Жиофре: Питање улоге државе у медијима је „вруће“ и зато су важне „заштитне мере“

(Извор: Н1) Шеф делегације Европске уније у Србији Емануеле Жиофре изјавио је да је питање власништва државе над медијима „вруће“ и да ни у Европи нема правила ни правних тековина по том питању, али је важно да постоје заштитне мере како се не би дошло до дизбаланса у медијском плурализму.

Жиофре је у Новом дану ТВ Н1 рекао да је напредак забележен у неколико области када се говори усвојеним медијским законима.

„У закону смо видели неке позитивне кораке, као што је именовање чланова РЕМ који треба да ојачају његову независност, кодификацију улоге Савета за штампу, транспарентност, приступ финансирају, то су све важни кораци напред“, истакао је Жиофре.

Знам да је једно питање вруће – питање улоге државе у медијима, казао је Жиофре.

„У ЕУ немамо правила, правне тековине неке државе чланице дозвољавају државно власништво, неке не. Али важно је да постоје заштитне мере како не би дошло до дизбаланса у медијском плурализму“, нагласио је европски званичник.

Према његовим речима, ЕУ жели да види разјашњење антимонополских правила, конкуренције и контроле концентрације, „заштитне мере које ће обезбедити уређивачку независност и медијски плурализам“.

Морате да имате заштитне мере које ће штитити медијски плурализам, ма каква да је ситуација у питању. Потребно је имати РЕМ и његова ће се улога модификовати, то је важна мера коју желимо да видимо да се реализује, рекао је он.

Такође, како је истакао, Савет за штампу је чувар етичког кодекса и има улогу у јачању заштитних мера.

„Ова област се за нас стално мења, развија. Ускоро ће доћи нови прописи у ЕУ, тренутно радимо на акту о медијским слободама“, навео је Жиофре.

Говорећи о усклађивању спољне политике Србије са ЕУ, Жиофре је казао да је то питање проблем, подсетивши да је Србија прошле године имала назадавање, да је пала са 60 на 40 одсто, а да ни ове године није било значајног напретка.

„Србија је остала на истом нивоу, а то није добра вест“, казао је он.

Обавеза о усклађивању је, како је подсетио, увек постојала и то није ништа ново.

„Многе земље кандидати су на 100 одсто усклађености“, рекао је он и додао да је Србија одлучила да заузме другачији став у вези са санкцијама према Русији, а да ће ЕУ наставити и даље да инсистира на томе.

Говорећи о нормализацији односа Београда и Приштине, Жиофре је поновио да ће предлог Европске комисије земљама чланицама бити – спровођење Охридског и ранијих споразума као услов за две стране.

„Мораће да покажу истинску решеност да су спремни да их спроведу“, нагласио је европски званичник.

Питање нормализације односа, како је оценио, „иде од кризе до кризе, а мислим да треба да идемо од напретка до напретка“.

Евроинтеграције и избори у Србији
Жиофре каже да се процес приступања заснива на заслугама и да кандидати морају да буду спремни када дође тренутак.

У специфичном смо тренутку због рата у Украјини, постоји јасан сигнал ЕУ да морамо да идемо брже и спроведемо проширење на западни Балкан, али и убрзати процес реформи, навео је он.

ЕУ, како је рекао, жели да ради са Србијом и сваком владом која има стратечки циљ приближавање ЕУ.

„То је питање решености и времена, морамо да оснажимо и владу и скупштину да раде боље. Потребно је да Влада да има временски хоризонт да може да ради све што је потребно на том путу“, рекао је Жифре.

„Надам се изборимо уз дебату и поштовање“

Он је изразио очекивање да ће нова скупштина, након избора у Србији, функционисати на бољи и уређенији начин.

„Надамо се да ће ови избори бити уз пуно поштовање и дебату о конкрентим темама, а не о нападима на поједине личности, и да ће бити фер плеја“, додао је Жиофре.