Записник са сто четрдесете седнице одржане 26.10.2023.
САВЕТ ЗА ШТАМПУ
Комисија за жалбе
Бр.141
26.10.2023.
Београд
ЗАПИСНИК
Са 140. седнице Комисије за жалбе, одржане 26.10.2023. године у 18.30 сати у Прес центру УНС.
Присутни сви чланови Комисије: Јелка Јовановић, Оливера Милошевић, Надежда Будимовић, Тамара Скрозза, Јелена Петковић, Филип Шварм, Златко Чобовић, Ана Мартиноли, Милена Васић и Родољуб Шабић и Сања Павловић
Остали присутни: Гордана Јанковић, Ивана Крагуљ, Емил Холцер и Гордана Новаковић, генерална секретарка Савета за штампу
Дневни ред:
1.Разматрање жалбе Гвоздена Николића на текстове објављене на порталу „Озонпресс“
2,Разматрање жалбе Радована Цицварића на текст објављен на порталу „Ало.рс“
3. Разматрање жалбе Марија Спасића на текст објављен у дневном листу „Нова“
1.Гвозден Николић поднео је жалбу због два текста и коментара испод њих, као и због тога што „Озонпресс“ није објавио деманти који им је доставио. У жалби је навео да су прекршене тачке 1 и 2 поглавља Новинарска пажња. Генерална секретарка је указала на то да је редакција одговор на жалбу доставила након прописаног рока, те да Пословником није прописано шта се ради у том случају, док је председавајућа објаснила да одговор није утицао на предлог одлуке и да је у суштини небитно да ли ће га Комисија разматрати или не. Милена Васић је рекла да је одговор ипак стигао на време да га чланови Комисије прочитају и да би у оваквим случајевима Комисија требало да буде флексибилна, јер ни суд не би одбацио поднесак који је стигао, на пример, дан после истека рока. У сваком случају, додала је, одговор не мења ништа.По њеном мишљењу, Кодекс јесте прекршен објављивањем серије изузетно увредљивих коментара. Оливера Милошевић је имала другачији став у вези са разматрањем одговора редакције – рекла је да га треба одбацити, без обзира што у Пословнику нема објашњења шта се ради ако одговор закасни, јер се то подразумева. Она се, ипак, сагласила са тим да одговор ништа не мења, те да је коментарима очигледно прекршена тачка 6 поглавља IV. Додала је да Комисије не зна да ли редакција ради премодерацију, али да би у сваком случају, да је било добре воље, уклонили коментаре. Златко Чобовић је мислио да Кодекс ничим није прекршен. Навео је да је и сам жалилац контрадикторан – најпре каже да није новац добио он, него Глас западне Србије, као и да се не може повезивати са другим медијима који су добили новац на конкурсу, а после у демантију каже да је он власник тог медија, док су његови синови власници медија РИНА и Н4, што је иначе неспорно, јер се из података у АПР-у то јасно види да су сви ти медији регистровани у истој улици. Кад је реч о коментарима, по његовом мишљењу, такође нема прекршаја Кодекса, а истог мишљења био је и Родољуб Шабић, који је рекао да са становишта беспрекорне комуникације, ово што је објављено није прихватљиво, али да је, нажалост, сасвим уобичајено у нашим медијима. У овом случају, нема претњи ни бруталних увреда, те мисли да Кодекс није прекршен. Кад је реч о томе да ли је требало прихватити одговор редакције који је каснио, рекао је да га ни суд то не би одбацио, сем уколико је то изричито прописано и да тај рок од седам дана треба више разумети у смислу да Комисија не би могла да одлучује пре истека тог рока. Јелена Петковић је сматрала да је било прекршаја Кодекса, јер су објављене увреде. Тамара Скрозза је рекла да ће, као и годинама уназад, бити уздржана, пошто је реч о два власника медија који годинама злоупотребљају Савет за штампу за међусобни обрачун, јер су неспособни да на други начин реше своје интерне проблеме и да у томе не жели да учествује. Да не жели да учествује у „том циркусу“ рекао је и Филип Шварм, који је такође оценио да је реч о злоупотреби права на жалбу Савету за штампу, само да би неко после махао тим одлукама и користио их за обрачун са неким. Јелка Јовановић је била сличног мишљења, али је рекла да се, ипак, неће уздржати приликом гласања, већ ће гласати да Кодекс није прекршен. Рекла је да, независно од тога какву одлуку Комисија донесе, треба препоручити медију да води рачуна о модерацији коментара. Сања Павловић је указала на то да је у јавном говору превише увреда и непоштовања етике и културе јавне речи и поставила питање да ли, због тога, Комисија треба да буде попустљива у оваквим ситуацијама или треба да поступи управо супротно. Након дискусије, Комисија није успела да усагласи одлуку да ли је Кодекс прекршен спорним коментарима. Како је за одлуку гласало шест чланова Комисије, док су три члана Комисије била против, а два уздржана, за одлуку ије било потребне већине од седам гласова. За одлуку да текстовима није прекршен Кодекс било је девет од 11 чланова Комисије, јер су се два члана изјаснила као уздржана.
2. Радован Цицварић поднео је жалбу због текста у којем је, како је, наведено у жалби, објављено неколико непроверених и неистинитих информација, неколико делимичних информација, а политички став једног политичара је преузет као став редакције и представљен као неупитна истина, чиме је прекршено више тачака Кодекса из поглавља Истинитост извештавања, Одговорност новинара и Новинарска пажња. Тамара Скрозза је оценила да је Кодекс несумњиво прекршен, као и да је реч о политичкој дискриминацији жалиоца. Нагласила је и да је добро што је редакација одговорила, али да је сам одговор поражавајућ и да би целу медијску заједницу требало да забрине то што један медиј мисли да га преношење објаве са Твитера ослобађа одговорности за објављени садржај. Златко Чобовић је такође указао на то да одговор редакције није добар, као и да се односи само да једну тачку из жалбе (претпоставка невиности), док нема ни речи о прекршајима других тачака Кодекса. Додао је и да свако може да пише шта хоће на друштвеним мрежама, медиј је одговоран за оно што објављује, јер одлучује о томе шта ће пренети. На то да медији сносе одговорност за оно што објаве подсетила је и Јелена Петковић, која је додала ово што је објављено није ни вест, јер се читаоцима, рецимо, уопште не објашњава ко је човек чији је твив пренет. Рекла је да ово разуме као став редакције и нагласила да „медији нису тараба да се на њих свашта качи“, те да, ако је и било сумње да је реч о политичком мотиву за објављивање, одговор редакције је то потврдио. Филип Шварм је оценио да су овакви текстови веома опасни, јер је реч о тагретирању људи, које полази од државног секретара, а потом таблоиди то преузимају. Додао је да ускоро почиње изброрна кампања и да се боји да ће се Комисија често сусретати са оваквим текстовима. Чланови Комисије су, по завршетку дискусије, једногласно одлучили да су прекршене тачке 1, 2, 4 и 5 поглавља I, тачка 1 поглавља IV и тачке 1, 3 и 4 поглавља V.
3.Марио Спасић је у жалби Савету за штампу навео да текст на који се жали обилује таблоидним информацијама без икаквих доказа и имена лица које коментарише наводе. Навео је да су прекршене тачке 2, 3 и 5 поглавља I, тачке 1, 2 и 3 поглавља V и тачка 1 поглавља VII. Родољуб Шабић се изузео из расправе и одлучивања о овој жалби, због тога што, како је објаснио, од раније познаје жалиоца, имао је проблема са њим и не жели да сада злоупотреби то што је у позицији да одлучује о његовој жалби. Своју одлуку је образложио након гласања. Оливера Милошевић је, током расправе, рекла да жалилац може да се жали само на део текста који се односи на њега и да у те две реченице не види прекршај новинарске пажње, али да су прекршене две смернице у оквиру тачке 3 поглавља VI, које се односе не анонимне изворе. Прекршај постоји и кад је реч о преузимању фотографија са Фејсбука. Додала је и да мора да укаже на то што је жалилац у жалби навео да зна да ће Комисија одбити његову жалбу, те да жели да то остане забележено. Рекла је да и она жели да остане забележено да је неприхватљиво да се чланови Комисије унапред дисквалификују и замолила све подносиоце жалбе да се уздрже од оваквих претенциозних претпоставки. Милена Васић је оценила да је изостала дужна новинарска пажња и додала да је у дилеми да ли је објављивање фотографија на које је указао жалитељ прекршај одредбе Кодекса која се односе на ауторска права или на заштиту приватности. Златко Чобовић је рекао да мисли да делом текста који се односи на Спасића није прекршен Кодекс, јер је чиненица да је његова биографија сумњива, као и да води ГОНГО организацију. Кад је реч о фотогафијама, Марио Спасић је јавна личност и његово право на приватност је сужено, тако да нема прекршаја права на приватност, док, кад је реч о ауторским правима, мора да буде потписан и извор и аутор. Извор је потписан, а не знамо ко је аутор фотографије. Спасић је особа на фотографији и не знамо да ли су му уступљена ауторска права. Милена Васић је, међутим, рекла да постоји одлука Апелационог суда да није дозвољено преношење фотографија чак и ако су јавно објављене, јер нису намењене објављивању ван друштвених мрежа. Након расправе, за одлуку да је прекршена тачка 1 поглавља V гласало је осам чланова Комисије, док су два била против, а за одлуку да је прекршена тачка 3 поглавља VI девет чланова Комисије, а против је био један члан. Одлука да је прекршена тачка 1 поглавља IX донета је са седам гласова за и три против. Комисија није усагласила одлуку о томе да ли је прекршена тачка поглавља VII. За су биле две чланице Комисије, против четири члана, док је четворо било уздржано. Јелена Петковић је уздржаност објаснила тиме да не зна да ли је профил отворен или није, јер од тога зависи да ли је повређено право на приватност, док је Ана Мартиноли рекла да јој се чини логичним да се може преузети фотографија која је постављена да свако може да је види, али да не зна какав је закон тој области, а слична објашњења дали су и Филип Шварм и Сања Павловић.
Седница је завршена у 19.40 сати.
Записник водила Председавајућа
Гордана Новаковић Надежда Будимовић