УНС:Савет за штампу и улога државе у медијима кључне теме првог округлог стола о медијским законима

(Извор: Данас) Улога Савета за штампу, ослобађање од одговорности медија који не прихватају надлежност тог саморегулаторног тела и могући уплив државе у власништво медија кључна су питања о којима је расправљано на данашњем округлом столу у оквиру Јавне расправе о Нацрту закона о јавном информисању и медијима, пренело је Удружење новинара Србије (УНС).

По наводима УНС, учесници округлог стола су највише пажње посветили предложеној одредби по којој ће приликом одлучивања о расподели јавног новца на конкурсима за пројектно суфинансирање медија бити узети у обзир само прекршаји Кодекса новинара Србије оних медија који прихватају надлежност Савета за штампу.

„Такав законски предлог је катастрофалан, противуставан и дискриминаторан. У питању је члан иза којег не стоји Радна група за израду Нацрта закона о јавном информисању и медијима. Том одредбом су привилеговани медији који не поштују Кодекс новинара Србије“, рекла је генерална секретарка Савета за штампу Гордана Новаковић.

Наводећи да је Нацрт закона о јавном информисању и медијима израђен у складу са Медијском стратегијом и Уставом Србије, министар информисања и телекомуникација Михаило Јовановић подсетио је да Медијска стратегија прописује да медиј који не признаје надлежност Савета за штампу не сме да се пријави на конкурсе за пројектно суфинансирање.

„То је очигледно било у супротности са Уставом јер бисмо форсирали некога да призна неко саморегулаторно тело“, рекао је Јовановић.

Председница Фондације Славко Ћурувија, Ивана Стефановић казала је да резултати истраживања тужби по закону о јавном информисању и медијима, које је обавила та невладина организација, доказују да су исходи у складу са одлукама Комисије за жалбе.

„Када упоредите износе које су медији који су у највећој мери кршили Кодекс плаћали за судске одштете са новцем који су добијали из буџета, видећете да смо новцем пореских обвезника кроз пројектно суфинансирање плаћали одштете људима који су објављивали лажи или таргетирали“, навела је она.

Члан Радне групе за израду закона о електронским медијима Раде Вељановски казао је да је тачно да је Савет за штампу саморегулаторно тело, да саморегулација функционише на принципу добровољности и да сви медији не морају да прихватају његове ингеренције али и да државни новац за за суфинансирање медијских пројеката „не сме да добије нико ко крши Кодекс“.

Оценио је да је медијски систем у Србији тренутно „у једној од фаза трансформације а да би промене ишле у позитивном смеру, неопходно је да се држава нема утицаја на медије“.

„То подразумева и излазак државе из власништва у медијима. Власништво државе у медијима је карактеристично за јавне сервисе, али постоји низ закона и одлука којима се налаже да они имају независност у уређивачкој концепцији“, навео је Вељановски.

На „опасност“ да јавна предузећа постану власници медија указала је генерална секретарка Независног удружења новинара Србије (НУНС) Тамара Филиповић која је рекла да је члан 39 Нацрта закона, у коме се наводи да било које привредно друштво може бити оснивач медија, неусклађен са Медијском стратегијом и да враћа државно власништво „на велика врата“.