивог термина „зуске“ у спорном тексту и на ширење стереотипа којима се Словакиње изједначавају са кућним помоћницама. Тамара Скрозза је, у току дискусије, рекла да је жалбу требало прихватити без обзира што удружење није званично регистровано, јер су оне и као група могле да се жале, па и свака од њих појединачно, као и да мисли да Кодекс јесте прекршен јер се Словакиње заиста поистовећују са чистачицама и кућним помоћницама. У Београду, додала је, постоји и додатни стереотип да су оне скупље од других јер су „боље чистачице“. Снежана Андрејевић се сагласила и са тим да су имале право да се жале и као група и појединачно и са чињеницом да је реч о веома присутном стереотипу и некоректном говору, који је био такав и кад је настао после Другог светског рата. Јелена Паетковић је указала на то да је овакве текстове објавило више медија, што говори да је у питању наслеђени стреотип, којег вероватно новинари и уредници нису ни свесни. Оценила је да није реч о злој намери, него једноставно о томе да им нико није скренуо пажњу на то, јер се о овоме никада није говорило. Вида Петровић Шкеро је рекла да је споран текст заправо позитивно интониран – да је реч о вредним женама, које издржавају своје породице радећи по кућама, па се чак и објашњава порекло израза „зуске“. Али, с обзиром на то да се такви текстови појављују не ретко у медијима и да њих то повређује, јер се тиме ствара утисак да су Словакиње једино способне да чисте, односно да та лакоћа у употреби стереотипа неког вређа, Савет за штампу има посебну одговорност да укаже на то и зато ће гласати да је прекршен Кодекс. Комисија је једногласно одлучила да су прекршене тачка 1 поглавља 4 и тачка 4 поглавља 5.
3. Чланица Комисије Тамара Скрозза поднела је жалбу због интервјуа у којем певачица Милица Павловић говори о својој баки, оболелој од Алцхајмерове болести, уз који су објављене и фотографије баке, која, очигледно није свесна у чему учествује. Тамара Скрозза била је искључена из расправе и одлучивања о овој жалби. По мишљењу Бојана Цвејића, Кодекс новинара је прекршен у овом случају, без обзира што мисли да није постојала зла намера. Али, свакако је реч о злоупотреби особе која није била свесна своје медијске изложености. Додао је да је могуће и да је она злоупотребљена за промоцију јавне личности, али није сигуран у то, можда је „Стори“ само жело да то буде „топла људска прича“, па је из незнања новинара неко злоупотребљен. Вида Петровић Шкеро је навела да Милица Павловић може и не мора да зна, али да новинари морају знати да фотографије не смеју да се објављују без сагласности лица које је на фотографијама, а да лице које болује од одређених болести није у стању да да сагласност. Додала је да је прекршен и закон о здравственој заштити. Златко Чобовић је желео да укаже на две ствари. Прво, да није битно да ли су уредник или новинар имали намеру, битно је оно што ми видимо, што је објављено. И друго, није битно да ли је жена на фотографији баба или рођака ове друге или није, јер то што је неко нечији рођак не може бити оправдање за објављивање фотографија. Снежана Андрејевић је рекла да за објављивање фотографија нису испуњени услови из члана 43 Закона о јавном информисању и медијима, док је Зорица Вишњић истакла да не може да се отме утиску да је ово урађено да предумишљајем, будући да је потребно доста труда да се бака прирпеми за фотографисање. Зато верује да су у редакцији знали шта раде и да су хтели да продају једну „тужну причу“, јер се такве приче добро продају. Комисија је, после дискусије, једногласно одлучила да је прекршена тачка 1 поглавља 7 и тачка 7 поглавља 6.
4. Наташа Стојковић поднела је још једну жалбу, овога пута због текста у којем се, између осталог, тврди да је против ње подигнута оптижница јер је „крвнички тукла своју децу“, тврдећи да портал против ње води кампању, у договору са оцем деце. Зорица Вишњић је сматрала да је идентитет мајке и деце откривен, не директно, већ посредно, јер у тексту има сасвим довољно елемената да се у тако малој средини зна о коме је реч, поготово што су они у том тексту подсетили на сам догађај и објавили снимак. Вида Петровић Шкеро и Снежана Андрејевић су се сагласиле да је посебан проблем објављивање судских докумената у поступку који је затворен за јавност. Снежана Андрејевић нагласила да, када је у породично -правним споровима искључена јавност, суд није овлашћен, ни под којим условима, да доставља неправоснажну одлуку, никоме осим странкама и њиховим пуномоћницима, те да исто важи и за тужилаштво и орган старатељства. Правоснажну одлуку једино суд може да достави органу старатељства да је упише у евиденцију која није јавна. Ни под којим условима судске одлуке се не могу објављивати, објаснила је. Она је додала да неко ко је омогућио да документацију добије неко ко није странака у поступку треба кривично да одговара. Тамара Скрозза је истакла да јој је посебно засметало то што се уредник у одговору на жалбу позива на интерес деце, коју су управо овим текстовима обележена за цео живот. Чланови Комисије су се сагласили да би у одлуци требало посебно нагласити да је Комисија у фебруару већ донела одлуку да је прекршен Кодекс, а да редакција из тога ништа није научила. Чланови Комисије су једногласно одлучили да су прекршене тачка 3 поглавља 4, тачка 1 поглавља 5 и тачке 1 и 4 поглавља 7.
Седница је завршена у 18.45 сати.
Записник водила Председавајућа
Гордана Новаковић Оливера Милошевић