Записник са сто четрдесет прве седнице одржане 30.11.2023.
САВЕТ ЗА ШТАМПУ
Комисија за жалбе
Бр.142
30.11.2023.
Београд
ЗАПИСНИК
Са 141. седнице Комисије за жалбе, одржане 30.11.2023. године у 18 сати у Прес центру УНС.
Присутни сви чланови Комисије: Јелка Јовановић, Оливера Милошевић, Надежда Будимовић, Тамара Скрозза, Јелена Петковић, Филип Шварм, Златко Чобовић, Ана Мартиноли, Милена Васић, Родољуб Шабић и Сања Павловић
Остали присутни: адвокати Сеад Спаховић и Ахмед Делимеђац, Ивана Крагуљ, Емил Холцер и Гордана Новаковић, генерална секретарка Савета за штампу
Дневни ред:
1. Разматрање жалбе Милована Глишића на текст објављен на „Медиа порталу“
2. Разматрање жалбе Катарине Томашевић на текстове објављене на порталима „Нова.рс“ и „Н1“
3. Разматрање жалбе Звездана Кнежевића на текст објављен на порталу „ЈУГПресс“
4. Разматрање жалбе Игора Бандовића на текст објављен на порталу „Ало.рс“
1. Милован Глишић поднео је жалбу због, како је навео, неистините информације да је против њега покренут кривични поступак за „разноразне малверзације“, без икаквог објашњења ко је, када и зашто покренуо поступак. У току расправе, Јелена Петковић је указала на то да после овог текста, којим је најављено да ће ускоро писати опширније, није уследило ништа, те да су тиме грађани доведени у заблуду. Због тога би у одлуци требало навести и прекршај тачке 3 поглавља V, која се односи на прикривање чињеница које могу битно да утичу на став читалаца, јер у тексту нема никаквих чињеница. Са овим су се сагласиле Тамара Скрозза и Оливера Милошевић, које се у нагласиле да је веома важно да се укаже да недостају чињенице, посебно зато што Кодекс прецизира да је прећуткивање чињеница једнако намерном изношењу лажи. Тамара Скрозза је мислила и да није потребно одлучивати о више тачака поглавља Истинитост извештавања, уколико Комисија утврди да је прекршена тачка 1, која је „ултимативна тачка и покрива све“, а за коју се Комисија ретко одлучује. Милена Васић је била сличног мишљења, али је Ана Мартиноли рекла да мисли да је важно да се детаљно образложи сваки прекршај и да треба навести све тачке Кодекса које су прекршене. Комисија је једногласно одлучила да су прекршене тачке 1, 3 и 5 поглавља I, тачка 3 поглавља IV, тачка 3 поглавља V и тачка 1 поглавља VII.
2. Катарина Томашевић, председница Радне групе за израду радне верзије нацрта закона изменема и допунама Закона о електронским медијима, поднела је жалбе због серије текстова објављених у вези са тиме да су, по завршетку рада Радне групе, у нацрт закона „преко ноћи“ додате две нове одредбе, што је назвала оркестрираном кампањом медија Јунајтед групе. Милена Васић је оценила да жалбе треба одбити, те да би све друго било директно мешање у уређивачку политику, односно у извештавање о теми од великог јавног значаја. Истакла је да је прилком извештавања о стварима која се тичу права грађана, што овога пута јесте случај, дозвољено извесно претеривање, те да би свака другачија одлука Комисије била притисак на медије. Робољуб Шабић је био сличног мишљења, истакавши да је употребљено неколико оштријих речи, али да је то потпуно примерено тој врсти полемике. Повод за то је дала сама власт својм пропустима, а представници власти су иначе дужни да трпе критику више него гађани. Тамара Скрозза је сматрала да Комисија не треба ни да се изјашњава о жалби, јер се жалитељка не слаже са оним што је објављено, а не указује на прекршаје Кодекса. Јелка Јовановић је нагласила да и ова жалба и текстови показују колико је цео процес био нетранспарентан. Рекла је да из личног искуства зна како је било тешко доћи до информација, те да је жалитељка требало да даје информације новинарима и да тако избегне сва евентуална погрешна тумачења нацрта закона. Јелена Петковић је такође рекла да је реч о важним и комплексним законима, који су тумачени на различите начине. Због тога је онај ко води радну групу морао да успостави неки канал комуникације са новинарима, јер новинари не могу да тачно известе о нечему ако немају информације. Министарство, односно жалитељка није имала времена да одговори на питања Н1, а то је била прилика да се дају тачне информације и да се избегну погрешна тумачења. Овако, не може се од новинара очекивати да знају нешто што нису могли да сазнају. Јелка Јовановић је додала и да свакако треба навести и да је неозбиљно да помоћница министра даје тако нетачне оцене у вези са укљученочћу Савета за штампу у израду закона и његовом улогом. Комисија је, након расправе, у два одвојена гласања, једногласно одлучила да портали „Нова.рс“ и „Н1“ нису прекршили Кодекс новинара Србије.
3. Звездан Кнежевић је у жалби Савету навео да је редакција нетачно известила о његовом коментару на Фејсбук страни портала, оптуживши га за претње које није изрекао и пријавила га Радној групи за безбедност новинара. Оливера Милошевић је нагласила, у току дискусије, да је важно имати у виду контекст у којем се ово дешава, а то су озбиљни проблеми које колеге у Лесковцу имају због извештавања о суђењу локалном моћнику, због чега су изложени опасности. У том светлу треба посматрати и квалификацију из наслова, која можда јесте претерана. Такође, читава „историја“ коментара у којима жалитељ таргетира новинаре портала, која у тако малим срединама може да утиче на то да људи негативно протумаче да они згрћу велики новац, чије се порекло не зна, да су страни плаћеници и слично и да зато можда имају право да се осете угроженима. Додала је и да је начин на који Кнежевић пише о главној уредници увредљив и понижавајућ. Милена Васић је рекла да „се једва изборила са овом жалбом“, те да Комисија не треба да се бави постовима на Фејсбуку, који је као тараба, на коју свако свашта качи. Сагласила се са тим да наслов јесте проблематичан, али да очигледно постоји повећан ниво сензитивности, вероватно и због тога што коментари не долазе од лаика. Претпоставља да је зато у тексту и наглашено да је адвокат, јер он добро барата језком и „може да шета по тој финој линији између претње и слободе изражавања“. Комисија је, по завршетрку расправе, једногласно одлучила да Кодекс није прекршен.
4. Адвокати Игора Бандовића поднели су жалбу, верујући да су текстом прекршене бројне одредбе Кодекса из поглавља Истинитост извештавања, Одговорност новинара, Новинарска пажња и Поштовање приватности, јер, како се наводи у жалби, статус Београдског центра за безбедносну политику не одговара одређеним „круговима“, који покушавају да дискредитују и ту организацију и човека који је на њеном челу. Из расправе и одлучивања била је изузета Милена Васић, због тога што је, како је објаснила, давала правне савете у вези са овим случајем. У гласању није учествовао ни Родољуб Шабић, који је морао да напусти седницу пре одлучивања. Тамара Скрозза је у дискусији истакла да су прекршене све тачке на које је жалитељ указао, сем претпоставке невиности. Истакла је и да сви који познају Бандовића знају да је нетачно оно што је о њему написано – да је склон алкохолу, нпр. али чак и да то јесте тачно, било би то дубоко залажење у приватност особе која није државни функционер. Додала је и да зна да се ово што је описано није десило тако како је објављено. Родобљуб Шабић је такође рекао да расправе јесте било, али не у вези са новцем и да је реч о злонамерном, перфидном тексту, чији је једини циљ дискредитовање и Бандовића и Београдског центра за безбедносну политику. Филип Шварм је потврдио да није било речи ни о чему од онога што се у тексту наводи, да је до расправе дошло због нечег другог, да новинар портала „Aло.рс“ томе није присуствовао, али и да има сазнања да је овај текст био написан унапред и да се чекао било какав повод да буде објављен. Комисија је, по окончању расправе, једногласно одлучила да су прекршене тачке 1,2,3,4 и 5 поглавља I, тачка 1 поглавља V и тачка 1 поглавља VII.
Седница је завршена у 19.05 сати.
Записник водила Председавајућа
Гордана Новаковић Надежда Будимовић