Записник са сто тридесет четврте седнице одржане 27.04.2023.
САВЕТ ЗА ШТАМПУ
Комисија за жалбе
Бр.135
27.4.2023.
Београд
ЗАПИСНИК
Са 134. седнице Комисије за жалбе, одржане 27.4.2023. године у 18 сати у просторијама Савета за штампу
Присутни чланови Комисије: Тамара Скрозза, Јелка Јовановић, Оливера Милошевић, Надежда Будимовић, Владо Мареш, Драган Ђорђевић, Вида Петровић Шкеро, Златко Чобовић и Јелена Петковић
Одсутни чланови Комисије: Снежана Андрејевић и Филип Шварм
Остали присутни: Гордана Новаковић, генерална секретарка Савета за штампу
Дневни ред:
1.Разматрање жалбе Зорице Арсић на текстове објављене на порталу „Решетка“
2.Разматрање жалбе Удружења грађана „Лекари и родитељи за науку и етику“ на текст објављен у дневном листу „Курир“ и на порталу „Kurir.rs“
3.Разматрање жалбе др Валентине Арсић Арсенијевић на текстове објављене на порталу „Kurir.rs“
4.Разматрање жалби Иницијативе „За тебе #важно је“/Покрета за ментално здравље и Мреже за извештавање о различитости/ Удружења „Патрија“ због текста објављеног на порталу „Direktno.rs“
1. Зорица Арсић поднела је жалбу због два текста која се баве тиме да је мушкарац пуцао себи у главу и то из њеног пиштоља. У текстовима су, како је навела, изнете бројне неистине, аутор текста се бави њоме, а не мушкарцем који је вероватно покушао да се убије, иако она нема никакве везе са тим догађајем. У току дискусије, Вида Петровић Шкеро је истакла да је у овом случају реч о класичној злоупотреби медија за личне сукобе који се дешавају на Радан планини, као и да у образложењу одлуке треба обавезно нагласити да је, супротно тврдњама адвокатице, жалба поднета благовремено и Комисија може да одлучује о оба текста. Оливера Милошевић је подсетила да је, по мониторингу Савета, претпоставка невиности најчешћи прекршај Кодекса, али да је портал, у овом случају, отишао и корак даље, јер се жалитељка терети за озбиљно кривично дело без икаквих доказа, на основу неке „истраге“ коју води сам портал, а која је вероватно инспирисана личним мотивима. Посебно је шокантна њена фотографија са пушком, којом се на перфидан начин читаоцима сугерише да није немогуће оно што се инсинуира у тексту, рекла је и додала да је текст школски пример како новинари не смеју да раде. Јелена Петковић је нагласила да је новинар дужан да има три независна извора који би потврдила информацију и да, због тога, један саговорник, који се нуди као извор, није довољан, док се фотографијом перфидно указује на њену наводну кривицу. Као илустрацију начина на који је текст написан, цититала је део у којем се се каже; „наш извор из полиције наводи да је сам себи пуцао у главу. Ипак…“ и навела да је сигурна да и новинар који је написао ово зна да се тако не ради, али да није довољно одговоран да схвати колику тежину све ово има. Надежда Будимовић је рекла да њој ово лични на организовану хајку, те да не мисли да је проблем само у незнању и неразумевању. На то упућује и прилог који је послат уз одговор на жалбу, из којег се види да се пред Управним судом води неки спор око власништва, и зато се стиче утисак да је то разлог за прљаву кампању „Решетке“ која стално понавља исте ствари, кроз наводна питања мештана „шта она ради“ и „зашто то неко не провери“. Владо Мареш се сагласио са овим, наглашавајући да су овакви текстови „наш професионални пораз“ и да га је стид због тога. Рекао је да се мало распитао и да је реч о познатој жени, која је „појединац у јуришу“ који се сукобљава са шумокрадицама и сличним особама, и да због тога очигледно некоме смета. Вероватно и онима који намеравају да тамо граде викенд насеље. Комисија је, након расправе, једногласно одлучила да су прекршене тачке 2 и 5 поглавља I и тачка 1 поглавља VII.
2. и 3. Комисија је водила обједињену расправу о жалбама ЛРНЕ и Валентине Арсић Арсенијевић, с обзиром на то да се део њене жалбе односи и на текст на који се жалило удружење. Др Арсић Арсенијевић се, сем тога, жалила на још три текста из 2021. године. У оба случаја подносиоци жалбе су навели да су прекршене бројне тачке из поглавља Истинитост извештавања, Одговорност новинара, Новинарска пажња и Поштовање приватности Кодекса новинара Србије. Владо Мареш је у расправи рекао да у овим текстовима не види никакво кршење Кодекса, да се др Арсић Арсенијевић већ жалила два, три пута, али да би требало поручити и њој и осталима да Комисија није адреса за враћање две године уназад, у време епидемије, кад је горео сукоб између „ваксера“ и „антиваксера“, јер је, све и да хоће, то немогуће радити из данашње перспективе. Вида Петровић Шкеро се сагласила са тим да је сад већ постаје „традиција“ да се, чим неко изрази критику, одмах тражи заштита права. Навела је да је овде реч о злоупотреби Савета од људи који хоће да докажу да не може на такав начин да се дискутује, што би требало да је нормално. Слобода говора подразумева да се чују и другачија мишљења, а у овом случају она долазе од струке. Рекла је да је њу највише заинтригирало то што жалиоци истовремено кажу да је ивермектин лек у у фази испитивања па може да се користи, а то што су вакцине у фази испитивања им је знак да нешто није у реду. То угрожава право јавности да зна да постоје различита мишљења. Стручњаци су рекли шта мисле о књизи која је јавно објављена. Зато у овом случају нема кршења Кодекса, а посебно у другој жалби где се, након последњег текста, тражи заштита за нешто што је било пре две године. Такође у образложењу треба нагласити да Комисија не утвђује шта је истинито, јер то није још ни наука утврдила, већ само да ли је било кршења Кодекса. Да је „Курир“ поступио у складу са Кодексом оценио је и Златко Чобовић и додао да жалиоци, не само да постављају питање компетентности новинарке, него и питање да ли је доктор који их критикује ауторизовао интервју. Објаснио је да новинар може да прихвати захтев за ауторизацијом, али да је то однос између новинара и особе која је интервјуисана и да тиме не може да се бави трећа страна, неко ко чита тај интервју. Јелена Петковић је рекла да су подносиоци жалбе својом петицијом ставили одређену тему у јавни простор и нормално је да ће новинари даље тиме да се баве, да ће се о томе дискутовати и да ће се износити и супротна мишљења и да мисли да је био добар приступ новинарке која је дала стучњаку да одговори на ту петицију коју је за кратко време потписало око шест хиљада људи. Кад је реч о Вајбер групи, поновила је оно на шта је указала и приликом расправе на једну од претходних жалби др Арсић Арсенијевић – ако је реч о групи која окупља 11 хиљада људи, не може се говорити о заштити приватности оних који у њој дају савете. Комисија је, након тога, у два одвојена гласања одлучила једногласно да није било прекршаја Кодекса новинара Србије ни у тексту на које се жалило удружење ЛРНЕ, ни у једном од текстова на које се жалила Валентина Арсић Арсенијевић.
4.Четири удружења поднела су две одвојене жалбе због текста, којим се, по њиховом мишљењу, психијатријски болесници, без икаквог основа и ограде, осуђују за насилне злочине и тиме додатно стигматизују и дискриминишу. Јелка Јовановић је рекла да су овакви текстови веома спорни и недопустиви, а да одговор редакције показује да они не разумеју уопште суштину новинарства. Оливера Милошевић је нагласила да је „срамно сваљивање кривице на саговорника“, који није ни компетентан за ту тему. Указала је и да није тачно оно што се тврди у одговору на жалбу – да су само цитирали саговорника и да ништа сами не тврде, јер у уводном делу износе неке статистичке податке и сами тврде да психијатријски болесници „слободно шетају“ и све чешће некога нападну или убију. Јелена Петковић је рекла да је ово „пример како не треба радити, од наслова, до последње тачке“. Саговорник може да каже шта хоће, али о томе шта ће бити објављено одлучује новинар, односно уредник и то би новинарима морало да буде јасно. Надежда Будимовић је рекла да мисли да је, сем предложених, прекршена и тачка Кодекса која се односи на слепо веровање саговорнику. Истакла је да текст није интервју, како наводе у одговору, а да је посебно опасно што се у тексту манипулише цифрама, јер статистику који су они навели није могуће направити, чиме су обманули читаоце. Текст је толико дискриминаторан да је велико питање ко ће се након тога одлучити да потражи лекарску помоћ. Владо Мареш је рекао да је задовојан што је Комисија добила овакву жалбу, да је чак и овај текст донео нешто добро, јер је о овој теми важно говорити, пошто је то нешто о чему се ћути. Било би добро да медиј који је овако погрешио сада направи серију текстова о тој теми и о томе како живе ти људи. Вида Петровић Шкеро је рекла да је текст веома непрофесионалан и да се овој теми не може приступити на овакав начин да наслов буде „психијатријски болесници харају Србијом“, јер би то значило да немамо системско решење, да немамо ни лекаре, ни болнице…Такође, посебан проблем је што људи који су били у таквој ситуацији да потраже лекарску помоћ, могу касније, да имају проблема да добију посао или старателљство над децом. Овакав начин писања зато не само да шири дискриминацију, него и спречава људе да потраже помоћ. Драган Ђорђевић се сагласио са тим да је Кодекс прекршен, почевши од тврдње да стотине хиљада „хара Србијом“ и сагласио се и са Владом Марешом да би тема требало да буде какви су услови у психијатријском установама. Јелка Јовановић је рекла да се уопште не слаже са Марашевом оценом да треба о томе писати, па макар и овако, јер је ово најгори могући начин да се о томе пише, реч је о доста читаном порталу, тема је веома осетљива и мора се много водити рачуна о томе на који начин се пише. Владо Мареш је рекао да је мало ревативизовао јер текст није упућен ни на кога директно, за разлику од прве жалбе о којој је Комисија расправљала. Комисија је, по окончању дискусије, једногласно одлучила да су прекршене тачка 5 поглавља IV и тачке 2 и 4 поглавља V.
Седница је завршена у 18.55 сати.
Записник водила Председавајућа
Гордана Новаковић Тамара Скрозза