Савет за штампу: Портали РТВ Врањска и Врањска плус ТВ прекршили Кодекс, Информер није, Нова без одлуке о прекршају
(Извор: НУНС) Портали РТВ Врањска и Врањска плус ТВ прекршили Кодекс, Информер није прекршио Кодекс, Нова без одлуке о прекршају одлучено је седници Комисије за жалбе Савета за штампу која је одржана синоћ у Прес центру УНС-а.
На јучерашњој седници чланови Комисије за жалбе разматрали су осам жалби које су стигле у протеклом периоду на адресу Савета за штампу.
Преношење увредљивих саопштења политичких партија од медија прави политички памфлет
Слободан Петровић поднео је по три жалбе против портала РТВ Врање и портала Врањска плус ТВ зато што су пренели три саопштења Градског одбора Српске напредне странке у којима се он помиње.
Ови медији су у целости пренели саопштења у којима је Петровић окарактерисан као „прелетач“, „потурица“ и „лопов“. У сва три саопштења помиње се наводна правоснажна пресуда по којој је Петровић дужан да Јавном предузећу Водовод „врати“ 600 хиљада динара, односно два милиона динара које је, како кажу, „опљачкао“.
Петровић у жалбама наводи да су ова два медија „без икакве претходне провере пренела неистините и увредљиве наводе из предметног саопстења”, а на његову штету и да је нетачно да постоји било каква правноснажна пресуда против њега која потврђује да је било шта украо.
Директор и главни и одговорни уредник портала РТВ Врање Зоран Величковић у одговору наводи да нису добили деманти нити одговор на саопштење од стране Петровића. Како каже, да јесу, објавили би га “с великим задовољством”.
Он додаје да су „сва саопштења пре објављивања проверена са одговарајућом новинарском пажњом“, али како каже, то није релевантно за Савет за штампу „јер вам је Закон омогућио да саморегулацију спроводите и одлуке доносите не на основу чињеница већ и даље у складу са партикуларним интересима ваше интересне групице и ваших налогодаваца и финансијера“.
У одговору на жалбу портала Врањска плус ТВ пише да они сматрају да нису прекршили Кодекс. Како кажу, саопштења су пренета у целости, без допуна или измена. И они кажу да од Петровића нису добили деманти нити одговор у вези са тим. “Да је послао демантије објавили бисмо у складу са Законом о инфомрисању и медијима”, наводи се у одговору.
Чланови Комисије за жалбе обједињено су разматрали шест жалби које је Слободан Петровић поднео против портала РТВ Врање и Врањска плус ТВ.
Представник Асоцијације медија Златко Чобовић рекао је да би требало инсистирати на томе да објављивање неког саопштења интегрално не ослобађа одговорности онога ко је објавио то саопштење.
„Мислим да се то не односи само на саопштење, односи се и на изјаве, а имамо 99 одсто изјава политичара који, најблаже речено, не мисле шта говоре. Ако се то тако објави, онда је то катастрофа“, казао је Чобовић.
Будући да је се у саопштењима наводи да је Петровић правоснажно осуђен, Чобовић је рекао да је саопштење требало да садржи број пресуде и назив суда који је донео одлуку.
На ово излагање Златка Чобовића надовезао се представник јавности Родољуб Шабић.
„Постоји разлика између неоснован и неаргументован. Хипотетички је могуће да постоји некаква пресуда, било да је шесто хиљада или два милиона, тако да будемо опрезни око термина. Може хипотетички бити основано, али у сваком случају је неаргументовано и паушална је оптужба“, додао је Шабић.
Јелена Петковић из Удружења новинара Србије рекла је да је проблем утврдити да ли је у питању неистинито или неаргументовано извештавање.
„То јесте велика дилема. У сваком случају, оваква врста саопштења, овакво преношење, без икаквог покушаја контактирања друге стране за овако озбиљне оптужбе, без давања шансе да се на озбиљне оптужбе одговори, стварно је далеко од етике“, казала је она.
Такође, осврнула се на начин на који се директор Врањске обратио Савету за штампу и рекла да не постоји разлог да се комуницира тако.
„Ми нисмо били пристрасни и заиста ово није у реду, да се каже да смо ми унапред донели неке одлуке. На крају крајева, ово је све јавно“, додала је Петковић.
Милена Васић, представница Независног удружења новинара Србије је рекла да би медији који преносе политичка саопштења требало да направе вредносни отклон од онога што преносе.
„На тај начин се разликује медиј од политичког памфлета. Ако пренесете интегрално саопштење, без коментара, ви сте политички памфлет. Онда нисте медиј. Ако кажете ’СНС оптужио тог и тог за крађу’, то је већ други контекст и већ се мења квалитет те информације која се преноси и мислим да је то начин на који треба да утврдимо да ли постоји одговорност медија или не“, рекла је Милена Васић.
Након дискусије, чланови Комисије једногласно су одлучили да су оба медија прекршила Кодекс новинара Србије преносећи сва три саопштења СНС-а. Наиме, одлучено је да је Кодекс прекршен у деловима који се односе на истинитост извештавања и то у тачки која каже да је са новинарством неспојиво објављивање неоснованих оптужби, клевета, гласина. Такође, прекршен је Кодекс у делу који се односу на новинарску пажњу и етике и културе јавне речи.
Информер није прекршио Кодекс
Следећа жалба на дневним реду била је против портала Informer.rs, а коју је због, колумне Небојше Бакареца под називом „Кандидати Ђиласове листе су масовно волели Вучића, и то панично крију!“, поднео поново Слободан Петровић.
Наиме, Бакарец у колумни наводи да је Петровић био функционер Српске напредне странке у Врању, да је због незадовољства прешао у Социјалистичку партију Србије, која га је запослила у Водоводу. И овде се помиње утужење Петровића и „обавеза да врати шесто хиљада динара“ овом јавном предузећу.
Информер није одговорио на жалбу.
Предлог одлуке Савета за штампу је да у овом случају нема кршења Кодекса, јер је реч о ауторском тексту – колумни у којој Небојша Бакарец износи своје лично мишљење и позива се на саопштење које је већ раније објављено и које није демантовано.
Златко Чобовић и Родољуб Шабић кратко су прокоментарисали да се у оваквим ситуацијама Комисија може ослонити једино на деманти.
Сви чланови Комисије су се сложили да Информер овог пута није прекршио Кодекс.
Без одлуке о прекршају за портал Nova.rs
Адвокат Немања Алексић поднео је жалбу против портала Nova.rs због текста који је објављен 23. јануара ове године са насловом „Ко заступа државни Фонд за развој у коме седе министри: Један адвокат дао покретну канцеларију Весићу, други брани Беливука на суду“. У том тексту пише да је адвокатска канцеларија “Алексић са сарадницима”, чији власник је подносилац жалбе, ангажована од стране Државног фонда за развој.
У тексту се наводи да је Алексић “Горану Весићу “донирао” чувену покретну канцеларију, а био је учесник и неколико инцидената, међу којима је и напад на сина Јоргованке Табаковић”. Такође, пише да је Алексић био адвокат Бранислава Лечића и да је кривично гонио историчара уметности Станислава Живковића.
Алексић у жалби наводи да су у спорном тексту објављене непроверене и неистините информације и истиче да је против уредника и издавача медија поднео тужбу због ранијег писања о њему. Он сматра да није јавна личност и да медији немају права да пишу о њему.
У одговору на жалбу портала Nova.rs пише да је жалба неоснована, да су наведени исечци из текста који су небитни за суштину и да је по среди кампања против независних медија.
Такође, из овог портала тврде да је Алексић политички активан и да је јавно давао политичке изјаве и да је својим наступима у медијима себе дефинисао као јавну личност.
Они истичу да се текст бави темом од јавног интереса (“како се троше новци једне државне институције”) и да је направљен осврт на “активности изабраних адвоката које су познате јавности”.
Предлог одлуке Савета за штампу у овом случају је да је Кодекс прекршен у делу који се односи на раздвајање чињеница од претпоставки и нагађања, затим у делу који се односи на дужну пажњу и у делу који се односи на поштовање приватности и достојанства, те да и у случају јавних личности право на приватност иако сужено, постоји. Према оцени Савета за штампу Немања Алексић јесте јавна личност.
Милена Васић је рекла да је недопустиво да се адвокату спочитавају клијенти које заступа и да је жалилац у праву када каже да се текст много више бавио адвокатима него самом државном институцијом.
„И морам да кажем да ми је много жао што је ово пропуштена прилика да се испита да ли адвокат уопште има право да заступа Фонд за развој, с обзиром на то да нема право, да државно правобранилаштво заступа све државне органе и потпуно је промашена тема. Дакле, дискредитује се личност адвоката уместо да се баве оним што је од јавног интереса, а то је пословање једног органа чији оснивач је држава“, казала је Милена Васић.
Златко Чобовић је рекао да мисли да у тексту нема прекршаја Кодекса.
„Ако је већ направљен промашај овде, па су ушли у причу о адвокатима који заступају Фонда за развој, ја мислим да је од јавног интереса објаснити ко су адвокати који заступају Фонд. Дакле, све ово што он каже да није тако, а после педесет одсто он у својој жалби потврђује да јесте тако… Све што је редакција употребила да би описала какав је адвокат у питању, односно, чиме се бавио све је тачно. Тачно је да је он јавна личност, тачно је да се бави политиком, зна се какве је политичке орјентације, све је то тачно. И на послетку, у вези фотографије. Фотографија је преузета са његовог сајта и фотографија је прописно обележена у складу са Кодексом новинара Србије“, образложио је своје мишљење Чобовић.
Оливера Милошевић из Удружења новинара Србије се осврнула на одговор на жалбу портала Nova.rs у коме пише да информације које се преносе и које су више пута објављене не треба проверавати јер су постале опште познате.
„Колико опште познатих информација из таблоида имамо које су буквално лажи које су некоме уништиле живот и сада ако бисмо такве информације изнова и изнова без икаквих провера преносили, то нас аболира од сваке одговорности. То није тачно и то Кодекс дефинише“, рекла је Оливера Милошевић.
Након дискусије приступило се гласању, али није било довољно гласова за одлуку да су прекршене одредбе које се односе на разликовање чињеница од претпоставки и нагађања и новинарску пажњу, док је одлучено да Кодекс није прекршен ни кад је реч о праву на приватност.
Снимак седнице Комисије за жалбе: