Одржана редовна Скупштина НУНС-а, усвојене измене и допуне Кодекса
(Извор: Фонет/НУНС) Независно удружење новинара Србије усвојило је данас на редовној скупштини измене и допуне „Кодекса новинара и новинарки Србије“. На Скупштини су представљени извештаји о раду НУНС-а и Извештај из сенке о владавини права и слободи медија у Србији. Такође, тужиоцу Предрагу Миловановићу, полицајки узбуњивачици Катарини Петровић и суткињи у пензији Види Петровић Шкеро уручене су почасне чланске картице Удружења.
Након усвајања дневног реда и представљања извештаја о раду органа НУНС-а, измене Кодекса образложила је професорка Сњежана Миливојевић, која је истакла да је он рађен због промена у медијском окружењу и сигнала из Савета за штампу да је низ одредби био недовољно фокусиран, што им је отежавало одлучивање.
„Кодекс је сада краћи, једноставнији и прецизније дефинисан“, истакла је Миливојевић.
Према њеним речима, измене су рађене због драматичних промена у медијима, попут технолошких промена и увођења вештачке интелигенције, и општих друштвених промена, па је у Кодекс убачено поглавље о поштовању достојанства личности, у којем се говори о односу према осетљивим групама и родно осетљивом језику, као и о низу стандарда који одражавају „свет са вишим нивоом људских права“.
Миливојевић је рекла да је на основу сугестија које су стигле током јавне расправе да ако се већ залажу за родно осетљив језик, то морају да ураде и у самом Кодексу, промењено име у „Кодекс новинара и новинарки Србије“.
Како је истакла, највеће промене је претрпело поглавље о одговорности – да је новинар одговоран према јавности, а не према својој публици, као и да се инсистира да све што се у медијима објави спада под уредничку одговорност.
Она је додала да су медији дужни да обавесте јавност да је садржај креиран коришћењем вештачке интелигенције, али и да има правила за коришћење садржаја са друштвених мрежа, да се мора тражити сагласност власника профила, да интерес јавности у неким случајем претеже над правом приватности или да се користи садржај који је креатор на друштвеним мрежама наменио за јавну употребу.
Миливојевић је навела да када је реч о праву на заборав, дефинисане су смернице за повлачење садржаја о некој личности, што се не може чинити када је реч о „историјској истини“ или догагађају који још траје.
Након образложења, присутни чланови усвојили су измене и допуне Кодекса.
На Скупштини је данас представљен и НУНС-ов Извештај из сенке о владавини права и слободи медија у Србији.
Закључци Извештаја су да регулаторно тело за електронске медије (РЕМ) не поштује медијске законе и показује недостатак независност од власти.
Провладина пристрасност у медијима је јака и легализовано је власништво државних предузећа у медијима.
Међии се прекомерно ослањају на оглашавање државних органа и не постоји адекватан надзор над оглашавањем.
Повећава се насиље над новинарима и новинаркама, док је заштита недовољна и правда тешко достижна.
Чести су институционални притисци и неоткривање информација од стране државних тела и све већа је употреба SLAPP тужби против новинара и новинарки.
Препоруке из Извештаја српским властима су да покажу кредибилну посвећеност спровођењу Медијске стратегије из 2020. године и да националне законе ускладе са европским стандардима. Такође, треба да осигурају свеобухватно и транспарентно учешће цивилног друштва, медија и новинара приликом измена постојећих закона који се односе на слободу медија и да благовремено обезбеде јавности на увид ажуриране информације о примени релевантног законодавства и активности.
Када су у питању цивилно друштво, медији и новинарска удружења, препорука је да треба да наставе да надгледају носиоце политичке моћи, и да сарађују са релевантним актерима на националном, регионалном и европском нивоу.
На почетку седнице председник НУНС-а Жељко Бодрожић кратко се осврнуо на претходних шест месеци рада удружења и оценио да су пратили све догађаје који се тичу чланова НУНС-а и да су реаговали на све што се тиче медијских политика.
Реагујући на критике да нису реаговали на све случајеве, Бодрожић је казао да су јавне наступе подредили Коалицији за слободу медија и да настоје да реагују заједничким саопштењима.
Он је истакао да су за будућност планиране битне обуке за медијске професионалце, политике за примену вештачке интелигенције у медијској сфери и даље чишћење базе података чланства НУНС-а, као и омогућавање онлајн гласања на седницама, да би се избегли проблеми са кворумом, какви су се јавили и данас.
Чланице и чланови НУНС-а за почасне чланове Удружења прогласили су мајорку полиције и узбуњивачицу Катарину Петровић из Ваљева, суткињу у пензији Виду Петровић Шкеро и јавног тужиоца Предраг Миловановића.