Захтеви протеста – револуционарна или институционална промена медијске слике Србије (ВИДЕО)

(Извор: Инсајдер) За испуњење дела захтева организатора протеста “Србија против насиља” који се тичу смене руководства Јавног сервиса и укидања националних фреквенција телевизијама Пинк и Хепи – кључ је делимично у рукама Савета Регулаторног тела за електронске медије, у коме су људи чија се смена такође захтева. У том зачараном кругу, закон не препознаје брза решења.

“Сви ти захтеви су испуњиви. Неки од њих не могу са штоперицом у руци да се испуне али најкраћи пут је моментална оставка свих чланова РЕМ-а, избор новог РЕМ-а и на основу избора новог РЕМ-а и нових чланова покретање процедуре кадровских промена у целокупној медијској сфери”, каже за Маркер народни посланик Борислав Новаковић.

Јелена Јеринић, посланица Зелено-левог клуба такође сматра да је кључна промена руководства РЕМ-а.

“То доприноси остваривању разних других захтева па чак и оних који се односе на Радио телевизију Србије с обзиром да Управни одбор Радио телевизије Србије такође именује Савет РЕМ-а. О тим стварима би морало постепено да се договара и постепено би оне морале да се решавају”, каже Јеринић.

Кад је реч о захтеву за сменом руководства РТС-а, представници опозиције кажу да би тај захтев био испуњен у случају смена или оставки генералног директора Драгана Бујошевића и уредника Информативног програма Ненада Стефановића.

“Мислим да је срамотно да морамо преко јавности и протестима тражити смену. Да постоји трунка морала одмах би поднео оставку и директор и главни и одговорни уредник. Па шта чекају? 11 година они не информишу јавност, 11 година то није право на истину као што они кажу, него је нажалост право на пропаганда”, оцењује Борислав Новаковић из Народне странке.

Упрвни одбор РТС-а именовао је Драгана Бујошевића за директора РТС-а после конкурса, 2021. године. То је његов други петогодишњи мандат, а на челу јавног сервиса је од средине 2015. Четири године касније, стекао је услове за пензију. Услове за пензију има и уредник Информативног програма РТС-а Ненад Љ. Стефановић, који је на тој позицији скоро две деценије, од 2004. године. На конкурс за новог уредника Информативног програма, који је расписан средином априла, нико се није пријавио.

“Немамо пријављеног кандидата, али то је ситуација генерално са јавним конкурсима у Србији за позиције за које јавност, па чак и стручна јавност претпоставља да су за некога намештени. Тако да, што се РТС-а тиче ја лично мислим да је поента не само у носиоцу одређене функције него повратку служби РТС-а као јавног сервиса, односно адекватном информисању грађана”, каже за Маркер посланица Зелено-левог клуба Јелена Јеренић.

И док се тражи промена уређевичке политике Јавног сервиса, истакнут је захтев за укидањем националних фреквенција телевизијама Пинк и Хепи. Укидање фреквенција једна је од казнених мера коју предвиђа Закон о електронским медијима.

“Ми нисмо Северна Кореја, удбашки комесари, грађани имају даљински” – то су само неки коментари председнице Савета РЕМ-а на примедбе да то регулаторно тело никада није искористило законску могућност трајног одузимања фреквенција емитерима, иако неки од њих, према налазима стручних служби РЕМ-а, континуирано крше законе и правилнике.

Уколико би дошло до смене Савета РЕМ-а, ни нови чланови не би могли да одузимају фреквенције ретроактивно, односно на основу раније утврђених неправилности, већ само уколико би емитери наставили да раде незаконито. Друга могућност је одлука суда да је РЕМ прекршио закон, када је прошле године истим тим телевизијама обновио националне дозволе. Тужбу коју су против те одлуке РЕМ-а поднеле Фондација Славко Ћурувија и ЦРТА, Управни суд је одбацио, а случај је тренутно на Апелационом суду.

Јелена Јеринић наводи да је управо неиспуњавање законских услова за националне емитере, основ за одузимање фреквенција телевизијама Пинк и Хепи.

“Оне не испуњавају законске услове, нису их испуњавале ни када су те фреквенције добиле. Дакле овде се не ради о гашењу медија јер би то, било веома опасно. Овде се ради искључиво о примени прописа које ми сада имамо”, каже Јеринић.

Медијски закони Србије међутим не предвиђају гашење односно забрану штампања новина – што је, када су у питању поједини таблоиди, такође захтев истакнут на протесту “Србија против насиља”.

Тамара Скрозза из Савета за штампу упозорава да се тиме крши слобода изражавања.

“Ако се боримо за неке европске вредности, ако се боримо за правну државу, ако се боримо за делотворност институција онда не можемо да захтевамо нешто што је у директној супротности са тим вредностима, шта год ми мислили о тим медијима. Оно што може да се тражи и што је требало да се тражи још пре много година је да ти и такви медији поштују законе ове државе и да поштују стандард”, наводи Скрозза.

Нови Закон о јавном информисању који је у припреми могао би да отежа рад медија који крше законе и новинарски кодекс јер обавазује медије да тај кодекс признају и примењују уколико желе да конкуришу за финансијска средства буџета. Чланица Савета за штампу Тамара Скроза ипак наводи да Србија и у овом тренутку има добре медијске законе, али не и политичку вољу да се они примењују.