Записник са сто двадесет четврте седнице одржане 30.06.2022
САВЕТ ЗА ШТАМПУ
Комисија за жалбе
Бр.125
30.6.2022.
Нови Сад
ЗАПИСНИК
Са 124. седнице Комисије за жалбе, одржане 30.6.2022. године у 14 сати у просторијама Независног друштва новинара Војводине у Новом Саду
Присутни чланови Комисије: Оливера Милошевић, Надежда Будимовић (уместо Зорице Вишњић), Владо Мареш, Драган Ђорђевић, Вида Петровић Шкеро, Јелка Јовановић, Тамара Скрозза, Бојан Цвејић, Златко Чобовић и Јелена Петковић
Одсутни чланови Комисије: Снежана Андрејевић
Остали присутни: Мирко Јанкелић, директор Дечијег села у Сремској Каменици, представници медија, Гордана Новаковић, генерална секретарка Савета за штампу
Дневни ред:
1.Разматрање жалбе Влашке народне странке на текстове објављене на порталу „Ало.рс“
2.Разматрање жалбе Коморе социјалних радника на текстове објављене на порталу „Нова.рс“ и у дневном листу „Нова“
3.Разматрање жалбе Коморе социјалних радника на текст објављен на порталу „Блиц.рс“
4.Разматрање жалбе Коморе социјалних радника на текст објављен на порталу „Телеграф.рс“
5.Разматрање жалбе Надежде Митровић на текс објављен на „Сремскомитровачком порталу“
6.Разматрање жалбе Вукашина Обрадовића на текст објављен у дневним листу „Објектив“ и на порталу „Објектив.рс“
1. Жалба Влашке народне стране односи се на два текста у којима се, како се наводи, тенденционзно нипододаштавају, вређају и извргавају руглу одређени обичаји, друштвени односи и културна заоставштина Влаха, односно Румуна. Оливера Милошевић је, у току расправе, истакла да је, као новинарка, често писала о обичајима и традицији Влаха, те да јој није непозната банализација те традиције и њено свођење на магију, али да се овим текстовима заиста отишло предалеко – говори се о стрнџању као о инцестуалним оргијама, о употреби мртвачке воде и сличним стварима којима се у потпуно негативном контекту представља једна национална мањина и њена културна баштина. Додала је да је поразно и то што се из одговора ауторке текста види да она није разумела да не треба преносити све што говори водич који се обраћа малом броју туриста и да то не може бити исто као када се нешто објави у медију. Вида Петровић Шкеро је рекла да је сагласна са овим и да предложеним прекршајима Кодекса треба свакако додати и то да новинар није поступио са дужном професионалном пажњом, јер је потпуно јасно да уопште нема свест о томе да својим писањем може да у јавности створи потпуно погрешну представу. Тамара Скрозза се сагласила са свим што је речено и указала и на неке детаље из одговора ауторке текстова, која је навела да је пренела оно што је водич говорио и истакла да је он сам Влах, те да зато није имала разлога да сумња у његове добре намере. Она је ово оценила као „трагично“ неразумевање чињенице да то што је неко припадник одређене мањине никако не значи да можемо да му верујемо све што говори у вези са том националном мањином. Владо Мареш је био сасвим другачијег мишљења – рекао је да ће гласати да Кодекс није прекршен, да текст није насрећније написан, да је могло боље, са можда мало ироније или цинизма, али да такође нема разлога ни да одлука Комисије буде толико „љутита“. Оваквих текстова, забавног садржаја, има много, годинама се пише о тим обичајима и о магији, па тако, рецимо, и у вези са стрнџањем, које је веома познато. Има различитих тумачења тог обичаја, али све то не треба преозбиљно схватати. Због тога је претерано рећи да је новинарка слепо веровала извору, јер ту нема шта да се верује, реч је о празноверју, које или у том крају заиста постоји или се измишља и од тога прави турустичка атракција. Истакао је да Влашка народна странка свакако има право да овако реагује, али да не воли кад партија у својој политичкој борби креће прво на медије и додао да има националних мањина о којима се пишу много страшније ствари и да Власи не спадају у нације које су у медијима понижаване и дискриминисане. Златко Чобовић је, међутим, сматрао да Кодекс јесте прекршен, јер се у тексту уопште не улази у суштину, већ се наслеђе једног народа своди на магију и бизарне ритуале. Додао је и да то што новинарка, како тврди, није имала намеру да било кога вређа, за одлучивање Комисије није битно, јер она утврђује да ли је оно што је објављено у складу са Кодексом, а не шта је била нечија намера. Додао је да би Комисија требало да се изјасни и о томе да ли је Кодекс прекршен необјављивањем одговора Влашке народне странке. Јелка Јовановић је рекла да је иритира овакав Марашев став и указала на важан аспект – да ниједан медиј који држи до себе не би смео да пропагира сујеверје и да шири стереотипе који се понављају из деценије у деценију, Јелена Петковић је рекла да је скоро немогуће писати репортаже без упознавања читаоца са ширим контекстом,и без више извора, а у овом случају је све написано само на основу онога што говори један водич, што је све потпуно погрешно и уопште није у складу са новинарским правилима. Драган Ђорђевић је нагласио да је редакција пропустила прилику да објави реаговање Влашке народне странке, како би се чула и „друга страна“, односно и другачије мишљење од оног у тексту, а кад је реч о томе да ли су текстови увредљиви или не, битно је шта кажу представници те мањине и како се они осећају. Комисија је, након дискусије, са девет гласова „за“ и једним против“ одлучила да су прекршене тачка 4 поглавља тачке 1 и 6 поглавља 4, тачке 1, 2 и 4 поглавља 5.
2.-4. Комисија је водила обједињену расправу о три жалбе Коморе социјалних радника, које су се односиле на откривање идентитета малолетника који су напустии Дечије село. Оливера Милошевић је нагласила да постоје процедуре како се поступа у оваквим ситуацијама и да не треба новинари и медији да преузимају посао надлежних државних органа, да они трагају за децом и да, без захтева и консултација са полицијом, објављују њихове фотографије и личне податке. По мишљењу Бојана Цвејича сви текстови су драстичан пример кршења свих одредби о заштити малолетника. Он је додао да је веома чудно да су сва три медија објавила да су деца нестала, али не и да полиција већ трага за њима. Накнадним блуровањем лица деце „Телеграф.рс“ је покушао да исправи грешку, али то ништа не значи, када је њихов идентитет већ откривен. Тамара Скрозза је оценила да има ситуација када је оправдано да медији помогну у трагању за неким, посебно кад је реч о детету и подсетила на случајеве Тијане Јурић и малолетнице коју је отео Малчански берберин, у којима је улога медија била кључна. Наравно све то мора да се ради у координацији са полицијом, а не на захтев неке професорке или некога ко уопште није надлежан. Рекла је и да је пред Комисијом већ било доста случајева кршења Кодекса кад је у питању заштита деце и да то постаје „најпроблематичнији“ део Кодекса за део медија који не размишљају о последицама својих поступака и о томе да ће оно што је објављено на Интернету заувек обележити животе те деце. У овом случају, не само да је објављено да је реч о малолетницима без родитељског старања, што они можда не желе да се зна, него су медији грубо ушли у њихову интиму објављујући низ непотребних детаља, рецимо како су девојчице лепе, и спекулишући о разлозима одласка. Овакво понашање медија окарактерисала је као нечасно. Владо Мареш је, међутим, нагласио да му све ово личи на оно „тресла се гора, родио се миш“, јер се заправо ништа није десило и све се лепо завршило. Десило с то да су деца негде отишла, као што деца иначе раде, а медији нису никога злоупотребили, него су се одазвали на позив разредне, које је и објавила њихове слике, са намером да помогну, те да је сасвим погрешно тврдити да медији треба да се укључе само на позив полиције. Ако новинари нису на страни слабијег и онога коме треба помоћи, велико је питање шта раде и не смеју се медији оптуживати да нешто злоупотребљавају и ометају, ако указују на рад социјалних служби и установа, јер постоји јавни интерес, па и интерес штићеника да се о томе пише. А ми не можемо знати како ће и да ли нешто утицати на ту децу за неколико година и тврдње да ће имати негативан утицај на њихов живот у будућности су само спекулације и нагађања. Вида Петровић Шкеро је рекла да су текстови непрофесионални и да нису написани са дужном професионалом пажњом, јер су супротно Кодексу, па и закону, објављене фотографије деце, а деца су интервјуисана без сагласности старатеља. Рекла је да Комисија треба да утврди да ли је новинар добро проценио шта је у овом случају важније – слобода говора или нечија права и да ли је то добро извагао. Није на Комисији да оцењује да ли је на крају све добро исплало или не, већ да ли је новинар кршио правила професије. Новинар мора да буде свестан и тога да кад напише да су девојчице лепе, то може да подстакне неког „берберина“ да их потражи, или да су, уплашена новинским написима, деца могла да одлуче да негде побегну. Новинар је морао и да се распита због чега је одузето старатељство оцу, пре него што позове читаоце да њему јаве где је дете и није смео да тако олако пише о наводом вршњачком насиљу. Златко Чобовић је истакао да је Кодекс прекршен, да су медији непрофесионално поступили у једној тешкој ситуацији за децу чије животне околности су иначе тешке. Медији су преузели практично личну потреницу разредне, без икакве коориднације са полицијом, у тренутку кад је већ било јасно да деца нису отета, нити трагично нестала, већ да су сама отишла. Нагласио је и да накнадно блуровање фотографије ништа не значи, јер кад се једном нешто објави на Интеренту, то се шири невероватном брзином, јер сви преузимају тај садржај и немогуће је то поправити накнадним блуровањем. Тамара Скрозза је подсетила да Комисија за жалбе одлучује о прекршајима Кодекса и да се, док постоји он мора поштовати, јер служи да новинарима покаже где су границе које не смеју да пређу и да штите људе о којима извештавају. Јелка Јовановић је рекла да је само у једној ствари сагласна са Владом Марешом – да о раду социјалних служби треба извештавати, али то мора да се ради уз поштовање ограничења која социјални радници, посебно они који брину о деци без родитељског старања, имају у свом јавном иступању. Јелена Петковић је објаснила да може да разуме да су медији објавили фотографије деце, јер су желели да помогну у њховом проналажењу, али да никако не може да разуме они што је објављено уз те фотографије – улажење у интимне детаље њихових живота, преношење изјава и сличних ствари. Додала је и да ни у једном тексту није видела да је неко позвао полицију да пита какве информације има у вези са овим случајем. Надежда Будимовић је нагласила да су спорни текстови школски примери кршења и Кодекса и закона о заштити малолетника и подацима о личности, јер је из тих текстова јасно да је, када су објављени, већ било познато да су деца сама отишла и где се налазе. Читава прича је била у служби сензационалцма, а не жеље да се помогне у проналажењу деце. Медији се нису бавили ни социјалним службама, ни радом Дечијег села, нема саговорника на те теме, а није било никакве потребе да се објављују имена деце, разговори са њима и детаљи из њихових живота. Све је урађено непрофесионално, површно и сензационалистички. Комисија је, потом, са девет гласова „за“ и једним „против“ одлучила да је „Нова“ прекршила тачку 5 поглавља ИВ, тачку поглавља В, тачке 6 и 7 поглавља 6 и тачке 1 и 4 поглавља 7. Такође са девет гласова „за“ и једним „против“ одлучено је да је „Блиц“ прекршио тачку 5 поглавља 4, тачку поглавља 5, тачку 7 поглавља 6 и тачке 1 и 4 поглавља 7. Иста одлука донета је и о жалби која се односила на „Телеграф.рс“
5.Надежда Мирковић, директорка Предшколске установе у Руми поденла је жалбу због текста у којем је, како је навела, све што је о њој објављено нетачно и увредљиво, а односи се на наводне незаконитости у раду. У току краће дискусије, Владо Мареш је рекао да је у овом случају Кодекс новинара прекршен, да објављени текст уопште ни не личи на новинарски текст, већ на немушти урадак, који иде пред суд и да заправо личи на „мотивациони говор онога ко жели да направи групу за линч“. Комисија је у овом случају једногласно одлучила да су прекршене тачке 2 и 4 поглавља 1, тачке 1 и 2 поглавља 5, а објављивањем фотографије и тачка 1 поглавља 7.
6.Вукашин Обрадовић жалио се Савету за штампу због текста у којем је, између осталог, оптужен да пише против Данила Вучића, по налогу Новице Тончева, од кога прима “месечну апанажу”. Тамара Скрозза је указала на то да поново имамо ситуацију која се не ретко дешава последњих година, да се државни таблоиди свом снагом усмере на новинара чији им се начин извештавања не допада. Додала је да је неопходно да се нагласи и какве последице је овакво непрофесионално извештавање изазвало – у појединим медијима се претило да ће се објавити подаци о деци Вукашина Обрадовића, што је “посебна димензија ове језиве приче”. Скрозза је нагласила да деца Вукашина Обрадовића нису исто што и деца носилаца највиших државних функција, јер Обрадовић нема моћ одлучивања о најбитнијим стварима за ову државу и зато је такво изједначавање језиво. Деца државних функционера, председника или министара јесу под лупом јавности, јер преко њих може да се утиче на одлуке родитеља. Јелка Јовановић је подсетила и на то да је, после овог текста, чак и Дијана Хркаловић нашла за сходно да прозове Вукашина Обрадовића иако он нема никакве везе са спором унутар владајуће странке. Чланови Комисије су једногласно одлучили да су прекршене тачке 1, 4 и 5 поглавља 1 тачке 1 и 2 поглавља 5, као и тачка 1 поглавља 4 Кодекса новинара Србије.
Седница је завршена у 15.25 сати.
Записник водила Председавајућа
Гордана Новаковић Оливера Милошевић