Резултати рада Комисије за жалбе и мониторинга поштовања Кодекса новинара у дневним
новинама од 1. октобра 2022. до 31. јануара 2023. године

Резултати рада Комисије за жалбе и мониторинга поштовања Кодекса новинара у дневним
новинама од 1. октобра 2022. до 31. јануара 2023. године

Извештај о мониторингу поштовања Кодекса новинара Србије у дневним новинама у периоду од 1. октобра 2022. до 31. јануара 2023. представљен је 28. фебруара 2023. године на трибини под називом „Колико медији поштују Кодекс новинара Србије“ која је одржана у Прес центру Удружења новинара Србије.

Анализом девет дневних новина Савет за штампу забележио је да је за четири месеца Кодекс новинара
Србије прекршен 3301 пута, односно бар једном у 2653 текста. Највише прекршаја забележено је у вези
Поглавља 4, које се односи на одговорност новинара. Комисија за жалбе Савета за штампу, у истом
периоду, разматрала је 41 жалбу од којих се већи број односио на локалне медије.
Анализирани су дневни листови Ало, Блиц, Данас, Вечерње новости, Информер, Курир, Политика, Нова и Српски телеграф. Највећи број прекршаја у посматран периоду направио је Српски телеграф, следе Ало и Информер, док су се, традиционално, као најпрофесионалнији показали листови Данас и Политика.
Председавајућа у Комисији за жалбе Савета за штампу новинарка Тамара Скрозза, која је радила мониторинг, рекла је на трибини да је приметила да постоји тренд благог смањења кршења Кодекса, али да су увек исти актери у врху, с тим да Курир бележи драстичан пад кршења Кодекса.

“Упоредили смо резултате медија у октобру месецу, који је једини који пратимо у континуитету од 2018.
године. Медији који не крше много Кодекс имају прекршај више или мање, али у односу на највеће прекршиоце Кодекса али то је занемарљиво. Битни су нам ови медији који су чешће кршили Кодекс. Код њих је то мање-више контитуитет уз један врло запажен напредак и треба похвалити Курир који је у октобру 2018. имао 137, а сад има 72 прекршаја. Дакле, за половину је практично сишао са те листе највећих прекршилаца кодекса“, истакла је Скрозза.
Она је додала да је у последњем мониторингу забележен релативан пад просећног броја прекршаја али да
треба узети у обзир да је у претходни моиторинг био укључен и лист Објектив који је био у врху листе
прекршилаца Кодекса, али је у међувремену престао да излази.
Када су у питању поглавља која се највише крше, као и до сада, највише се крши Поглавље 4 и то право на
претпоставку невиности, што је, према њеним речима, постало уобичајена ствар.
„Ту имамо 1291 прекршај. Дакле, скоро половина. У првом поглављу, које се тиче истинитости извештавања, имамо 812, а следеће на листи је седмо поглавље (737), које се односи на кршење права на приватност и откривање идентитета. Ми смо са овог места много пута упозоравали на то што се дешава. Већина медија не објави име осумњичене особе, али објави све остало. Дакле, потпуно открије идентитет“, навела је Тамара Скрозза.

Све учесталије непоштовање културе и етике јавне речи

Мониторинг је показао да у дневним новинама има све више непоштовања културе и етике јавне речи, па
тако медији све чешће до детаља преносе догађаје из ријалити програма који обилују непримереним
садржајем.

Како би дочарала тежину прекршаја, Скрозза је, уз извињење присутнима због коришћења непримереног
речника, цитирала неке од наслова у новинама.
„Чини ми се да никада тога није било више. Ретко сам у овом мониторингу видела оне фамозне звездице,
које ништа нису криле, али су одржавале привид неке простојности. Ти простаклуци се шире и на друге делове медија, па их имамо и у деловима који се не тичу само естраде или хронике, него их имамо и у политичким садржајима“, навела је она.
Оно што је такође приметно је да медији, поред порнографског, више не презају ни од узнемирујућих
садржаја, па тако износе и детаље злочина, што никако није у јавном интересу.
За разлику од претходно наведених радикализација, необележено оглашавање је мање приметно.

Медији свесно крше кодекс када им се то исплати

Друга новинарка која је учествовала у мониторингу Вера Дидановић, рекла је да, иако је смањење броја
прекршаја приметно, не постоји разлог за оптимизам јер се стиче утисак се олако крши Кодекс новинара Србије уз потпуну свест уредника и новинара из простог разлога што се то њима у одређеном тренутку исплати.
„Кад прегледам новине, имам утисак да је највише прекршаја у три рубрике. То су политка, хроника и естрада.
Постоји нешто што је карактетистично за све три рубрике. Рецимо, у политичкој рубрици је све време уобичајено кршење норми из Поглавља 1, које се односе на истинитост извештавања, где имамо пласирање неистина. Као чињенице се представљају разне претпоставке и нагађања. Имамо и прећуткивање чињеница, из Поглавља 5“, рекла је Дидановић.
Она је приметила да се годинама уназад бележе случајеви да више различитих листова пласира потпуно исту информацију која потиче из наводних независних извора.
„Дешава се да су исти текстови, исти делови текстова или исте формулације што ми говори да постоји неки спољни центар из којег се дистрибиура тај садржај и ту се поставља питање извора информација“, навела је Вера Дидановић.
Простор који је раније био резервисан за популарну културу у смислу музике и филма, сада је посвећен
преношењу догађања из ријалити програма. Али чак и када се медији баве оним што је до сада било предмет тих естрадних страница, имамо велики број кршења права на приватност људи о којима се пише.
„Мој утисак је да је ове године код једног броја тих уредника вулгарност критеријум за избор садржаја који
ће бити објављен, без обзира на то да ли је реч о језичкој или садржајној вулгарности и чини ми се да са тих
страница куља простаклук који ће нас на крају све преплавити“, закључила је Дидановић.
Тамара Скрозза се осврнула и на ситуацију у једном ријалити програму где одраста мало дете, што
представља још једну радикализацију.
„То измиче чак и Кодексу. Ми имамо тачку у Кодексу која каже да је забрањено откривање идентитета
малолетног лица, али до сада није било потребе да се истиче да не сме дете да се појављује у ријалити
програмима. На то би требало да реагују центри за социјални рад, али и РЕМ. Што се нас тиче, то је драстично кршење Кодекса новинара Србије и то је нешто што је недопустиво и медији би требало да се баве проблемом тог детета, а не да објављују његов идентитет и да сочне приче из његовог живота“, нагласила је Скрозза.

Политичке странке се жале на повреду Кодекса

Генерална секретарка Савета за штампу Гордана Новаковић говорила је о резултатима рада Комисије за
жалбе у истом периоду. Она је навела да је Комисија у претходна четири месеца примила 41 жалбу, да су се
већином односиле на локалне медије, пре свега портале и да су се најчешће новинари жалили једни на друге.
„Ми смо раније имали доста жалби које су се бавиле професионалним односима и то се углавном односило на кршење ауторских права. Сада имамо ситуације да се колеге жале једни на друге због неких другачијих
прекршаја Кодекса, где се износе неосноване оптужбе, клевете, увреде, директне или преко коментара који
се објављују испод тих текстова“, навела је генерална секретарка.
Новина када су у питању жалбе Комисији је то што су политичке странке почеле да се жале на рад медија.
Новаковић претпоставља да је то нови тренд који ће се пратити убудуће и очекује више таквих жалби у
наредном периоду.
„Нисмо раније имали жалбе политичких партија. Сада смо имали у последње време четири жалбе. Две ћемо тек разматрати. Имали смо и жалбе народног посланика Радомира Лазовића. Дакле, имали смо раније жалбе политичара али нам се нису до сада жалиле политичке странке. То јесте ново“, истакла је она.
Комисији је Аутонимни женски центар поднео више жалби, поводом писања медија о случају наводног
силовања девојке у Нишу. Неке жалбе су решене медијацијом, тако што је објављен одговор, а неке је
Комисија разматрала.
Тамара Скрозза се на крају осврнула на нови тренд жалби политичких партија и на међусобне жалбе медија. Она сматра да многи желе своје политичке неистомишљенике или своју конкуренцију да оцрне пред Саветом за штампу јер је најављено да ће новим законом о јавном информисању и медијима буџетско
финансрање медија бити условљено оценом Савета за штампу.
„Хоћу да нагласим да овај мониторинг није нешто што ће се узимати у обзир, какав год закон буде био.
Ово је наша самостална активност која нема везе са прекршајима Кодекса новинара које утврди Комисија
за жалбе, на основу жалби које раузматра. Многи су у претходном периоду нападали Савет тврдећи да ми
овим мониторингом заправо желимо да уништимо неке таблоиде јер они имају највише прекршаја по
мониторингу. Ови резултати немају никакве везе са буџетским суфинансирањем. Зато вас молим да се
заустави хајка против Савета. Једино што се узима у обзир јесу одлуке Комисије за жалбе“, апеловала је
Тамара Скрозза на крају трибине.

Закључци:

– Постоји тренд благог смањења броја прекршаја Кодекса, али да су у врху табеле исти медији као и
до сада, са изузетком Курира, који бележи драстичан пад прекршаја
Као и до сада, највише се крши Поглавље 4 и то право на претпоставку невиности
– Непоштовања културе и етике јавне речи је све чешће и све драстичније
– У последњој анализи приметно је да медији, поред порнографског, више не презају ни од
узнемиравајућих садржаја, па тако износе и детаље злочина, што никако није у јавном интересу

– Смањено је необележено оглашавање у посматраним медијима
– Медији свесно крше Кодекс када им се то исплати
– Највише прекршаја забележено је у рубрикама Политка, Хроника и Естрада,
– Нова радикализација је да медији прате одрастање детета у ријалити програму
– Новина је да је ове године повећан број прекршаја забележених на спољно-политичким странама
новина, проузрокован тенденциозним извештавањем о рату у Украјини.