ОДРЖАН РЕГИОНАЛНИ САСТАНАК САМОРЕГУЛАТОРНИХ ТЕЛА ЈУГОИСТОЧНЕ ЕВРОПЕ

Представници саморегулаторних тела из Љубљане, Сарајева, Подгорице, Скопља, Тиране, Приштине и Београда на регионалном састанку, одржаном 20. и 21. новембра у Београду, разменили су искуства о актуелним етичким дилемама и унапређењу професионалних стандарда. Овај догађај је одржан уз подршку Мисије ОЕБС-а у Србији.

На скупу је, између осталог, оцењено да постоји глобални тренд раста неповерења у медије као и да медијски и савети за штампу, као чувари новинарске етике, играју кључну улогу у подржавању новинарских стандарда и служе као подсетник и медијској индустрији и новинарима да је у интересу друштва, али и самих новинара, да се саморегулишу и изграде поверење са публиком.

Истакнуто је и да је регионална сарадња веома важна, јер може да омогући колективни и брз одговор на етичке изазове који су специфични за регион југоисточне Европе.
Учесници скупа су се посебно бавили говором мржње у медијима, кршењем права на претпоставку невиности, заштитом приватности и приватних података, начином извештавања о насиљу и масовним злочинима, као и о посебно осетљивим категоријама, као што су жене и деца, али и о етичким аспектима употребе вештачке интелигенције у новинарству.

Оцењено је да је говор мржње, нажалост, постао веома присутан у региону. По правилу га генеришу политичари, а медији то преузимају и преносе. Ипак, више него путем традиционалних медија, говор мржње шири се друштвеним мрежама, али и кроз коментаре читалаца у медијима, који често немају добре механизме за модерацију. Говору мржње су веома често изложени новинари медија који нису наклоњени властима, као и новинарке које су, поред тога, и честа мета мизогиних коментара. Представници саморегулаторних тела су указали да би требало пронаћи механизам да се, са представницима компанија које су власници друштвених мрежа, успостави сарадња каква постоји у, примера ради, вези са пријављивањем лажних вести, како би се омогућило да саморегулаторна тела или медијске организације пријаве и говор мржње.

Извештавање о судским процесима је, по оцени учесника скупа, вишеструко проблематично. Ни у једној земљи региона нема довољно, или нема уопште, новинара специјализованих за извештавање о правосуђу. Ни новинари ни уредници нису довољно едуковани за ову област и често крше право на претпоставку невиности. Томе нарочито доприносе политичари, пре свега представници власти, који веома често унапред пресуђују, најчешће политчким неистомишљеницима, али и другим осумњиченима, проглашавају их кривима и одређују им казне, док, с друге стране, неретко штите људе осумњичене за озбиљна кривична дела. На овај начин врши се утицај и на правосудне органе и на медије. Неки од учесника скупа су указали да би јавни тужиоци морали да реагују сваки пут када политичари на овакав начин злоупотребљавају медије.

Посебна пажња била је посвећена етичким изазовима у вези са употребом вештачке интелигенције, која може да представља велики изазов у будућности и нико у овом тренутку не може тачно да предвиди све могуће злоупотребе овог алата. Медији у региону вештачку интелигенцију већ користе и више него што јавно признају, и неопходно је што пре израдити правила и саморегултроне маханизме за њихову примену. Тиме би се избегле и злоупотребе у медијима, али и потреба да ову област регулише држава. За сада у медијској заједници постоји консензус у вези са тим да ови садржаји морају бити означени, као и да ВИ мора бити под људским надзором. Употреба ВИ отвара и бројна питања у вези са заштитом ауторских права, али и радних права новинара, на које ће медијска заједница морати да одговори у блиској будућности. С обзиром да Смернице за примену Кодекса новинара Србије у онлајн окружењу, које је израдио Савет за штампу из Србије садржи одредбу која се тиче вештачке интелигенције, што је једини пример у региону, учесници састанка су закључили да би било корисно размотрити могућности сарадње у изменама кодекса у овој области.

О масовним убиствима која су се почетком маја догодила у Србији, извештавали су готово сви медији у региону, али су, као и медији у Србији, то по правилу, радили кршећи професионалне стандарде, због чега је реаговало више саморегулаторних тела у земљама југоисточне Европе. Медији, оцењено је на скупу, о оваквим догађајима извештавају углавном о детаљима који нису од јавног интереса, али и не поштујући елементарна етичка правила која се односе на претпоставку невиности, заштиту иденитета, пре свега деце жртава, извештавају о детаљима злочина, баве се менталним стањем убица, не поштују приватност породица жртава, злуопотребљавају њихове емоције, што доводи до узмериравања јавности, глорификовања убица на друштвеним мрежама, па и до опасности од копирања злочина. Оно што посебно забрињава је што су неки медји потпуно свесни тога да крше новинарске кодекса, али то раде верујући да је овакво извештавање добар „бизнис модел“. Део медија се у овој ситуацији није снашао, није имао јасне смернице како да извештава, па су у региону примењивани углавном амерички стандарди, који су знатно другачији од оних који се примењују у европским земљама. Због тога је потребно израдити прецизије смернице за ову врсту извештавања и новинаре увек саветовати да пишу о феномену, а не о детаљима догађаја. Ова област ће бити још једна тема потенцијалне сарадње само-регулаторних тела из региона у наредном периоду.

Медији у региону, иначе, масовно крше права на приватност, објављујући, често са друштвених мрежа, фотографије, снимке и друге веома интимне детаље, што је већ у неколико случаја довело до самоубиства ових људи.

Право на заборав је још један од изазова са којим се медији готово свакодневно суочавају, јер већина њих веома ћесто добија захтеве за брисањем одређених текстова и веома често не знају како да поступе. Када треба дозволити брисање података из медијске архиве и на који начин за сада није прецизно уређено ни у једној од земаља региона, а у већини земаља не постоји ни сарадња са интернет претраживачима (пре свега са Гуглом), која је неооходна уколико је потребно да неке информација „нестану“ са Интернета.

На скупу је такође, било речи о проблему цурења информација и података о личностима из државних органа ка медијима, које је веома често, а за које се готово никада не утврди ко је одговоран.