Записник са сто педесет четврте седнице одржане 26.12.2024.

САВЕТ ЗА ШТАМПУ

Комисија за жалбе

Бр.155
26.12.2024.
Београд

ЗАПИСНИК

Са 154. седнице Комисије за жалбе, одржане 26.12.2024. године у 18 сати у Медија центру.

Присутни сви чланови Комисије: Надежда Будимовић, Јелена Петковић, Филип Шварм, Ана Мартиноли, Сања Павловић, Јелка Јовановић, Оливера Милошевић, Златко Чобовић, Тамара Скрозза, Милена Васић и Родољуб Шабић

Остали присутни:Лазар Узелац, Симеун Крговић, Владимир Поповић и Никола Париповић, студенти Факултета за спорт, Ивана Крагуљ (НУНС), Дарко Павловић (Фонет), Даница Ђокић (Славко Ћурувија фондација), Драган Илић (ХОП портал) и Гордана Новаковић, генерална секретарка Савета за штампу

Дневни ред:

1.Разматрање жалбе Јасмине Пауновић на текст објављен на порталу “Politika.rs”

2.Разматрање жалбе Бојане Савовић на текст објављен на порталу “Politika.rs”

3.Разматрање жалбе Аладина Паучинца на текст објављен на порталу “Informer.rs”

4.Разматрање жалбе Аладина Паучинца на текстове објављене на portalu “Novosti.rs”

5.Разматрање жалбе Аладина Паучинца на текст објављен на порталу “ИндексОнлине”

6.Разматрање жалбе Драгане Ћендић на текст и коментаре објављене на порталу „Ozonpress“

7.Разматрање жалбе Ане Мартиноли на текст објављен на порталу „Novosti.rs“

Чланови Комисије су на почетку седнице обавештени да је ступио на снагу нови Кодекс новинара и новинарки Србије, те да ће Комисија од наредне седнице одлучивати у складу са одредбама тог документа.

1.-2. Комисија је о жалбама Јасмине Пауновић и Бојане Савоић водила обједињену расправу, јер се жалбе односе на исти текст, и донела је јединствену одлуку у складу са досадашњим начином рада. Из расправе и одлучивања о жалби била је изузета Оливера Милошевић, запослена у „Политици“. Жалбе Савету за штампу у име јавних тужитељки Вишег јавног тужилаштва у Београду Јасмине Пауновић и Бојане Савовић, њихов адвокат поднео је због текста који је „Политика“ објавила, позивајући се на портал „Васељенска“. У тексту се, између осталог, наводи да су њих две, „лажне Лауре“, „у претходном периоду изазвале бројне скандале својим деловањем, а све уз подршку западних структура и амбасадора Хила“, те да су „део америчке агенде за подривање суверенитета српског правосуђа“. У току расправе, Јелена Петковић оценила је да је спорни текст памфлет написан искључиво као напад на личност и карактер тужитељки и тужилаца који се помињу, а којим није уважен ни минимум професионалних стандарда, те да се „Политика“ није потрудила ни да их позове или било шта провери. Рекла је и да може да разуме зашто нису послале деманти на овакав текст. Тамара Скрозза рекла је да је овај текст плаши зато што представља повратак у деведесете, што се потврђује већ самим насловом. Додала је да „Политика“ већ неко време прелази „црвену линију“ и враћа се извештавању из деведесетих, а сви „знамо какве је последице такво извештавање имало“. Ана Мартиноли се сагласила са тим да овакви текстови забрињавају, да уносе страх и несигурност и истакла да је запањена констукцијама које су од‌јек неког времена за које је веровала да је давно за нама. Родољиб Шабић је навео да је реч о изузетно малициозном тексту, те да није реч ни и о каквом пропусту, него о намери да се „то тако одради“, а Јелка Јовановић је нагласила и да је посебно опасно што се овакве пашквиле објављују у медију са најдужом традицијом у Србији, јер део јавности „Политику“ и даље сматра озбиљним и поузданим медијем. Златко Чобовић је додао да „Политика“ и „Новости“, када неће да потпишу своје новинаре, а желе да објаве такав текст, користе друге изворе, па се „Политика“ у овом случају позвала на портал „Васељенска“. Навео је да му мало смета што није поднета жалба и против портала који је изворно објавио текст, али да је одлука о томе на жалитељкама. Чињеница је да је медиј одговоран за садржај који објављује, без обзира да ли је створен од стране уредника или новинара тог медија или је пренет из другог медија. Комисија је, након расправе, једногласно одлучила да су прекршене тачке 1, 2 и 4, поглавља I, тачка 1 поглавља IV, тачке 1, 2 и 3 поглавља V и тачка 1 Поглавља VII.

3.-5. Комисија је о жалбама Аладина Паучинца такође водила обједињену расправу, будући да су текстови објављени на три портала готово идентичног садржаја. Из дела раправе и одлучивања о жалби на портал „Новости“ била је изузета Оливера Милошевић, запослена у „Политици“, која има истог власника као и „Новости“. Из расправе и одлучивања изузела се и Милена Васић, јер је, како је објаснила, адвокатица која је поднела жалбу њена пријатељица, којој је делимично помогла у припремању жалбе. Све три жалбе, поднете преко пуномоћнице, односе се на инцидент који се 21. октобра догодио у Новом Пазару, а који су изазвали навијачи истоименог фудбалског клуба. Паучинац је у овим текстовима представљен не само као организатор напада навијача на полицију, већ и као неко ко је на челу невладине организације која је, између осталог, „предводила лажне еколошке протесте предвиђене да сруше власт у Србији“ и која је „позивала на клање српског народа“. Филип Шварм је, у току расправе, ове текстове оценио као „срамне“, потпуно у духу таргетирања људи и цртања мета на леђима, изношењем страшних оптужби, и „као још један допринос бешчашћу у којем живимо“. Човеку је једноставно „напаковано“ све што се сваки дан објављује о разним људима – хулиган, криминалац, вандал, потестује против литијума…све фразе које користе против свих, ништа ове редакције не знају о њему“, рекао је. Нагласио је да је посебно опасно што се све дешава у мултинационалној средини у којој се на овај начин дижу тензије, као и због тога што се то објављује као да постоји дозвола власти. Тамара Скрозза је рекла да ово пример кампање које медији све чешће воде против одређених људи, те да је реч о нечему „ужасно злокобном“. Чињеница је да се слични текстови или исти текстови појављују симултано у више медија, је, како је објаснила, први знак да је реч о кампањи против одређене особе и додала да у новом Кодексу постоји одредба која се односи управо на такве случајеве, као и да треба забележити да Комсиија никада до сада није на једној седници имала неколико оваквих жалби. Јелена Петковић је указала да су текстови у три различита медија објављивани у размаку од 15 минута, што такође упућује на организовану кампању. Оливера Милошевић навела је да начин на коју су медији писали у овом случају представља претњу по безбедност жалиоца, посебно ако се узме у обзир одакле је. Ана Мартиноли је указала и на то да је несхватљиво са каквом лакоћом и колико неодговорно се бесомучно у јавни простор „бацају“ веома озбиљни појмови, као што је геноцид, без професионалне одговорности, али и бриге о томе како ће то утицати на људе о којима се пише. Надежда Будимовић је истакла да се медији, нажалост, више уопште не баве чињеницама – из текстова ништа нисмо сазнали о самом догађају, већ је само из свега „извучен“ један човек коме се у медијима „суди“ као непријатељу државе. Комисија је, по окончању расправе, једногласно одлучила да су „Informer.rs“ i „Novosti.rs“ прекршили тачке 1, 2, 3, 4 и 5 поглавља I и тачку 6 поглавља IV, а ИндексОнлине тачке 1, 2, 4 и 5 поглавља I и тачку 6 поглавља IV.

Драгана Ћендић жалила се Савету за штампу на текст и коментаре читалаца, тврдећи да су изнете неистине и увреде на њен рачун са намером да је дискредитује у јавности. Такође је навела да јој се спорним текстом „црта мета на чело“ и да јој је угрожена безбедност, као и да су коментари увредљиви, мизогини и понижавајући, те да је редакција морала да на њих реагује. Тамара Скрозза је рекла да ће и овога пута, као увек у последњих десетак година, бити уздржана, јер се циркус у којем два медија из Чачка покушавају да инструментализују Савет и да га користе за своје међусобне обрачуне наставља и да то више нема никаквог смисла. Додала је, међутим, да Комисија не сме олако да пређе преко ангажмана Стојана Марковића, власника и уредника портала у локалној скупштини, у којој је шеф одборничке групе. Рекла је, иако то то није предмет жалбе, Комисија мора да укаже на то да је политички ангажман новинара, односно уредника, по Кодексу најстроже забрањен. Оливера Милошевић је указала на то да аутор текста није потписан и сложила се са Скроззом да је у овом случају ради о сукобу Гвоздена Николића и Стојана Марковића, а да је Ћендић постала „колатерална штета“ тог сукоба“, те да ће и сама размислити да ли ће и даље одлучивати о оваквим жалбама. Рекла је да је текст „на ивици“, да не може да се сагласи са тим да је некоме, ако је сарађивао са неким медијем, власник тог медија ’шеф’… Коментари у тексту попут ’девојка са ибарске магистрале’ су непотрени и потпуно мизогини, а не види ни потребу да се испод овог текста објави твит који алудира на њен физички изглед, нити шта је суштина објављивања текста уопште, осим да постоји некаква лоша намера. Она је додала да је текст тако написан да не може децидно да се каже да постоји прекршај Кодекса, али да се за коментаре то може рећи, као и да је одговор редакције веома проблематичан. Надежда Будимовић је оценила да је текст „на граници доборог укуса“ и додала да је начин на који је редакција одговорила Савету за штампу непримерен, а да су коментари испод текста одвратни, ружни и недопустиви и да је срамотно да се тако нешто објављује. Златко Чобовић је рекао да, према информацијама које има, Стојан Марковић је смо власник, а није више ни новинар, ни уредник, на шта је Оливера Милошевић одговорила да у импресуму портала пише да је уредник. Комисија је са десет гласова „за“ и једним „уздржаним“ одлучила да је прекршена тачка 6 поглавља IV, као и да се редакцији препоручи да коментаре уклони. Закључено је и да у образложењу одлуке треба навести да је политички ангажман новинара неприхватљив.
Чланица Комисије за жалбе Савета за штампу Ана Мартиноли поднела је жалбу због текста у којем је означена као организатор студентске блокаде на Факултету драмских уметности у Београду, а изнете су и оптужбе за злоупотребу професионалног и академског положаја и трговину утицајем и низ неистина које задиру и у њен приватан живот. Спорни текст, како пише у жалби, сматра притиском на рад комисије за избор сарадника на ФДУ, чија је чланица. Ана Мартиноли је била изузета из расправе и одлучивања о овој жалби, као и Оливера Милошевић. Милена Васић је рекла да овако тенденциозно написан текст нема поенте ни демантовати јер би то само угрозило лично достојанство жалитељке. Додала је да је текст сраман, да садржи и низ вредносних судова који нису засновани ни на кавим чињеницама и доказима, а такође су део једног „специфичног фељтона“ у којем се нашао свако ко је подржао студентске протесте, те да је текст пример хајке. Јелена Петковић се сагласила са њом и приметила је да ни овај текст није потписан, што би коментар морао да буде. Текст, међутим, није ни коментар, већ напад на Ану, њену личност и карактер. Текст је објављен у ситуацији подигнутих тензија у друштву, а њене активности се означавају као екстремистичке, и зато је ово, пре свега, таргетирање и угрожавање њене безбедности. Филип Шварм је указао на то да је речник који је коришћен у тексту заправо речник тренутне власти, један систем дисквалификације људи који дуго траје. Истакао је да Комисија на седници има чак седам непотписаних текстова у којима је лексика потпуно иста, а коју слушамо и од представника власти. Тамара Скрозза је нагласила да је текст толико комичан и бесмислен да га чак нису пренели ни други таблоиди. Истакла је да је Ана Мартиноли особа за коју никада не би помислила да било ко има разлога да је нападне, али ако се чак и њој то догодило, онда заиста може свакоме. Јелка Јовановић је указала, на како је рекла, невероватно креативо тумачење шта су чињенице, а шта вредноси судови у одговору редакције на жалбу и додала да је ово врло опасно и озбиљно угрожавање безбедности особе о којој се пише. Оливера Милошевић је рекла да, без обзира што не може да учествује у расправи, жели да каже Ани да је подржава и да јој је жао што јој се овакво нешто догодило. Комисија је, после дискусије, једногласно одлучила да су прекршене тачке 1, 2, 3, 4 и 5 поглавља I, тачка 1 поглавље IV, тачке 1 и 4 поглавља V и тачка 1 поглавља VII.

Седница је завршена у 19.25 сати.

Записник водила Председавајући

Гордана Новаковић Златко Чобовић