Записник са сто двадесет шесте седнице одржане 25.08.2022

САВЕТ ЗА ШТАМПУ
Комисија за жалбе
Бр.127
25.8.2022.
Београд

ЗАПИСНИК

Са 126. седнице Комисије за жалбе, одржане 25.8.2022. године у 18 сати у просторијама Савета за штампу
Присутни чланови Комисије: Јелка Јовановић, Оливера Милошевић, Снежана Андрејевић, Надежда Будимовић, Владо Мареш, Драган Ђорђевић, Марија Бабић (уместо Тамара Скроззе), Златко Чобовић, Јелена Петковић и Бојан Цвејић
Одсутни чланови Комисије: Вида Петровић Шкеро
Остали присутни: Уна Грекуловић, новинарка „Цензоловке“ и Гордана Новаковић, генерална секретарка Савета за штампу

Дневни ред:

1.Разматрање жалбе Цивил Рaјт Дефендерс на текст објављен у магазину „Печат“
2.Разматрање жалбе Златка Чобовића на текстове објављене у листу „Ало“ и на порталима „Објектив.рс“ и „Информер.рс“
3.Разматрање жалбе Јасмине Андрић на текст објављен на порталу „Жиг инфо“
4.Разматрање жалбе Велимира Булатовића на текстове објављене на порталу „Инфоврањске“

Одлуком НУНС-а, на овој седници је, уместо одсутне Тамаре Скроззе, ту организацију представљала Марија Бабић.
Председавајућа Јелка Јовановић је на почетку седнице рекла да су пред Комисијом не баш лаке одлуке, нарочито о друге две жалбе, будући да је реч о медијима који су прогоњени на политичкој основи, али који су се, овога пута вероватно огрешили о Кодекс новинара.
1.Заступник ЦРД Горан Милетић поднео је жалбу због текста којим се, како је навео, шири дискриминација и крше основна људска права припадника ЛГБТ заједнице, јер се у тексту имплицира да ће они ширити заразу, тачније мајмунске богиње. Драган Ђорђевић се изузео из расправе и одлучивања, због, како је рекао, потенцијалног сукоба интереса, јер организација у којој ради има уговорни однос са Цивил Рајт Дефендерс. У току расправе, Јелка Јовановић је рекла да је текст усмерен против ЛГБТ особа и да је пристрасан и једностран, а аутор се није потрудио да позове организаторе, односно да чује другу страну. Златко Чобовић је указао да се већ самим насловни блоком сугерише закључак да ће скуп бити здравствено погубан и већ тиме, како је интониран, представља прекршај Кодекса. Рекао је да је то што се жалилац није претходно обратио редакцији, како истиче аутор текста, није обавеза него право, које може да искористи, а и не мора, као и да не сматра да се развијању дебате доприноси тако што прво некога увредите, а онда чекате да он одговори, уместо да ступите са њим у контакт пре објављивања текста. Владо Мареш је оценио да је реч о анти- ЛГБТ садржају, који одражава егизбиционизам, иначе јако распрострањен међу новинарима – да имају потребу да се изјасне о нечему. Аутор текста трпа у исти кош „бабе и жабе“ и параду поноса доводи у везу и са евентуалном заразом и са америчком агресијом, износи низ бесмислица и крши Кодекс. Након расправе, Комисија је једногласно одлучила да су прекршене тачка 1 поглавља 1, тачка 1 поглавља 4 и тачка 4 поглавља 5, као и тачка 8 поглавља 6.
2. Члан Комисије за жалбе Златко Чобовић поднео је жалбу због текстова у којима се, због тога што нису дозволили Александру Вучићу да посети Јасеновац, хрватски државни званичници вређају и називају усташама. Златко Чобовић је био искључен из расправе и одлучивања. Снежана Андрејевић је рекла да ће и овога пута остати уздржана и да неће учествовати у расправи, као и у ранијим случајевима када су подносиоци жалбе били чланови Комисије. Владо Мареш је оценио да је добро што је поднета жалба на ове текстове, као и да се сагласан да је њима прекршен Кодекс. По његовом мишљењу, ово су глупости, форсирање преко медија нечега што навијачи вичу једни другима. То довикивање „усташе“ и „четници“ видљиво је и у политичким играма између Београда и Загреба и забавља народ. Али је срамота да медији у томе учествују и да паушално називају некога четницима или усташама. Надежда Будимовић је закључила да уреднику листа „Ало“ очигледно нија јасно шта је посао Савета за штампу и да је неприхватљиво да се кршење Кодекса правда тиме „зашто они могу, а ми не можемо“. Оливера Милошевић је, међутим, истакла да у овом случају стиче утисак да није реч о томе да неко не разуме шта је чији посао и надлежност, већ да, у најмању руку, постоји зла намера, јер је ваљда и онима који се не баве новинарством јасно да не може Савет за штампу који је у Србији да одлучује о хрватским медијима. Рекла је и да је пракса да се јавно, кроз објаву у новинама одговара Савету са циљем да се дискредитује пре одлучивања, недопустива. Кад је реч о текстовима у сва ти медија, подсећају на ратно хушкачко новинарство, без обзира што долази и са друге стране. Указала је и на то да уредник листа „Ало“ каже да новине уређују по мери своје публике и поставила питање колико су сами они креирали и створили такву публику управо оваквим текстовима. Јелена Петковић је навела да је ова расправа у Савету огледало наше медијске заједнице, а то каква ће бити реакција у Загребу је огледало хрватске медијске заједнице. Додала је да разуме емотивну реакцију уредника, али да су медији морали да воде и рачуна о томе какве последице овакво писање и подизање тензија може имати по Србе у Хрватској. И упитала да ли се и ти читаоци рачунају када се говори о писању по мери читалаца. Јелка Јовановић је истакла да је овде реч о класичној политичкој пропаганди, која није заснована на чињеницама, већ је то говор срачунат на подизање тензија, који изазива последице по мањине у обе државе. После дискусије, Комисија је, у три одвојена гласања, са девет гласова „за“ и једним „уздржаним“ одлучила да су „Ало“, „Информер“ и „Објектив“ прекршили тачку 1 поглавља 1 и тачке 1 и 6 поглавља 4.
3. Јасмина Андрић, мајка детета које тренира борилачке вештине, жалила се на то да аутор текста изједначава децу из одређених клубова са „Хитлерјугендом“. Бојан Цвејић је рекао да мисли да Кодекс јесте прекршен, реч је о нечему што је „мало више од метафоре“ и потпуно је непримерено поређење. Нагласио је да уз текст објављена и фотографија на којој се види кукасти крст што је посебно неприхватливо. Надежда Будимовић је текст оценила као резултат недостатка доброг укуса, који личи на политички памфлет. Рекла је да је била запрепашћена да се проблем с власницима клуба пребацује на децу. Додала је да је страшно то што су претрпели новинари овог портала, за шта имају подршку читаве медијске заједнице, али није добро да овако пишу, јер су потпуно промашили и идеју и мету и све професионалне стандарде. Драган Ђорђевић је такође рекао да је промашај стављати децу у овакав контекст и да му је жао што је медиј који ради веома важан посао у тој локалној заједници, овако промашио и прекршио Кодекс.Владо Мареш се, међутим, није сагласио са овим, рекао је да су термини попут „хитлерјугенд“ „толико изанђали да више не изазивају ни трептај код читалаца“ и да је овде само реч о покушају (не најсрећнијем) да се текст учини живописнијим. По његовом мишљењу, текстом није прекршен Кодекс, а остало је ствар укуса. Додао је и да је јасно да је реч о политичком обрачуну и вероватно једном у серији текстова, којима аутор указује на покушај политичке манипулације у вези са учешчем на турниру. Оливера Милошевић је истакла да се „дубоко не слаже“ са овим оценама и да не зна како је аутор уопште дошао на идеју да један политички сукоб ставља у контекст Другог светског рата и нацизма, само да би објаснио да је на такмичењу у борилачким вештинама требало да учествују и нерегистровани спортски клубови.Нагласила је да је реч о новинарима који су претрпели нападе и на живот и на имовину, да медијска зајендица то нити заборавља, нити минимизира, али то не сме да буде разлог да овако крше Кодекс. Златко Чобовић је рекао да је „један мали повод искоришћен за безвезни текст“ и да је поређење које је направљено потпуно непотребно, те да је реч је о „професионалном силовању теме“. У чему је проблем Комисија је више сазнала из одговора аутора на жалбу, него из текста, у којем ништа није објашњено. Јелена Петковић се сагласила са овим, додајући да ће читаоци памтити текст и фотографију и неће се ни сећати шта је био повод за текст. Додала је да је у својој новинарској каријери обавила доста разговора са породицама жртава Другог светског рата и да јој је апсолутно неприхватиљиво да се то овако багателише. Нагласила је да је страшно све што се догодило новинарима „Жиг инфа“, али „и кад су љут мораш да бираш речник, јер ћеш промашити мету, а повредићеш неке људе“. Бојан Цвејић је одговорио на твдњу Влада Мареша да на текст читаоци неће ни трепнути, објаснивши да је некога очигледно повредио чим је поднета жалба Савету. Снежана Андрејевић је истакла де је текст, уз све што је речено, непрофесионалан, јер би се очекивало да ће се медиј, који је био жртва политичких обрачуна, издићи изнад тога ко је власник клуба и објаснити читаоцима зашто на такмичењу не може да учествује нерегистрован клуб. Ако је новинар професионалац, требало је да зове организаторе да се распита како је могуће да се такви клубови такмиче са професионалним клубовима, а не да се све сведе на то да је власник у сродству са председником општине. Да је све објашњено, не би било разлога за незадовољство у вези са тим ко може, а ко не може, да се такмичи и тиме би смирио тензије и родитељима објаснио у чему је проблем. Јелка Јовановић је рекла да јој вишедеценијско новинарско искуство не дозвољава да се изјасни као Мареш, упркос свим претњама и нападима које су доживели новинари „Жиг инфа“, те да заиста не разуме како је аутор текста нашао везу између борилачких клубова, Пионира и Хитлерјугенда. Централна тема је злоупотреба јавних средстава, а тога у тексту уопште нема. Да је у тексту спојено неспојиво, као и да је Кодекс прекршен мислила је и Марија Бабић. Додала је и да се у одговору на жалбу говори о неким личним односима, који, и ако постоје, не смеју да доведу до прекршаја Кодекса. Након расправе, Комисија је са девет гласова „за“ и једним „против“ одлучила да су прекршене тачка 1 поглавља 5 и тачка 6 поглавља 4.
4.Велимир Булатовић поднео је жалбу због пет текстова, указујући на то да је прекршено више тачака Кодекса, јер су објављење неистините информације, као и увреде на његов рачун. Владо Мареш је, у току дискусије, рекао да Кодекс није прекршен. Начињена је само једна грешка, али је она могла да се исправи да је жалилац доставио деманти редакцији, уместо што се обратио одмах Савету. И овом, као и у претходном случају, постоји политичка позадина, међу политичарима постоји нескривена жеља да се новинарима запуше уста да се не баве њиховим „приватно-јавним партнерствима“. Додао је да Савет мора да поради и на исправљају погрешног уверења да деманти не служе ничему и да од тога нема никакве користи, што није тачно. То је такође политикантски манир да би се медији наружили, а насупрот томе странци увек у две, три реченице напишу деманти, те би Савет требало да институт демантија и исправке промовише и да се указује да је то добро и за медије и за жалиоце. Златко Чобовић је навео да је жалба конфузна и да је сагласан са Владом да постоји једна грешка, али да је због тога прекршен Кодекс. У осталим текстовима, није пронашао никакав прекршај. Написали су цену по којој је наводно купљен плац, на основу нечије изјаве, нису ништа проверили, немају документ, а чињеница да у одговору на жалбу нису то ни поменули, говори о томе да су свесни своје грешке. Могуће је да је ту грешку било лако исправити, али то нису урадили. Надежда Будимовић је истакла да није поента у томе да позивамо саговорнике да исправљају новинаре, него да се текстови пишу одговорно и онако како то налаже Кодекс, што се у овом случају није догодило. Текст је написан површно и паушало и без навођења извора, што је такође нека врста прекршаја. Указала је на то да и медији који одговорно и добро раде и свакоднено се боре са притисцима власти, морају да воде рачуна о професионалним стандардима и да раде темељито. Јелена Петковић је навела да постоји и проблем са коментарима, који су веома непримерени. Рекла је да проблем и то што се води и поступак због фалсификата и да би новинари можда и у идеалној ситуацији, објавили фалсификован документ, али да је овде дефинитивно направљена грешка, која није исправљена. Оливера Милошевић је рекла да је у Врању армосфера веома узаврела због свега што се дешава и у вези са „ОК радиом“ и са „Инфоврањским“, који су прогањани, али да то не сме да буде оправдање за кршење Кодекса. Нема, наравно, оправдања ни за вређање новинара, али се текст не може писати тако површно, без докумената, доказа и валидних саговорника, нарочито ако хоћете да се бавите истраживачким новинарством. Бојан Цвејић се осврнуо на Марешову тврдњу да грешка може лако да се исправи. Рекао је да највећи број људи текст прочита у првим сатима по објављивању, тако да одговор касније многи неће видети, па, нажалост, није баш ни лако исправити грешку. Такође је указао да одговор редакције у вези са коментарима читалаца да „то није њихово мишљење, него грађани тако мисле“ говори да онај ко је писао тај одговор није баш упознат са Кодексом, као ни са смерницама за онлајн медије. Са тим да је Кодекс прекршен сагласили су се и Марија Бабић и Драган Ђорђевић, који су такође указали и на специфичну ситуацију у којој тај медиј ради у Врању, као и на чињеницу да покреће неке озбиљне теме од значаја за локалну средину. Снежана Андрејевић је објаснила да је купопродајну уговор документ који је јавно достуипан и проверљив и да би и то требало нагласити у образложењу одлуке. Комисија је, по окончању дискусије, са девет гласова „за“ и једним „против“ одлучала да су прекршене тачка 1 поглавља 1 и тачка 6 поглавља 4.
Седница је завршена у 19.30 сати.

Записник водила Председавајућа
Гордана Новаковић Јелка Јовановић