Савет за штампу: Представници државе морају да комуницирају са новинарима

Извор: (НУНС) Медиапортал и Ало.рс прекршили су више тачака Кодекса, док Нова С, Н1 и новинари Југпресса нису прекршили Кодекс и имају право на благо претеривање у формулацији наслова, одлучила је Комисија за жалбе Савета за штампу на синоћ одржаној редовној седници

Медиапортал довео читаоце у заблуду

Прва жалба коју је Комисија разматрала је она коју је Милован Глишић упутио против Медиапортал-а због објаве на сајту са насловом „Покренут поступак против бившег директора ЕД Чачак“ који је објављен 28. септембра.

Он је у жалби написао да су у тој објави неистинити наводи да је против њега покренут поступак.

„Супротно правилима новинарске професије, није наведено ни ко је покренуо поступак, нити због чега је покренут, нити ми је дата прилика да одговорим на оптужбе“, навео је Глишић.

Уз жалбу је доставио Уверење Основног суда у Горњем Милановцу као доказ да се против њега не води кривични поступак.

Он је затражио од Комисије да донесе одлуку о прекршају Кодекса јер сматра да је Медиапортал објављивањем поменутг садржаја на Фејсбук страници прекршио његово право на претпоставку невиности, изнео неосноване оптужбе и клевете и повредио његово право на достојанство.

Медиапортал није одговорио на ову жалбу.

Дискусију је отворила Јелена Петковић из Удружења новинара Србије. Она се сложила са предлогом одлуке да је прекршен Кодекс и додала да је тај медиј овом објавом своје читаоце довео у заблуду.

Тамара Скрозза из Независног удружења новнара Србије је рекла да је врло ретко случај да медији пекрше прву тачку Кодекса која се односи на истинитост извештавања.

Представница Локал преса и председавајућа Комисије за жалбе Надежда Будимовић је додала да у објави Медиапортала нема никаквих чињеница.

„То може бити прећуткивање чињеница јер ниједна чињеница запаво није ни изнета у овој реченици“, навела је Надежда Будимовић.

Након кратке дискусије Комисија је једногласно одлучила да је Медиапортал прекршио Кодекс у одредбама које се тичу истинитости извештавања, односно, да није извештавано објективно и потпуно. Остали прекршаји се односе на неосноване оптужбе, недостатак извора информација, кршење претпоставке невиности, права на приватност и прећуткивање чињеница.

Власт не комуницира са новинарима па се жали

Катарина Томашевић, председница Радне групе за израду Нацрта закона о изменама и допунама закона о електронским медијима упутила је жалбу Комисији у вези са више текстова који су објављени на порталима Нова и Н1, а који се тичу процеса доношења Закона о електронским медијима.

У жалби је навела да медији Јунајтед групе воде „оркестрирану кампању“ против Радне групе за израду радне верзије Нацрта закона о изменама и допунама закона о електронским медијима. Наиме, Томашевић је навела да су „тврдње“ у текстовима ових медија да је одредба по којој када су „медијске услуге телевизије за које је дозвола издата за целокупно подручје Републике Србије оператор је дужан да позиционира непосредно након основних програма јавног медијског сервиса“ додат „преко ноћи у намери да се угаси СББ“ нетачна.

Њено образложење је да закон није битно промењен осим што је усвојен предлог да се на нултом каналу налазе сервисне информације о садржају понуде оператора, а да је одредба да се иза јавног медијског сервиса налазе канали са националним покривањем била јавно презентована на сајту Министарства информисања и да су новинарска и медијска удружења била упозната са тим.

Томашевић даље замера медијима Јунајтед групе да су пренели погрешну информацију да је за утврђивање трошкова оператора и евентуално одузимање дозволе задужен РЕМ. Како наводи, за то је задужен РАТЕЛ.

У својој жалби замерила је и Савету за штампу зато што није реаговао на извештавање медија Јунајтед групе.

“Изненађујуе је да нисте нашли за сходно да се огласите, и заштитите стручну јавност али и све грађане, од агресивне манипулације чињеницама која долази са медија Јунајтед групе, поготово имајуц́ и у виду да сте и сами укључени у доношење ових нацрта закона и да и сами знате да тезе које грађани могу чути и прочитати у овим медијима једноставно не одговарају истини”, стоји у жалби Катарине Томашевић.

Редакција Н1 је у одговору на жалбу написала да жалба Катарине Томашевић не испуњава формалне услове како би била узета у обзир за разматрање јер према Пословнику о раду Комисије за жалбе, жалба мора да се односи на конкретне садржаје који су објављени у медијима, што у овом случају није прецизирано и жалба мора да буде поднета од стране лица оштећеног објављеним садржајем или било ког члана Комисије.

Редакција Н1 одговара још да је жалба “нејасна па се по њој не може ни у том смислу поступити” и да се наводе “само паушалне оцене о наводној неистинитости информација које су објављене”, те тврде да у извештавању Н1 нема повреде етичког кодекса, са напоменом да су тражили и реакцију тзв. друге стране али да нико није одговорио на њихова питања.

Нова С није одговорила на жалбу.

Представница Независног удружења новинара Србије Милена Васић рекла је да би било каква одлука осим одбијања жалбе била директно мешање у уређивачку политику, односно у извештавање о питању које је од изузетног јавног значаја.

„Мислим да је у извештавању о оваквим стварима које директно утичу на политичка права грађана дозвољен одређени ниво претеривања када се каже ‘медијски мрак’ јер су теме медија толико битне и толико смо оптерећени гушењем слободе медија да мисллим да је потпуно прикладно одбити ову жалбу“, објаснила је Милена Васић.

Представник јавности Родољуб Шабић се сложио да Миленом Васић и додао да је неколико оштријих речи потпуно примерено тој врсти полемике.

„То је стандардни ниво јавне критике у односу на неки пропуст власти и они јесу дужни да трпе више него што би био дужан да трпи обичан грађанин“, навео је Шабић.

Јелка Јовановић из Асоцијације медија је рекла да овај случај показује колико је читав процес доношења медијских закона био нетранспарентан.

„Знам колико је било тешко доћи до поузданих информација. Госпођа Томашевић би више учинила за читав процес да је давала информације, што јој је било у опису радних задатака“, навела је Јелка Јовановић.

Јелена Петковић из Удружења новинара Србије се сагласила са Јелком Јовановић.

„Било би добро да неко ко води радну групу успостави канал комуникације са медијима, да објашњава и износи своје мишљење. Госпођа Томашевић је рекла да су они били презаузети да одговоре на питања новинара. Не знам како онда мислли да медији знају нешто што не могу да знају“, објаснила је Петковић.

Генерална секретарка Савета за штампу Гордана Новаковић је нагласила да није тачна тврдња у жалби да је Савет био укључен у израду овог закона и да она то зна јер водила радну групу у којој није било представника Савета за штампу.

Комисија је и у овом случају једногласно одлучила да ни Н1 ни Нова нису прекршили Кодекс.

Новинари имају право да кажу када се осећају угрожено

Против Регионалне информативне агенције Југпресс жалбу је поднео Звездан Кнежевић поводом објављивања текста на порталу Југпресс под насловом „Адвокат претио Југпресс-у паљењем зграде и људи због интервјуа са Живојином Стефановићем о 5. октобру“.

Он је у жалби навео да је главна и одговорна уредница портала Југпресс Љиљана Стојановић нетачно и необјективно известила о његовом коментару на Фејсбук страни портала „изменивши приликом редакцијске обраде чињенице и смисао мог коментара на тај начин што је објавила неистинит наслов“.

„Нетачно је да сам ја у својим ранијим коментарима исказивао врло јасно непријатељство према Југпрессу“, навео је Кнежевић.

Он сматра да је на тај начин извршена повреда Кодекса која се односи на истинитост извештавања.

На порталу Југпресс-а објављен је његов одговор.

Главна и одговорна уредница Југпресс-а Љиљана Стојановић у одговору на жалбу је навела да је у тексту на који се он позива објављен снимак екрана његовог коментара који су чланови редакције доживели као претњу и да су о томе обавестили чланове Сталне радне групе за безбедност новинара.

„На основу њихове пријаве Основно тужилаштво у Лесковцу је покренуло поступак узимања изјава од новинара Ивана Спирића, који је радио интервју са Живојином Стефановићем а на његову молбу (Стефановићеву) а поводом годишњице петооктобарских промена. Кнежевић је Спирића директно прозвао на фејсбук страни ЈУГпресса, обративши му се речима „Иване, знаш ли шта радиш?“ а звао га је и телефоном, о чему је Спирић дао изјаву у тужилаштву. Тужилаштво је узело изјаву и од мене, као главне и одговорне уреднице Регионалне информативне агенције ЈУГпресс. Узели су изјаву и од Кнежевића“, објаснила је Љиљана Стојановић.

Уз одговор на жалбу достављен је и снимак екрана са коментарима Кнежевића, као и његова реакција на текст који је објављен на порталу Југпресс-а.

Говорећи о овом случају Оливера Милошевић из Удружења новинара Србије оценила је да је можда претерана рекација када новинари Југпресса кажу да је у питању претња, али да они имају право на то.

„Али свакако је ова историја таргетирања њих као медија и појединачно новинара у тако малим срединама може и те како да буде окидач за људе који могу да протумаче на негативан начин оно што он говори, а то је да они згрћу велики новац, да се не зна порекло тога, да су плаћеници… Милсим да је то једна опасна појава и можда имају право да буду сензитивни на овакве објаве“, навела је Милошевић.

Милена Васић је рекла да је наслов мало проблематичан, али да се слаже да може да постоји одређени ниво сензитивности, с обзиром на то да коментари долазе од некога ко није лаик.

„Баш зато је и наглашено да је адвокат. Зато што врло добро барата језиком и може да шета по тој финој граници између претње и слободе изражавања“, навела је Васић.

Јелена Петковић је додала да је Кенжевић новинарима Југпресса упутио велики број коментара и да она разуме да су се они због тога осетили угрожено.

Као и у претходном случају, Комисија је одлучила једногласно да Југпресс није прекршио Кодекс.

Ало поново крши Кодекс у више тачака

Због текста објављеног 21. октобра на портали Ало.рс под називом „УМАЛО ИЗБИЛА ТУЧА: Бојан Елек оптужио Игора Бандовића да је украо 300.000 евра од спонзора“, Игор Бандовић упутио је жалбу Комисији преко својих заступника.

У жалби је наведено да је текстом прекршена одредба о истинитости извештавања на тај начин што „у самом тексту портал Ало.рс позива се на „очевидце“ догађаја, о којима се ништа не зна и који ни на који начин нису проверљиви, скривајући идентитет таквог извора“.

Такође, они сматрају да су прекршене одредбе које се тичу одговорности новинара јер је у спорном тексту Бандовић оптужен да организацију (Београдски центар за безбедносну политику) води искључиво због личних интереса, да је склон алкохолу и да се сукобљава са сарадницима.

У жалби се од Комисије тражи да испита и да ли је текстом прекршена одредба о новинарској пажњи и поштовању приватности.

Они указују да Ало није контактирао Бандовића у вези навода које су објавили.

„Ало медиа сyстем“ је у одговору оспорио наводе из жалбе.

Наиме, издавач портала Ало.рс објашњава како „у спорном тексту није означен као учинилац било каквог кривичног дела“.

„Тужиочево понашање које је предмет извештавања у спорном тексту могло би бити окарактерисано као радња извршења многих кривичних дела, али новинари медија Ало.рс том понашању нису дали правну квалификацију“, објаснили су из Ало-а.

Они сматрају да није повређен Кодекс и да су новинари Ало-а професионално извештавали о Београдској безбедносној конференцији као о догађају од интереса за јавност, а на ком се догодио наводни сукоб између Игора Бандовића и Бојана Елека.

Тамара Скроза је на почетку дискусије у вези овог случаја напоменула да садржај у Ало-у није новинарски текст.

„Овде су озбиљне ствари које се тичу приватонсти Игора Бандовића. Он се оптужује да је алкохоличар и тако даље. То залази у приватност. Ми знамо да то није тачно јер знамо човека, али и да је тачно, то је заштићен податак. То није јавни интерес, он није државни функционер“, навела је Тамара Скрозза и додала да информације које је Ало пласирао нису тачне, да се није све одиграло како Ало пише.

Родољуб Шабић рекао је да је у питању један перфидан текст из препознатљиве „кухиње“.

„Догађај је заиста постојао, дошло је до жестоке расправе, али везане за конференцију. Ово је потпуно један злонамеран, перфидан текст. То није новинарски текст. Тај текст има за циљ да дискредитује и Бандовића и Београдски центар за безбедносну политику“, навео је Шабић.

Филип Шварм из Асоцијације медија је рекао да је текст у Ало-у написан унапред.

„Они су искористили све трачеве које су претходно објављивали да ставе Елеку у уста. Они као да су чекали нешто да се деси па да нападну и Центар и Бандовића“, рекао је Шварм.

Комисија је одлучила да је Ало прекршио Кодекс у одредбама које се односе на истинитост извештавања, односно да није тачно, објективно, благовремено и потпуно извештавао. Прекршене су и одредбе које се односе на ненавођење извора инфомација, објављивање неоснованих оптужби, поштовање приватности и новинарске пажње.