НАПРЕДАК ЈЕ МОГУЋ КАДА ТИ НЕКО УКАЗУЈЕ НА ГРЕШКЕ

(Извор: mminstitute) Када је прије пет година портал еТрафика објавио причу о успјешној студенткињи медицине Маји Перишић, у овом медију вјеровали су да је ријеч о још једном уобичајеном тексту којим се представљају талентоване младе особе из Босне и Херцеговине (БиХ). Међутим, десетак минута након објаве текста на друштвеним мрежама, редакција и главна уредница еТрафике почели су примати поруке и коментаре бројних незадовољних читалаца који су тврдили да прича није тачна или су били увјерени да је ријеч о плаћеном тексту с циљем промоције особе која то није заслужила.

Уредница еТрафике Вања Стокић нашла се тада у изазовној ситуацији јер је морала ријешити неколико проблема – одговорити читаоцима на, углавном, агресивне поруке, побринути се за младу студенткињу новинарства која је текст написала у склопу едукативног програма еТрафике и у том тренутку је мислила да ће јој прича обиљежити цијелу новинарску каријеру, али и провјерити тачност приче и вид‌јети гд‌је је дошло до грешке.

Прича о Маји Перишић већ је раније била испричана у медијима, а текст на еТрафици требао је бити надоградња већ постојећих информација о њој. У спорном тексту, Перишић износи низ тврдњи за које ће се касније испоставити да су нетачне, на примјер, да је запослена на Медицинском факултету у Бањалуци и да ће постати најмлађа докторица медицинских наука у историји БиХ.

“Углавном, од цијеле приче, стајало је само то да је била првакиња Републике Српске у пружању прве помоћи”, присјећа се Стокић.

Затражити помоћ од колега из других медија

Пошто се први пут сусрела са таквом ситуацијом, Стокић је затражила савјете од других колега који су јој тада говорили да треба да се “прави да се ништа није десило” јер ће читаоци убрзо заборавити на све, или да обрише текст.

“Мени то није било ок. Ако си погријешио, ако се бавиш јавним послом, признај грешку”, каже Стокић и додаје да није жељела да текст објављен на њеном порталу у будућности наведе неке друге новинаре да поново пишу такву причу о истој особи.

Услиједила је исправка текста уз извињене читаоцима, али и наук за будућност.

“Ово је случај који обрађујемо на сваком новом програму и посвећујемо му посебну пажњу. Сваки пут људима кажем ‘не треба нам нова Маја Перишић’. Ми смо се поприлично опекли и трудимо се да нам се то не деси поново”, каже Стокић.

Иако су реакције читалаца биле оштре, а Стокић је лично примила много увреда које су биле сувишне, истиче да јој је драго да је публика реаговала јер без тога не би знала да је нешто лоше урадила.

“Ако људи само примају медијски садржај, онако равнодушно и пређу преко њега, ми нисмо добро одрадили свој посао. Мени је супер кад добијемо било какву реакцију од људи, било да нас критикују или хвале, свака нам је једнако вриједна”, каже Стокић.

У грешкама види и прилику за напредак: “Не волим да се окружим људима који ми само климају главом и тапшу ме по рамену иако ја радим нешто лоше јер од тога се не напредује. Напредује се када те неко изазива и када ти указује на грешке јер самим тиме побољшаваш свој рад.”

Важно је реаговати на садржаје

До велике промјене медијског извјештавања не може доћи на основу само једне пријаве саморегулаторном тијелу. За то је потребно да се што више грађана и невладиних организација јавља, кажу из Вијећа за штампу и online медије из Сарајева.

“Вијеће тек сада, уколико се осврнемо уназад и анализирамо жалбе које запримамо и која су то кршења, може да види позитивне помаке у смислу смањења броја драстичних кршења Кодекса за штампане и online медије. Раније су се дешавали много чешће случајеви кршења одредби које се односе на заштиту одређених рањивих група, на примјер, када су у питању малољетници и различити облици дискриминације током извјештавања”, објашњава Маида Бахто Кестенџић, пројектна координаторка из Вијећа за штампу и online медије.

Велики искорак је направљен и у саморегулацији говора мржње у новинарским текстовима. У Кодексу за штампане и онлајн медије уредничка одговорност је проширена и на коментаре посјетилаца портала, те је видљиво да поједини уредници развијају механизме којима ће се борити против говора мржње и нарушавања права других учесника у дискусији на слободу изражавања.

Из Вијећа за штампу и online медије кажу да је важно и да су омогућили особама које припадају рањивим категоријама да им се обрате анонимно, односно уз могућност да Вијеће заштити њихов идентитет, како би садржаји који крше Кодекс били исправљени, али да се при томе не наноси додатна штета особама које би могле наићи на одређене проблеме у локалној заједници или бити додатно стигматизоване.

Србијанском Савету за штампу око 70 посто жалби поднесу појединци, око 20 посто невладине организације, а остали 10 посто. Жалбе треба, прије свега, да пруже сатисфакцију ономе ко је оштећен објављеним садржајем, а затим и да медиј извуче поуку и не понавља грешку, мада је такво очекивање нереално, сматра Гордана Новаковић, генерална секретарка овог саморегулаторног тијела у Србији. Ипак, издваја случајеве у којима су одлуке имале ефекта, као када је уредништво једне дневне новине, након неколико одлука Комисије за жалбе да је то што истичу ромску националну припадност починилаца кривичних д‌јела погрешно, одлучило послати обавјештење уредницима и новинарима да тако не смију писати.

“У још неким редакцијама су, колико знам, слична обавјештења достављена у вези са откривањем идентитета малолетника, такође на основу наших одлука. Нажалост, ово се не поштује дослиједно”, каже Новаковић

На основу мониторинга дневних новина у Србији видљиво је да је смањен број прекршаја претпоставке невиности, на који су се односиле бројне одлуке Комисије за жалбе, као и скривеног оглашавања за која сада и немају жалбе.

“Не значи, наравно, да га нема, али је таквих случајева знатно мање”, каже Новаковић.

Смјернице за извјештавање након жалби грађана

Грађани Косова жалили су се Савету штампе на начин извјештавања појединих медија у случајевима самоубистава, као и на извјештавање у кризним ситуацијама током дешавања на сјеверу земље, у септембру прошле године. Нису сви медијии у тим тренуцима извјештавали поштујући етичке кодексе, те је долазило и до појаве објављивања лажних фотографија, каже директор Савета штампе Имер Мусхколај. За обје теме Савет штампе објавио је смјернице за извјештавање, а у сарадњи с Удружењем новинара упутили су јавни апел за поштивање етичког кодекса.

Мусхколај каже да су већина медија који су чланови Савета штампе сада пажљивији у приступу осјетљивим темама које се односе на међуетничко извјештавање и извјештавање о маргинализованим групама, као што је ЛГБТ заједница.

“У медијима на Косову не можете пронаћи неприкладну терминологију за ове групе. Тако да су медији много пажљивији у начину извјештавања који би могао да подстакне говор мржње”, говори Мусхколај.

Кроз институцију омбудсмана до квалитетнијег садржаја појединих медија

У Црној Гори као саморегулаторно тијело постоје и омбудсмани и омбудсменке појединих медија који представљају спону између грађана и цивилног сектора и конкретних медија. Омбудсманка Радио-телевизије Црне Горе (РТЦГ) Данијела Поповић објашњава да од укупно 20 жалби које је примила током 2023. године, три су послали грађани, а остало представници цивилног сектора.

Институт Омбудсмана РТЦГ постоји скоро три године, а за то вријеме су пристигли приговори за нека озбиљна кршења Кодекса новинара и новинарки Црне Горе и Правилника о програмским принципима и професионалним стандардима у електронским медијима. Међутим, омбудсманка указује да је Савјет РТЦГ, на основу њених извјештаја, само у два случаја препоручио одређене мјере. 

,,У питању је случај у којем је водитељка Јутарњег програма изнијела непримјерени коментар у разговору са саговорницима на тему насиља над женама. Предмет о овом случају је формиран и прије упућених приговора од стране великог броја грађана и организација, а водитељка након овог, могу рећи инцидента, једно вријеме није могла да се појављује у програму”, објашњава Поповић.

У вријеме руске агресије на Украјину, забиљежен је и случај новинара Радија Црне Горе који је, подсјећа омбудсманка ове медијске куће, својим коментаром стао у одбрану Русије. Иако је она уважила жалбу упућену због овог кршења професионалних стандарда, Савјет није донио никакву мјеру или препоруку. ,,Ипак, након тог догађаја, дешавања у Украјини су се третирала и третирају на РТЦГ-у искључиво као рат у Украјини”, додаје Поповић.

Опсежна студија о саморегулаторним механизмима проведена у земљама Западног Балкана и Турској

Неколико невладиних организација које су чланице Мреже за професионализацију медија југоисточне Европе (СЕЕНПМ) недавно су урадиле велико регионално истраживање анализирајући положај у којем се налазе саморегулаторна тијела у Босни и Херцеговини, Србији, Црној Гори, Албанији, Косову, Сјеверној Македонији и Турској.

Закључак истраживања је да саморегулација може значајно побољшати медијске системе у оним земљама у којима већ постоји релативно висок и стабилан ниво медијских слобода и осјећаја за јавну одговорност.

Саморегулаторни механизми у региону углавном нису произашли из интерне потребе новинарске струке или друштва у којем се налазе него су углавном формирани уз иницијативу, подршку и менторство међународних организација. Ипак, и поред простора за побољшање рада ових механизама у региону, у свим земљама постоје прилично добри саморегулаторни оквири слични онима у земљама са богатом демократском традицијом. Оно што и даље остаје изазов је њихов мали утицај на спремност медија да уваже критике и заиста побољшају квалитет свог извјештавања и обавежу се на поштивање етичких кодекса струке.

Регионални преглед положаја саморегулаторних механизама у земљама Западног Балкана и Турске можете прочитати овд‌је, а на овом линку доступан је преглед добрих пракси саморегулације из цијелог свијета.

Истраживања су рађена у склопу регионалног трогодишњег пројекта “Наши медији: Иницијатива за унапређење медијске писмености, дијалог и активизам” коју реализују невладине организације из Западног Балкана и Турске.

Регионални програм „Наши медији: Иницијатива цивилног друштва за развој медијске писмености и активизма, борбу против поларизације и промовирање дијалога“ имплементирају партнерске организације СЕЕНПМ, Албански медијски институт, Медиацентар Сарајево, Вијеће за штампу Косова, Институт за медије Црне Горе, Македонски институт за медије, Новосадска новинарска школа, Мировни институт и Бианет уз финансијску подршку Европске уније.

Овај чланак је продуциран уз финансијску подршку Европске уније. Садржај је искључиво одговорност СЕЕНПМ-а и не одражава нужно ставове Европске уније.

Ауторке: Хилма Ункић, Жарка Радоја и Теодора Ђурнић