Савет за штампу: Портали Нова, Ало, Информер, Новости и Бачкотополски прекршили Кодекса, 021.rs и Јужне вести без прекршаја

(Извор: НУНС) Комисија за жалбе разматрала је синоћ у Прес центру УНС-а укупно 17 жалби које су у претходном периоду упућене Савету за штампу. На седници је одлучено да је портал Alo.rs прекршио Кодекс новинара и новинарки Србије у пет текстова, Informer.rs у три, а Novosti.rs у два. Прекршаје су забележили и Nova.rs и Бачкотополски, док је одлучено да новосадски 021.rs и нишке Јужне вести нису повредили Кодекс.

Nova.rs је морала да тражи коментар од Ненада Стефановића

Прва жалба о којој се одлучивало била је она коју је Форум првника Србије поднео због укупно једанаест текстова који су објављени на порталу Nova.rs у периоду од 01.12.2023. до 19.01.2025. године.

У жалби су навели да портал више од годину дана крши Кодекс приликом извештавања о поступању Вишег јавног тужилаштва у Београду и главног јавног тужиоца Ненада Стефановића.

Они сматрају да је извештавање портала Nova.rs пристрасно и нетачно и да не извештава о догађајима који су од јавног интереса када се ради о јавном тужиоцу Стефановићу.

Навели су и да Стефановић, иако је функционер, није дужан да трпи „неоправдану, неприхватљиву и увредљиву критику и употребу неистинитих и непроверених квалификација о његовој личности“, као и да Стефановић није контактиран ради провере истинитости информација.

Портал Nova.rs није одговорио на жалбу.

Расправу по овој жалби започео је предстваник Асоцијације медија Филип Шварм који је рекао да формално постоји прекршај Кодекса, али је нагласио да Ненад Стефановић иначе не даје изјаве.

“Он дође, прочита то што има и оде даље. Ми из независних медија смо одавно одустали од те праксе да им шаљемо питања јер одговора никад не буде“, рекао је Шварм и додао да, узимајући све у обзир, он ипак не види прекршај Кодекса.

Представница јавности Ана Мартиноли рекла је да није добра пракса да се не траже одговори и да то што неко не одговара на упите није разлог да се не траже одговори.

Тамара Skrozza из Независног удружења новинара Србије, представник јавности Родољуб Шабић и Надежда Будимовић из Локал преса сложили су се да је редакција портала Nova.rs требало да тражи коментар друге стране.

Комсија за жалбе је након расправе већинским гласањем одлучила да је портал Nova.rs прекршио Кодекс новинара и новинарки Србије у делу који се односи на обавезу новинара да приликом извештавања консултује више извора.

Игор Бандовић  против портала Alo.rs

Игор Бандовић поднео је жалбу против портала Alo.rs који је 21. децембра прошле године објавио текст под насловом „ЕВО КО СТОЈИ ИЗА СТУДЕНТСКИХ ПРОТЕСТА Вучић је био у праву – огроман страни новац уложен у ову црну НВО тројку“.

Ало у спорном тексту пише да Бандовић припада „црној тројци“ лидера невладиних организација која „управља студентима као марионетама“ који су финансирани из иностранства и да им је циљ „рушење државе“.

Бандовић у жалби наводи да чланак износи непроверене тврдње о појединцима, да садржај делује као производ политичких утицаја и да садржи инсинуације и непроверене информације како би нарушила његов углед.

Ало у свом одговору оспорава наводе из жалбе. Они наводе да Бандовић није доставио доказе за своје тврдње, да ниједна информација из текста није увредљива и да се аутор текста није служио „било каквим нечасним средствима у намери омаловажавања жалиоца”.

Тамара Skrozza је рекла да је у питању један у низу опасних текстова у про-режимским медијима.

„Мислим да је важно да се људи који се нађу на тапету таблоида жале Савету за штампу, просто да би ови случајеви остали за антологију медијског бешчашћа“, рекла је Skrozza.

Родољуб Шабић, Надежда Будимовић и Јелка Јовановић која представља Асоцијацију медија сложили су се да је у спорном тексту вишеструко повређен Кодекс.

Комисија за жалбе је једногласно одлучила да је Кодекс прекршен у деловима који се односе на истинитост извештавања, односно обавезу новинара да праве разлику између чињеница и нагађања и забрану објављивања неоснованих оптужби и на обавезу новинара да консултује тзв. „другу страну“.

Недопустиво је вршити притиске преко медија

Сања Којић и Илдико Менђан Плетикосић жалиле су се на портал Backotopolski.net због објаве на друштвеној мрежи Фејсбук од 24. јануара, јер су означене као организаторке блокада у Бачкој Тополи.

У тој објави без наслова, између осталог, пише: „Професорице (Сања Којић и Илидко Менђан Плетикосић) школу користе за промоцију својих личних политичких ставова и подржавају све што је уперено против актуелне власти.“

Којић је у жалби навела да објава садржи низ неистина о њеном наводном политичком утицају на ученике и ангажману у организацији протеста.

Генерална секретарка Савета за штампу Гордана Новаковић је напоменула да није било могуће затражити одговор од портала јер су се мејлови враћали, а контакт форма на самом порталу не функционише.

Оливера Милошевић, представница Удружења новинара Србије, указала је на то да просветни радници широм Србије доживљавају притиске са свих страна.

„Јасно је да не може свака ситуација да дође овде пред Комисију, али мислим да би било добро да ово узмемо као пример и пошаљемо поруку јавности да је недопустиво вршити притиске и то пресликавати у медијима“, рекла је Милошевић.

Комисија за жалбе једносглано је одлучила да је портал Bačkotopolske.net прекршио Кодекс у деловима који се односе на истинитост извештавања, односно обавезу новинара да тачно и непристрасно извештавају, да праве разлику између нагађања и чињица и забрану објављивања неоснованих оптужби. Такође, Кодекс је прекршен у тачки која се односи на забрану дискриминације и обавезу консултовања више извора.

Јужне вести нису у извештају поменуле Срђана Нонића

Срђан Нонић се жалио на текст који је 24. јануара објављен на порталу Јужне вести под насловом „Нису у штрајку, али нису ни на послу – функционери и радници у јавном сектору из Ниша возом за Јагодину“.

Наиме, он се не помиње у самом тексту, али, како је навео у жалби, објављена је његова фотграфија у тренутку када се договарао са градоначелником Ниша Драгославом Павловићем за изјаву.

Он је појаснио да је интервју објавио на Фејсбук страници Нишке иницијативе, а да је истог дана извештавао и са студентског протеста у Нишу. Како је навео, није се обратио порталу за одговор јер су његови одговори раније били игнорисани.

У одговору на жалбу Јужне вести пишу да опис догађаја како га је видео жалилац није истинит.

„Фотографија је једна од многих објављених у фото-галерији са тог догађаја. Фотографисан је градоначелник Ниша“, пише у одговору.

Представница јавности Сања Павловић приметила је да Нонић није споменут у тексту и није потписан на фотографији.

„Потпуно је легитимно све што су урадиле Јужне вести извештавајући са овог догађаја. На крају крајева и они су били тамо и он је могао њих да фотографише за свој медиј“, додала је Надежда Будимовић.

Чланови Комисије су одлучили да у овом случају нема повреде Кодекса.

Медијске кампање на Alo.rs

Жалба Иницијативе младих за људска права односи се на два текста који су 7. јануара објављени на порталу Alo.rs. У питању су текстови под нслаовом „ЕКСКЛУЗИВНО САЗНАЈЕМО – МИЛА ПАЈИЋ ПРЕД НЕРВНИМ СЛОМОМ Тајно се лечи у психијатријској установи” и “ОД ШКОЛСКОГ НАСИЛНИКА ДО ЛИДЕРКЕ ПРОТЕСТА: Закаснело психијатријско лечење Миле Пајић”.

Како пише у жалби, у првом тексту се наводи да је Пајић „позната по свом неуравнотеженом понашању и агресивним, насилним испадима”, да се налази у „изузетно нарушеном психичком стању”, да се „тајно лечи на једној од реномираних приватних психијатријских установа” и да Иницијатива младих за људска права плаћа њено лечење, а други текст је написан у истом тону.

Иницијатива младих за људска права сматра да је Ало повредио обавезу тачног и истинитог извештавања, да је неистинитин извештавањем повређено достојанство Миле Пајић и да јој је нарушена приватност. У жалби се наводи и да новинари нису контатирли Милу Пајић нити њихову организацију.

У одговору на жалбу Ало је навео да жалилац није овлашћен за подношење жалбе јер реч о организацији која се бави заштитом људских права и да Савет за штампу треба да је одбаци. Генерална секретарка Гордана Новаковић је објаснила да је то ипак могуће јер је Пајић дала овлашћење тој организацији и да заступник пред Саветом за штампу не мора бити искључиво адвокат.

Тамара Skrozza је указала на чињеницу да су о Мили Пајић објављени серијали текстова.

„Ова девојка је од почетка протеста прошла кроз незапамћеног медијског тополог зеца. Дакле, то су серијали текстова и ја сам све време читајићу ове текстове бринула за њу“, рекла је Skrozza и додала да је у питању део медијске кампање.

Представница Удружења новинара Србије Оливера Милошевић додала је да су оба текста „неоптерећана било каквим доказима и хуманошћу“ и да се могу окарактерисати као зли.

Родољуб Шабић је напоменуо да у текстовима постоји дискриминација на политичкој основи.

Комсија је једногладно одлучила у овом случају да је прекршен Кодекс у тачки која се односи на истинитост извештавања, односно на обавезу тачног и непристрасног извештавања, као и забрану објављивања неоснованих оптужби. Кодекс је прекршен и у делу који се односи на забрану дискриминације и нарушавања достојанства и приватности људи о којима се пише. Повређена је и обавеза консултовања више извора и забрана коришћења говора мржње.

Ало, Информер, Новости објавили личне податке студената

Лазар Стојаковић и Лука Стојаковић поднели су укупно шест жалби против портала Ало, Информер и Новости због текстова под насловима: „ХРВАТИ ДОШЛИ НА ФОН ДА РУШЕ СРБИЈУ! Ево доказа народе, црно на бело, како суседи постављају вође „студентског“ протеста!”, “Вође блокаде ФОН-а у Београду су хрватски држављани! Још један доказ снажног хрватског уплива у покушаје дестабилизације Србије!” и “ХРВАТИ ВОЂЕ БЛОКАДА НА ФОН-У У БЕОГРАДУ: Још једна потврда снажног хрватског уплива у покушаје дестабилизације Србије“ који су објављени 2. јануара ове године.

Сви текстови су готово идентичног садржаја, а Стојаковићи су у њима означени као вође студентских блокада на Факултету организационих наука у Београду. У текстовима се указује на то да обојица имају хрватско држављанство и да је то „ потврда снажног хрватског уплива у актуелне покушаје дестабилизације свеукупне ситуације у Србији”.

У жалбама се наводи да су поменути текстови неистинити и да представљају покушај дискредитације Стојаковића, као и да је јасно да студентски протести немају вође већ се свака одлука доноси непосредним гласањем. Они указују да је Ало неовлашћено објавио фотографије њхових пасоша и да нису контактирани у вези са наводима из текстова.

У међувремену, са свих сајтова уклоњене су фотографије из пасоша, док су Новости у тексту уклониле и имена студената. У тренутку подношења жалби само су на сајту Ало-а биле доступне фотографије из личних докумената.

Портал Alo.rs је у одгвору на жалбе навео да није „нечасно и увредљиво бити Хрват нити учествовати у протестима против институција Србије“ и да жалоци нису препознали „употребу стилске фигуре метонимије“. У одговору је наведено и да су информације „ваљано проверене“ и да новинари имају право да не откривају своје изворе. Такође се наводи и да Стојаковићи нису доставили ниједан доказ „којим би истинитост спорних информација била компромитована“.

Слично су одговорили из Новости. Они су навели да браћа нису означена као извршиоци кривичног дела и да им није повређено достојанство. Како кажу, текст није написан да би се било ко омаловажавао, већ да би се инфомрисала јавност.

Информер није одговорио на жалбе.

Јелена Петковић из Удружења новинара Србије рекла је да су ови медији уз Кодекс прекршили и закон.

„Ово је све што никада не би смело да се појави на страницама неког медија… Одговори су непримерни и вређају студенте који су таргетирани и вређају Савет за штампу“, навела је Петковић.

Комисија је једногласно одлучила да су сва три медија прекршили Кодекс у делу који се односи на истнитост извештавања и то обавезу да истинито и непристрасно извештавају, да праве разлику између чињеница и нагађања и обавезу креирања наслова који одговарају садржају текста. Такође прекршене су и тачке Кодекса које се односе на одговорност новинара, односно, обавезу да раде у интересу јавности и забрану дискриминације. Прекршене су и одедбе које се односе на поштовање достојанства личности и приватност.

Текстови препуни мржње према другим народима и државама

Организација Жене у црном поднела је жалбу у име Владимира Јевтића против портала Alo.rs због текста под насловом „СРБИЈА МОРА ДА СТАНЕ“ Наставник Владимир Јевтић из Бајине Баште – доследан у борби против Србије“, који је објављен 23. јануара ове године.

У спорном тексту Ало пише да је Јевтић професор гимназије у Бајиној Башти који „спада у круг аутошовинистичких активиста који већ годинама промовишу идеју о злочиначком карактеру српског народа“ који сарађује са „невладиним организацијама из Босне и Херцеговине на промоцији тезе о постојању геноцида у Сребреници“.

У жалби је наведено да је Јевтић злонамерно приказан као „мрзитељ Србије“ кога плаћају иностране организације и да злоупотребљава наставничку функцију у циљу индоктринације ученика. „У тексту је једино истинито да је професор Јевтић активиста мреже Жена у црном, а његова активност је искључиво на волонтерској основи“, пише у жалби.

Ало је у одговору на жалбу навео да Жене у црном нису овлашћене да подносе жалбу у Јевтићево име, иако је уз жалбу достављена његова потписана сагласност. Такође, наведе да споним текстом није повређено право групе лица већ „евентуално једног лица“ и с тим у вези тражили су да Савет за штампу одбаци жалбу.

Ана Мартиноли је приметила да су текстови који се пласирају у медијима препуни мржње према другим народима и државама.

„Посебно ми је скренуло пажњу да се у овом тексту наводи да је Јевтић био на комеморативним скуповима који су организовани у Сребреници и Поточарима. Ја бих подсетила да је и председник Србије Александар Вучић 2015. године био на комеморативном скупу у Сребреници и Поточарима и не видим како би то на било који начин било спорно“, рекла је Мартиноли.

Комисија је и у овом случају једногласно одлучила да је Ало прекршио Кодекс и то у делу који се односи на истинитост извештавања, односно обавезу новинара да тачно и непристрасно извештава, да праве разлику између чињеница и претпоставки и забрану објављивања неоснованих оптужби. Такође, Кодекс је прекршен у тачки која се односи на недозвољени утицај на уређивачку политику, забрану дискриминације и обавезу консултовања више извора, односно тзв. „друге стране“.

Информер – ни мањег текста ни више прекршаја

“УЗНЕМИРУЈУЋ СНИМАК ИЗ РАКОВИЦЕ! Опозиција у политичке сврхе користи девојку са посебним потребама, она доживела напад!”, наслов је текста који је објављен на сајту Информера 24. јануара, а на који се жалила Јана Пауновић.

Информер у кратком тексту пише да је “група антисрпских хулигана” која се окупила у Раковици “довела и девојку са посебним потребама која је доживела напад насред улице”. Уз текст су објавили видео на којем се види девојка која пада, а окупљени јој помажу да устане.

Јана Пауновић у жалби наводи да се она налази на снимку, а да је нико из Информера није контактирао у вези са поменутим догађајем, већ су сами доносили закључке о догађају и њеном инвалидитету. Она је објаснила да није доживела никакав напад, него да се оклизнула и пала.

Како је наведено у њеној жалби, Информер је грађане окупљене на протесту назвао “антисрпским хулиганима”, а њу “особом са посебним потребама која доживљава напад”. Она сматра да је Информер у свом извештавању користио “потцењујућу и дискриминаторну терминологију”

Информер није одговорио ни на ову жалбу.

Надежда Будимовић је прокоментарисала да није видела мањи текст са више прекршаја Кодекса.

Тамара Skrozza је рекла да је сматра да је прекршена приватност у овом тексту.

„Дакле, говорим као особа која има инвалидитет. Она је приказана у једној понижавајућој ситуацији. Она пада и то је најдубља њена приватност. Једно је кад то неко слика па то негде остане, а друго је кад то објави мејнстрим медиј“, појаснила је Skrozza.

Комисија је поново донела једногласну одлуку да је Инфоремер прекршио Кодекс у делу који се односи на истинитост извештавања и то обавезу новинара да тачно и непристрасно извештава и да праве јасну разлику између чињеница и нагађања. Прекршене су и тачке које се односе на забрану дискриминације, поштовање достојанства и угледа личности, као и поштовање приватности.

Нема прекршаја за портал 021.rs због ненамерне грешке

Завод за ургентну медицину Нови Сад жалио се на вест која је објављена 24. јануара ове године на порталу 021.rs, а која носи наслов „Хитна помоћ згазила пса током протеста у Новом Саду: Грађани бесни“.

„На снимцима објављеним на друштвеним мрежама види се возило Хитне помоћи које пролази раскрсницом код Шератона“, пише у тексу на порталу 021.rs.

Завод је у жалби навео да је због ових „неистинитих информација“ добио више претећих позива на број 194 и око 200 мејлова истог садржаја. У жалби је наведено и да су блокирањем броја 194 били угрожени здравље и животи људи.

У одговору на жалбу редакција 021.rs указује да је информација била доступна у медијима и на друштвеним мрежама пре него што је објављена на овом порталу и одбацује одговорност за позиве и поруке које су упућене Заводу. Наведено је и да је уобичајено да се за амбулантно возило каже „хитна помоћ“. Такође, напомињу да Завод није упутио деманти и да се портпарол Завода дуже време не јавља на њихове позиве, те да нису могли проверити информацију.

Тамара Skrozza је на почетку дискусије нагласила да она неће гласати да је у овом случају било прекршаја Кодекса.

„Зато што порталу није дата прилика да исправи грешку која је очигледно ненамерна. Ја се слажем да медиј треба да сноси одговорност за оно што је објавио, али ово је просто грешка која се дешава у току рада, посебно у овим околностима“, навела је Skrozza.

Оливера Милошевић, Родољуб Шабић, Филип Шварм и Надежда Будимовић су се сложили са оценом Тамаре Skrozze.

Према одлуци Комисије за жалбе новосадски портал 021.rs није прекршио Кодекс новинара и новинарки Србије.

Кампања против јавне тужитељке у Информеру, Новостима и Ало-у

„Опозиција у небраном грожђу! Тражили да документа о Железничкој станици у Новом Саду буду јавна, а сада кад им је испуњено – не знају шта да раде!“, „ОПОЗИЦИЈА ИЗГУБИЛА КОМПАС: Тражили од Вучића да објави документа, сад га оптужили: Тиме кршиш закон!“ и “ОПОЗИЦИЈА ИЗГУБИЛА КОМПАС! Тражили од Вучича да објави документа, сад га оптужили: Тиме кршиш закон!„ – наслови су текстова који су објављени на порталима Информера, Новости и Ало-а на које се жалила Бојана Савовић.

У поменутим текстовима готово идентичног садржаја, који су објавељни 12. децембра прошле године, Бојана Савовић је означена као „опозициона тужитељка која је на позицију дошла након жуте реформе правосуђа“.

У жалби је наведено да је непознати аутор изнео „потпуно произвољне и ничим поткрепљене тврдње“, изнете „без иакавог чињеничног утемељења“, као и да Савовић није члан ниједне политичке партије и да текст личи на „политички памфлет“, а не на новинарски садржај.

Новости и Ало су у одговору на жалбу навели да у спорном тексту није објављена ниједна неистинита информација и да „текст представља дозвољени новинарски коментар на изјаву коју је гђа Савовић изнела јавно”, као и да новинар има право да не открије изворе информација. Такође, наведено је и да Савовић није доставила ниједан доказ „којима би истинитост спорних информација била компромитована”.

Јелка Јовановић је рекла да су текстови пример континуиране кампање против тужитељке Савовић.

Тамара Skrozza је приметила да овог пута Новости нису биле прве које су објавиле текст.

„Корисно је видети генезу читавог случаја. Једно је кад видиш три текста, а друго је кад схватиш да су та три текста идентична и да се појављују у року од два минута један од другог. Мислим да је то битно и да треба да остане забележено“, закључила је Skrozza.

Након кратке дискусије чланови Комисије одлучиле да су сва три портала, Инфомрер, Ало и Новости прекршили одрдбе Кодекса новинара и новинарски Србије у деловима који се односе на истинитост извештавања: обавезу новинара да непристрасно и тачно извештавају, да праве јасну разлику између чињеница и нагађања и забрану објављивања неоснованих оптужби и клевета. Такође, ови медији прекршили су одредбе које се односе на одговорност новинара, односно да не смеју друге интересе да ставе изнад интереса јавности, као и обавезу консултовања више извора и забрану дискриминације.

Снимак седнице

Ауторка: Ивана Крагуљ