Шта то беше приватност, а шта достојанство?

(Извор: НУНС) Право појединца на приватност, достојанство, част и углед требало би да ограничава слободу медија. Међутим, како би привукли публику, медији често у извештајима о кривичним делима или извештајима са суђења објављују детаље из приватног живота жртве и(ли) починилаца злочина, детаље о начину на који је извршено кривично дело и обавезно питају комшије за мишљење. На тај начин настављају да копају по ранама жртава и њихових најближих под паролом „то народ хоће да чита/гледа“, иако никако није од интереса за јавност. 

Према Кодексу новинара Србије новинар је дужан да поштује приватност, достојанство и интегритет људи о којима пише, посебно када се ради о осетљивим групама, а нарочито деци. Ипак јавне личности, функционери и постављена лица морају бити унапред свесни да им је право на приватност донекле ограничено, те морају да трпе критику у вези свог рада. Док се подаци из приватног живота јавних личности објављују само уколико је то у интересу јавности.

Сва наведена правила важе и када се извештава о поступцима покренутим пред надлежним органима, односно, о истрази, подизању оптужнице или извештавању са суђења.

А Кодекс новинара Србије додатно прецизира: „Чак и уколико надлежни државни органи објаве податке који спадају у домен приватности починиоца или жртве, медији ту информацију не смеју да преносе. Грешка државних органа не подразумева „дозволу“за кршење етичких принципа професије“.

Преношење детаљног сведочења о силовању није у интересу јавности

Суђење бившем учитељу глуме Мирославу Алексићу за силовање и злостављање више његових некадашњих ученица изазива велико интересовање медија и јавности. Међутим, иако је суђење отворено за јавност, преношење детаљних исказа учесника у поступку није у складу са професионалним стандардима.

Генерална секретарка Савета за штампу Гордана Новаковић каже да је преношење сведочења Милене Радуловић са суђења Алексићу проблематично и без довољно професионалне пажње.

“Истина је да је суђење отворено за јавност и да је сведокиња са тим упозната, па медији можда и не крше њено право на приватност преношењем свих детаља тог исказа, али скакако угрожавају право на достојанство жртве. Она је суочена са бескрајним испитивањем адвоката отпуженог и мора да више пута понаваља најситиније детаље свог трауматичног искуства и медији би заиста требало да воде рачуна о томе да се о суђењу може извештавати и без тих мучних детаља. Јер, то није ретрауматизујуће само за њу, већ вероватно и за друге жене које имају таква искуства, али и потенцијално обесхрабрујуће за оне које се плаше да пријаве сексуално насиље”, објашњава Гордана Новаковић.

Она додаје и да медији пишу о детаљима који немају везе са суђењем.

“Медији се баве тиме ко је од колегиница/колега дошао у суд, како се понашао Миленин дечко, ко је он, како је ко био обучен и сличне ствари, које скрећу пажњу са суштине на ствари које нису ни од каквог значаја”, наводи генерална секретарка Савета за штампу.

Медији/лешинари

Када је убијена трансродна девојка Н.М. прошле године у Београду, медији су некако долазили до детаља из истраге. Данима се са сензационализмом писало на који начин је девојка убијена и како је убица скрнавио њено тело. Поред тога, спекулисало се о мотивима злочина, извештавало се са сахране, изношени су детаљи из приватног живота жртве који нису ни од каквог јавног значаја, интервјуисана је мајка, као и чланови шире породице, комшије, цимерка… Неколико месеци касније, када је оптужница подигнута, међи су поново пренели детаље из оптужнице.

„Оваквим писањем прекршене су бројне тачке Кодекса које се односе на поштовање приватности и достојанства жртве, изношење спекулација и непроверених инфромација приликом извештавања о трагедијама, злоупотребу емоција људи који су у стању шока и не могу рационално да размишјају, као и одредбе које забрањују употребу узнемирујућих садражаја и уношење страха међу људе“, објашњава Гордана Новаковић.

Такође, како каже, одмах је откривен и идентитет осумјиченог и њему је све време у медијима кршено право на претпоствку невиности.

Она примећује да је у медијима веома потенцирано да се ради о трансродној особи иако није било доказа да је убиство у вези са родним идентитетом жртве.

„Неретко, ови текстови су били праћени и ужасним коментарима читалаца, којима се дискриминишу и вређају трансродне особе. Још док се за девојком трагало, поједни медији су објавили њене фотографије пре транзиције, за шта не постоји никакав разлог, јер она више тако не изгледа. Такође, не постоји никакав јавни интерес да се, кроз изјаве комшија или познаника, инсистира на томе да ли су је доживљали као мушкарца или као жену“, закључује она.

Политички функционери, изабрани и постављени носиоци јавних функција морају да трпе критику у вези свог рада

Политичари су јавне личности са најнижим очекивањима у погледу приватности. Вршење јавне функције или тежња ка политичкој функцији нужно излажу појединца пажњи јавности, укључујући и приватни живот.

Закон о јавном информисању и медијима каже да „изабран, постављен, односно именован носилац јавне и политичке функције дужан је да трпи изношење критичких мишљења, која се односе на резултате његовог рада, односно политику коју спроводи, а у вези је са обављањем његове функције без обзира на то да ли се осећа лично повређеним изношењем тих мишљења“.

Јавност има право да зна о злоупотребама јавних функција, ненаменском коришћењу државног новца, заштити јавног здравља, безбедности и животној средини, заштити националне безбедности, криминалу и сличним темама.

Ауторка: Ивана Крагуљ