„У јавном интересу није да знамо све детаље убиства девојчице“: Гошће Н1 о Кодексу новинара

(Извор: Н1) Радна група састављена од представника Савета за штампу, УНС, НУНС, Асоцијације медија и Локал преса представила је предлог новог Кодекса новинара Србије. Гордана Новаковић из Савета за штампу каже да је Кодекс морао да се мења после 18 година, а да је једна од одредби да држава мора да престане да финансира медије који константно крше тај кодекс. Невена Мартиновић из Share фондације додаје и да су морале да се уведу нове норме у Кодекс, јер се цело медијско окружење променило.

Које ствари је неопходно променити у извештавању у односу на норме из претходног документа, усвојеног пре 18 година? Како ће то утицати на гледаоце, читаоце и слушаоце? Шта очекују од јавне расправе која ће трајати до 7. маја?

„На први поглед делује да су промене велике, али заправо нису толико. Наш Кодекс није био лош, био је то добар документ, али су неке ствари за 18 година се промениле, због развоја интернета било је неопходно да се још нешто угради у документ“, казала је Новаковић у Новом дану.

Она каже и да је у свом раду комисија за жалбе Савета за штампу увидела више ствари које нису биле покривене Кодексом.

„Суочили смо се с неким стварима које нису биле обихваћене кодексом. Рецимо, нисмо имали одредбу у Кодексу да је забрањено водити кампању против људи, а то је нешто што смо имали јако често. Та одредба је сада унета у Кодекс“, нагласила је.

Новаковић је казала да су се неке ствари у Кодексу понављале на више места, па је и то уређено.

„А и развојили смо, рецимо, право на приватност и достојанство личности. Често смо имали жалбе које су се тицале повреде достојанства. И на први поглед делује да је цео документ јако промењен, али то је исти документ у суштини“, изјавила је.

На питање колико је Кодекс морао да се мења, с обзиром да је важећи „стар“ 18 година, Мартиновић каже да су нове норме морале да се направе, јер се целокупно медијско окружење променило у потпуности.

„Ми смо се трудили да не пререгуилишемо ствари. Унели смо одређене ствари које се рецимо тичу вештаке интелигенције, права приватности и неке ствари које се односе на друштвене мреже“, изјавила је.

Како је навела, у поглављу приватност унета је одредба да, рецимо, све информације које се преносе са друштвених мрежа се сматрају као извор и морају се проверавати.

„Такође, треба тражити сагласност од људи чије се информације преузимају. У одређеним ситуацијама не мора, уколико је особа директно наменила ту информацију јавности“, напомиње.

Новаковић, говорећи о јавном интересу, каже да је то „вечита новинарска дилема“.

„Ми ми смо јасно и прецизно написали да је уредник одговаран за сваки садржај који објављује на свом медију. Што подразумева и свако преузимање из сваког другог извора. Шта је јавни интрес је вечна новинарска дилема, али то сваки уредник мора сам да премерава“, нагласила је.

Иако се, додаје, чини да је то тешко одредити, није.

„Рецимо, не постоји јавни интерес да у овом случају девојчице Данке Илић ми морамо да знамо сваки детаљ злочина“, казала је.

Такође, наводи да је нормално да се извештава о високопрофилисаним јавним личностима.

„Рецимо, сахрану краљице Елизабете су сви преносили, високи државни представници су људи од несумњиво јавног значаја. Ми смо покушали да спречимо оно што имамо сваки дан у медијима, а то је да се неки обични људи малтретирају и да им се долази на сахрану породице и блиских људи“, појаснила је Новаковић.

Међутим, каже да нема илузије да ће се нешто променити у медијима.

„Немам илузију да ћемо ми новим кодексом спречити неке медије да га крше, као што нисмо могли ни до сад, али било је захтева, суочавали смо се с тезом – високо су постављени стандарди, ајде да их спустимо. Па не можемо ми да постављамо стандарде према онима који су лоши“, изјавила је.

На питање које могу бити санкције за оне медије који крше Кодекс новинара, Новаковић каже:

„Ми очекујемо као санкцију, радили смо на томе неколико година, а то је да држава престане да финансира медије који константно крше Кодекс. А ти медији су на свим конкурсима добијали новац од државе. Надамо се да ће сада то да се промени“, закључила је.

Аутор: М.Ж.