Записник са сто четрдесет треће седнице одржане 25.01.2024.

САВЕТ ЗА ШТАМПУ

Комисија за жалбе

Бр.144
25.1.2024.
Београд

ЗАПИСНИК

Са 143. седнице Комисије за жалбе, одржане 25.1.2024. године у 18 сати у просторијама Прес центру УНС-а.

Присутни сви чланови Комисије: Оливера Милошевић, Надежда Будимовић, Тамара Скрозза, Јелена Петковић, Филип Шварм, Златко Чобовић, Ана Мартиноли, Милена Васић, Родољуб Шабић, Сања Павловић и Јелка Јовановић

Остали присутни: Гордана Новаковић, генерална секретарка Савета за штампу

Дневни ред:

Разматрање жалбе Игора Брауновића на текстове објављене у дневном листу “Курир” и на порталу “Курир.рс”
Разматрање жалбе удружења А11 на текст објављен у дневном листу “Вечерње новости”
Разматрање жалбе удружења А11 на текст објављен у дневном листу “Дневник”
Разматрање жалбе удружења А11 на текст објављен у дневном листу “Блиц”
Разматрање жалбе удружења А11 на текст објављен на порталу “Курир.рс”
Разматрање жалбе Горана Весића на текст објављен на порталу “Нова.рс”
Разматрање жалбе Драгана Антића на текстове објављене на порталима РТВ Врање и Врањска плус телевизија

1.Игор Брауновић, директор ЈП „Србија шуме“ поднео је жалбу на серију текстова објављених у штампаном и онлајн издању „Курира“ од 15. новембра до 2. децембра 2023. године, којима су, по његовом мишљењу, прекршене бројне тачке из поглавља Истинитост извештавања, Одговорност новинара и Новинарска пажња. У краћој расправи, Јелка Јовановић је нагласила да је начин на који су текстови написани противан свим члановима Кодекса које је жалитељ навео, а вероватно и још неким. Додала је да је реч и заиста неодговорном извештавању и да су „ограде“ типа „послали смо му питања, а није одговорио“ бесмислене, јер шта је питање – да ли конзумирате дрогу, на пример. Представници јавних предузећа јесу јавне личности и оно што раде јесте од јавног интереса и о томе треба писати, али, свакако, не на овакав начин. Оливера Милошевић је подсетила на сличне текстове о којима је Комисија расправљала на претходној седници, када су такође биле прекршене све наведне тачке и рекла да је ово врло јасан случај. Комисија је, потом једногласно одлучила да су прекршене тачке 1,2, 4 и 5 поглавља I, тачка 2 поглавља II, тачке 1 и 4 поглавља IV, тачке 1, 2 и 3 поглавља V и тачка 1 поглавља VII.

2.-5. Комисија је водила обједињену расправу о жалбама А -11 Иницијативе за социјална и економска права на четири медија. Из одлучивања о жалби на „Вечерње новости“ била је изузета Оливера Милошевић, запослена у „Политици“, јер та два медија имају истог власника. Жалбе су се односиле на извештавање о убиству у Новом Саду у новембру 2023, којима је, по тврдњама жалиоца, показан висок ниво несензибилности према положају особа у ситуацији бескућништва, који су актери догађаја који се описује и којима се подстиче дискриминација и шире стереотипи. Милена Васић је, у току расправе, указала да је реч о посебно осетљивој друштвеној групи, те да Комисија треба да реагује на ову врсту дискриминације, односно извештавање које одражава стереотипе о бескућницима као о људима који су склони криминалитету и додала да је проблем то што се у свим текстовима потенцира да је убица бескућник. Ана Мартиноли се сагласила са овим, додајући да је из одговора редакција јасно да они уопште нису разумели где су погрешили. „Чак и навођење дефиницје из Речника Матице српске, где се јасно наводи ’бескућник’ као пробисвет, дакле, то је проблем, перцепција тог појма“, казала је Мартиноли и додала да, колико је могла да утврди, само једна институција у Србији у свом називу има реч „бескућник“. Родољуб Шабић се сагласио са тим да редакције нису разумеле у чему је проблем, додајући да медији овако извештавају о сваком убиству и да у текстовима није препознао злу намеру. Тамара Скрозза је указала да то што је свака вест о убисту „језива“ не би требало да чланове Комисије доведе у дилему да ли је у овом случају прекршен Кодекс. Истакла је да је добро што је Савету упућена оваква жалба, док је Милена Васић указала да Комисија не може да утврђује нечију намеру, те да то није ни важно за утврђивање прекршаја. Јелена Петковић је навела да су ове жалбе омогућиле Комисији да разматра једну посебно осетљиву тему, јер је реч о наслеђеним стеротипима, којих новинари често нису ни свесни, као ни њихови саговорници, чије су изјаве вођене таквим стероипним ставовима. Додала је да о томе треба разговарати, да би се прекинуле неке лоше праксе. Сличног мишљења била је и Надежда Будимовић, која је указала на то да Комисија треба да има и едукативну улогу, те да је ово начин да се медијима укаже да више пажње обрате на одређене друштвене групе. Да је изостала дужна пажња мислила је и Сања Павловић, која је рекла да због тога нема дилему да је Кодекс прекршен, без обзира на намеру аутора текстова. Златко Чобовић је нагласио и да је, уз све што је речено, и низак ниво професионалног израза, те да је текст пун бесмислица типа „свађа која је пошла по злу“, „наводно има ћерку“ или „по занимању је кувар који се одао бескућништву“. И кад се овако извештава, потпуно је небитно о коме, тј. о којој категорији људи се извештава. Јелка Јовановић је рекла да је ово један ниво проблема, а други је генерално извештавање о осетљивим групама. Новинари, пре свега у таблоидима, како је рекла, уопште нису свесни када шире предрасуде и стереотипе, па чак и не знају шта су предрасуде и стереотипи, што је присутно и у овим текстовима. То је у истој равни као и непознавање извештавања о кривичним делима. Тамара Скрозза je додала да је сведочење комшија и неименованих извора рак-рана извештавања о убиствима, насиљу у породици и генерално, приватности људи о којима се пише, јер тога има буквално у сваком тексту. Зато би колегама требало указати на то да комшије нису релеватни сведоци и да њихови искази немају никакав значај, а могу да обоје текст својим наводним сазнањима и запажањима. Филип Шварм је рекао да је веома много пратио то и да је закључио да се искази комшија преписују из једног текста у други, они увек говоре иста најопштија места, а ти људи вероватно уопште не постоје и томе никако није место у извештавању. Сања Павловић је указала и на то да би требало препоручити медијима и да више воде рачуна о томе које изразе користе за посебно осетљиве групе. Додала је да називање људи бескућницима није прекршај Кодекса, али да би свакако требало мењати терминологију и инсистирати на томе који изрази треба да се употребљавају да би се то временом усталило, као што је, рецимо, случај са термином особе са инвалидитетом. Комисија је, затим, у четири одвојена гласања, једногласно одлучила да су „Вечерње новости“, „Блиц“, „Курир.рс“ и „Дневник“ прекршили тачку 1 поглавља IV, тачке 1 и 4 поглавља V и тачку 2 поглавља VII.

6. Министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Горан Весић поднео је жалбу због текста за који је навео да је неистинит и да крши више тачака Кодекса из поглавља Истинитост извештавања, Новинарска пажња, Однос према изворима информисања и Поштовање приватности. У току расправе, Тамара Скрозза је рекла да Кодекс јесте прекршен, али не и тачка која се односи на етику и културу јавне речи, тачније да мисли да се може рећи да неко лаже, јер то није ни увреда, ни псовка, ни ружна реч. Кад је реч о самом тексту, као доказ је представљен снимак који заправо ништа не доказује, нити се зна где и када је снимљен. По мишљењу Златка Чобовића, Кодекс није прекршен ни у једној тачки. Он је рекао да је ово пример доктрине коју државни функционери намећу јавности у Србији, а која гласи: „тачно је оно што ја кажем, а не оно што ви видите и осећате“ и да се и у вези са овим текстом поставља питање да ли је тачно то што министар каже или је тачно оно што видимо. Истакао је да верује да је тачно оно што видимо на снимку, а да у прилог његовој веродостојности говоре и извештаји МУП-а о броју и последицама саобраћајних несрећа и упозорење ’Путева Србије да се путује са зимском опремом. Чобовић је рекао да није тачан навод у жалби како је у тексту „изнета неистина да со није посута и да посао није одрађен“. У тексту су цитиране Весићеве речи да је посуто 320 тона соли и да су сви државни путеви на територији Србије проходни. Ова изјава је проверљива у истој мери у којој је проверљив и видео снимак објављен уз текст на порталу „Нова рс“. Оливера Милошевић је, међутим, указала на то да се овима текстом читалац наводи да помисли да је узрок саобраћајних несрећа управо то што министар и његове службе нису урадиле посао, иако узроци тек треба да се утврде. Овакво нагађање и претпостављање представља повреду Кодекса, рекла је и додала да мисли да је Кодекс прекршен и употребом израза „лаже“, јер је то ружна квалификација и новинар је морао да нађе други термин. Сличног става била је и Јелена Петковић, која је такође оценила да није прихватљиво доводити у директну везу несреће са тим да ли су путеви очишћени, као и да је видео снимак могао да буде повод да се провери у каквом су стању путеви. Уместо тога, као доказ је у тексту употребљен снимак за који се не зна како је и када настао, нити шта је узрок застоја у саобраћају који се види на снимку. Родољуб Шабић је рекао да је могуће наћи аргументе за оба изнета става, али да му је ближи Чобовићев. Милена Васић је рекла да ће бити уздржана приликом одлучивања, јер с једне стране, Златко Чобовић јесте у праву, док је с друге стране, проблематична тенденција да се једна комунална тема пребаци на политичку тему. Навела је да тема јесте од интереса за јавност, али да о томе мора да се извештава озбиљно, а не да се све сведе на једног човека и његове одлуке. Ана Мартиноли је рекла да осећа да је Кодекс прекршен, јер се као читатељка осећа превареном. Надежда Будимовић је истакла да се текст несумњиво бави Гораном Весићем, а тек посредно и ситуацијом са снегом. Потпис испод видеа није, како је рекла, „пазите, путеви су клизави“ или слично, него „доказ да Горан Весић лаже“. Навела је и да у тексту нема никакве информације о самом снимку, нити о томе који су путни правци непроходни, а упозорење „Путева Србије“ возачима је, као најмање важно, стављено на дно текста. Нагласила је да Комисија не вреднује Горана Весића, већ разматра текст, као и да, по њеном мишљењу, термим „лаже“ не треба да се користи у јавном говору. Сања Павловић је такође навела да је највећи проблем то што у тексту нема никаквих инфомација о снимку, ништа што би заиста потврдило оно што можда и јесте истина. Јелка Јовановић је рекла да није потпуно уверена да Кодекс није прекршен, јер јесте спорно, пре свега што се његова изјава наводи у контексту саобраћајних удеса, као и то што није јасно да ли је текст временска прогноза, комунална тема или политички текст, али да ће, ипак, гласати да прекршаја нема, због одговорности коју имају високи државни функционери и због њихове обавезе да дају информације медијима, а познато је да министар Весић не одговара на питања овог медија. Након дискусије, Комисија је са седам гласова за, три против и једним уздржаним одлучила да су прекршене тачка 1 и 2 поглавља I и тачка 3 поглавља V. За одлуку да је прекршена тачка 6 поглавља IV гласало је пет чланова Комисије, док је пет било против, а један уздржан, па није било одлуке ни да је Кодекс прекршен, ни да није. Одлуке није било ни кад је реч о тачки 1 поглавља IV, јер је за одлуку да је прекршрен Кодекс гласало шест чланова Комисије, уздржан је био један, док су четири члана била против, па није било потребне већине од седам гласова.

7. Драган Антић, кандидат за одборника Еколошког устанка у Врању поднео је жалбу против портала две врањске телевизије због тога што су најпре објавили саопштење локалног одбора СНС, које је било одговор на његово саопштење, које претходно нису објавили, а затим су, његов одговор на то саопштење објавили са закашњењем од десет дана, скраћено и уз коментаре. Тамара Скрозза је оценила да је прекршај Кодекса, што се ње тиче, почињен већ тиме што је објављено саопштење које се односи на нешто што претходно није објављено, као и да је то, нажалост, постало опште место у нашим медијима. Ако се нешто коментарише, мора се, за почетак, објавити информација која се коментарише. Са њом се сагласио и Родољуб Шабић, док је Сања Павловић указала на то како су редакције необјављивање целог одговора објаснили тиме да садржи увредљиве квалификације, иако су објавили саопштење СНС, које такође садржи такве дисквалификације. Јелена Петковић је нагласила и да је начин на који се директор РТВ Врање обраћа Савету потпуно непримерен. Јелка Јовановић је рекла да је ово пример који показује на ком је нивоу наше новинарство – реч је о потпуној дисквалификацији и деградацији једне стране и глорификовању друге. Комисија је, након дискусије, у два одвојена гласања једногласно одлучила да су оба медија прекршила тачку 2 поглавља I, тачку 2 поглавља II и тачке 1 и 6 поглавља IV.

Седница је завршена у 19.40 сати.

Записник водила Председавајућа

Гордана Новаковић Надежда Будимовић