Савет за штампу: Блиц, Дневник, Стори и портал Решетка.рс прекршили Кодекс

(Извор: Цензоловка) Лист Блиц, магазин Стори и портали Дневник и Решетка прекршили су Кодекс новинара Србије, једногласно су одлучили чланови Комисије за жалбе Савета за штампу оцењујући пристигле жалбе на јучерашњој седници.
Синдикат РТС-а „Независност“ жалио се на текст под насловом „Синдикат РТС-а захтева ковид додатак?! Тужбом траже новац из џепова грађана због страха од заразе током пандемије корона вируса“ који је 7. априла објављен на веб адреси медија Блиц.

У тексту Блица је, између осталог наведено да је „Синдикат РТС „Независност“ позвао своје чланове да тужбом траже додатна средства која би се исплатила из џепова грађана Србије због, како наводе, неисплаћеног новца за рад под ризиком у време пандемије коронавируса. У преводу, синдикат позива чланове да наплате „ковид додатак“ из џепова грађана, а притом не желе званично да одговоре на питање на основу чега траже исплату.“

Из Синдиката РТС-а Независност кажу да никада нису позвали своје чланове да траже додатна средства која би се исплатила из „џепова грађана Србије“, већ да је Синдикат своје чланове позвао да искористе своја права из колективног уговора, којим је предвиђена исплата додатка запосленима који раде за време епидемије и заразних болести.

Они сматрају да је овим текстом „повређена обавеза новинара да тачно и објективно извести о догађајима од интереса за јавност поштујући право јавности да сазна истину и држећи се основних стандарда новинарске професије, као и да се суздржи од објављивања неоснованих оптужби и клевета.“ Такође, наводе да је уреднику онлајн редакције Блица послат захтев за одговор, односно, деманти који никада није објављен, те је повређена и обавеза новинара да поштује право на одговор.

Редакција Блица Комисији није доставила одговор на жалбу.

У дискусији на седници представница јавности Вида Петровић Шкеро рекла је да је сагласна са предлогом.

„Ово је класично прављење узнемирења. Деманти који није штампан је врло коректно написан са правим објашњењем, а не у свађалачком тону који би изазвао неки отпор Блиц-а, тако да је очигледно да постоје кршења која су предложена и ја се са ти предлогом у потпуности слажем“, навела је Вида Петровић Шкеро у свом излагању.

Јелена Петковић из УНС-а додала је да је текст тенденциозно написан, да новинар који је писао текст у Блиц-у није добро разумео како функционише колективни уговор и да је било потребно да се више о томе информише.

Остали чланови Комисије сложили су се са изнетим оценама и једногасно су донели одлуку да је Блиц у овом случају прекршио Кодекс.

Опасно ширење стереотипа у медијима
Чланице неформалног Удружења грађана Словакиње нису „зуске“, ни кућне помоћнице, ни „тотице“, ни „скотице“ тражиле су уклањање текстова „Вредне Зуске кућни буџет држе спремањем престоничких станова“ са Дневниковог сајта и „Војвођанске приче: Ковачица – у Тотица златне руке“, објављеног на порталу Новости.рс, што су Новости напоселтку учиниле.

У жалби је наведено да се у текстовима “припаднице словачке националне мањине називају пејоративно „зуске“ и „тотице“. У оба чланка, презентован је и опасан стереотип о Словакињама тј. спајане су теме које апсолутно немају везе једна са другом (национална припадност и посао кућне помоћнице).”

Представница НУНС-а Тамара Скрозза сложила се да је у овом случају прекршен Кодекс и навела да у друштву заиста постији стереотип према коме се Словакиње идентификују са чистачицама.

„У Беогрду постоји још додатни стереотип да су оне скупље од других јер су педантније, тако да има и надоградња тог стереотипа и не би ме изненедило да се тако нешто појави у медијима“, објаснила је Скрозза.

Представница јавности у Комисији за жалбе Савета за штампу Снежана Андрејевић сложила се са предлогом.

„Заиста се ради о стереотипу и ја не могу да схватим да неко некоректним говором именује групе које се баве било којим позивом“, навела је Андрејевић.

Јелена Петковић из УНС-а рекла је да је ово пример наслеђеног стереотипа и да новинари нису били свесни да жигошу некога.

„Била је емисија у којој се ти новинари шале на ту тему. Апсолутно сам убеђена да они то не раде из зле намере. Они нису свесни да су наследили један стереотип који је грозан. Неко треба да им скрене пажњу и зато мислим да треба да пошаљемо поруку“, апеловала је Петковић.

Комисија је у овом случају, такође, једногласно одлучила је постоји кршење Кодекса.

Злоупотреба емоција, незнања и способности расуђивања
Чланица Комисије за жалбе Савета за штампу Тамара Скрозза поднела је жалбу против магазина Стори који је 20. априла 2022. објавио текст „Потресне фотографије и исповест! Милица Павловић: Алцхајмер је код моје вољене баке узео маха, ВИШЕ МЕ НЕ ПРЕПОЗНАЈЕ“.

Она је у жалби констатовала да је певачица Милица Павловић у интервјуу изнела низ података који се тичу здравственог стања њене баке, иако ова није у стању да одобри или на било који начин утиче на тај поступак. Како је навела, упркос томе што би текст могао да се протумачи као покушај сензибилзације јавности, она сматра да је прекршено парво на приватност, достојанство и интегритет људи о којима пише и да новинар никада не сме да злоупотреби емоције других људи, њихово незнање или недовољну способност расуђивања.

Бојан Цвејић из Асоцијације медија рекао је да је у овом случају прекршен Кодекс, и као у претходној жалби и овде се ради о незнању новинара без зле намере.

„Али свакако је реч о злоупотреби једне особе која није била свесна те своје медијске изложености и посебно ме брине то што је она злоупотребљена за промоцију јавне личности којој је била потребна медијска промоција. Можда су они хтели да то буде нека топла људска прича, али из незнања новинара је неко злоупотребљен “, образложио је своју одлуку Бојан Цвејић.

Представница јавности Вида Петровић Шкеро сматра да новинари морају знати да фотографије не смеју да се објављују без сагласности лица које је на фотографијама, а да лице које болује од одређених болсти није у стању да да сагласност.

Златко Чобовић из Асоцијације медија, такође се сложио са предлогом.

„Желим да укажем на две ствари у овом случају. Прва је да није битно да ли су уредник или новинар имали намеру, битно је оно што ми видимо, што је изашло јавно. И друга ствар која није битна је да ли је жена која је на фотографији рођака ове друге. Ко год да се појави у таквом контексту на таквој насловној страни не може се правдати тиме“, рекао је Чобовић.

У ово случају прекршени су и Закон о информисању и медијима јер се не ради о јавној личноти као и Закон о здравственој заштити, сматрају чланови Комисије за жалбе.

Једногласна одлука Комисије је да је магазин Стори прекршио Кодекс.

Објављивање судских докумената која се тичу малолетних лица
С.Н. поднела је нову жалбу против портала Решетка због текста „Тужилаштво у Лесковцу подигло оптужницу против мајке која је крвнички тукла своју децу”, у ком се она сумњичи за насиље над децом. Она тврди да се против ње води кампања у договору са оцем деце.

У жалби је наведено да је у спорном тексту откривен њен идентитет и идентитет детета, да су изнете ствари које нису тачне, као на пример да је старатрељство дато оцу и да је против ње подигнута оптужница.

У одговору на жалбу главни и одговорни уредник Решетке Драган Маринковић навео је да није тачно да они воде кампању против ње и да је њен идентитет заштићен. Најавио је да ће и даље пратити овај случај.

“Новинари Решетке су „спорни“ текст објавили на основу чињеничних доказа и након уступљених папира из Основног суда у Лесковцу (а које вам достављамо у прилогу). Иначе, да су деца поверена на старатељство оцу потврђено нам је у лесковачком Центру за социјални рад, што можете и сами проверити”, наведено је, између осталог, у одговору на жалбу.

Представница Локал преса Зорица Вишњић сматра да је идентитет мајке и детета ипак посредно откривен.

“У тексту има сасвим довољно елемената да се у тако малој средини зна о коме је реч, поготово што су они у том тексту подсетили на сам догађај, тако да ту нема никаквог скривања идентитета”, рекла је Зорица Вишњић.

Чланови Комисије су се сложили да посебан проблем у овом случају представља објављивање судских докумената у поступку који је затворен за јавност.

Представница јавности Снежана Андрејевић нагласила је да је у породично-правним споровима искључена јавност.

„Суд није овлашћен, ни под којим условима, осим странкама и њиховим пуномоћницима, да доставља неправоснажну одлуку, па ни тужилаштво, ни орган старатељства. Правоснажну одлуку једино суд може да достави органима старатељства да упише у евиденцију која није јавна. Ни под којим условима судске одлуке се не могу објављивати“, објаснила је Снежана Андрејевић. Она је додала да онај ко је омогућио да документацију добије неко ко није странака у поступку треба кривично да одговара.

Одлука о кршењу Кодекса новинара Србије донета је једногласно уз напомену да је ово други пут да Комисјија доноси исту одлуку јер Решетка није променила начин извештавања

Снимак седнице Комисије за жалбе Савета за штампу

Savet za štampu: Blic, Dnevnik, Stori i portal Resetka.rs prekršili Kodeks