Случај нестале девојчице оголио безакоње у медијима: Када закони постану тек слово на папиру (ВИДЕО)

Закони постоје, али само као слово на папиру. Тако поједини медији своју моћ злоупотребљавају и претварају се у лешинаре, посебно у кризним ситуацијама, као што је то био случај са нестанком двогодишње девојчице, или два масовна убиства прошле године .

 Министар информисања Михаило Јовановић огласио се само једном, и то 4. априла, апелом да медији треба да извештавају одговорно и без сензационализма. 

Србија нема државног секретара за медије још од формирање Владе у октобру 2022. године. Не оглашава се ни Регулаторна агенција за електронске медије, Нема ни реакције Повереника. А сви они су морали да реагују.

Свака кризна ситуација показала је исти механизам. Он опстаје јер су учесници политичари на власти и медији који су њима блиски, а који покрећу машинерију у циљу да окрену причу на другу страну. Не устручавају се да донесу пресуду уместо суда или подигну оптужницу пре тужилаштва. 

За све то време  надлежне институције ћуте и чекају да олуја прође.

Чињеница је да нико не сме да се супротстави и да захтева примену закона јер желе да избегну да се нађу на насловним странама таблоида или да буду тема бројних емисија на свим националним телевизијама.  

То су околности које су довеле до анархије у којој више никаква правила не важе.  Додатно ужасавајуће је да се у последње време више не води рачуна ни  када су жртве деца.

Један од најдрастичнијих примера је и све што се дешава претходних 14 дана откако је нестала двогодишња Данка Илић.

Претпоставке су представљане као чињенице, саговорници су били упитног кредибилитета, прекршен је етички кодекс с обзиром на то да су новинари узимали изјаве од чланова породице који нису били у емотивном стању да схвате моћ медија и последица тога што ће изговорити.

Институције су ћутале и када су поједини медији из дана у дан означавали мајку као кривца за нестанак и евентуалну трагичну судбину мале Данке.

Савет за штампу је упозоравао медије у неколико наврата да се држе етичког кодекса. Апеле као да нико није ни желео да чује.

Објављивали су се језиви детаљи злочина који није до краја ни расветљен с обзиром  на то да тело двогодишње девојчице није пронађено. Узрок смрти и околности биће несумњиво утврђене тек после обдукције и речи стручњака.

И то није била прва таква ситуација. Тема медијског лешинарења било је и масовно убиство у Основној школи Владислав Рибникар. Док родитељи нису имали информације шта је са њиховом децом – бројни медији кршили су сва права, законе и кодекс и увелико лицитирали именима убијене деце.

И по правилу – сви који су морали да реагују су ћутали. Уместо реакције – представници полиције, баш као и претходних дана – давали су додатни материјал таблоидима. Начелник београдске полиције тада је показао списак са именима деце који је пронађен у соби дечака убице, а који је представљен као списак за одстрел. Професионални медији су затамнили имена деце, али многи нису. 

Из последњих изјава представника МУП-а очигледно је да је утврђено да није крив Веселин Милић који је списак показао, него медији који су то објавили. Тако је поново послата порука – ми ћемо да радимо шта хоћемо, а ви само гледајте широм затворених очију.