Резултати рада Комисије за жалбе Савета за штампу од 1. јануара до 31. августа 2017. године

(представљени на трибини одржаној 13. септембра 2017. године у Прес центру УНС-а)

Фото: Прес центар УНС-а

У протеклом периоду Савету за штампу поднето је 65 жалби на медијске садржаје, што је за 23 мање него у истом периоду претходне године. Од поднетих жалби пред Комисију су стигле 43 жалбе. Због формалних недостатака одбачено је 16 жалби, четири су решене медијацијом пре разматрања на седницама комисије, а две жалбе су још у процедури. Чак 31 жалбу поднеле су невладине организације и ово је први пут од када је Савет за штампу почео да ради да је у неком периоду број жалби које су поднеле организације већи од броја жалби које су поднели грађани, који су се, у истом периоду, 26 пута жалили Савету за штампу. Четири жалбе поднели су медији једни против других, а по две чланови Комисије за жалбе и инстуције и предузећа.

Да Кодекс новинара Србије није прекршен Комисија је одлучила само три пута, док у шест случајева није успела да усагласи одлуку да ли је, или није, било прекршаја Кодекса, због недостатка потребне већине од осам гласова за одлуку. Прекршај Кодекса констатован је у 35 случаја. Од овог броја, 15 одлука о томе да је прекршен Кодекс Комисија је донела за медије који су прихватили надлежност Савета за штампу, док је 20 јавих опомене изречено медијима који нису прихватили саморегулацију.

Од поменутих 15 одлука, медији су објавили само четири, иако су прихватањем надлежности Савета преузели обавезу да прихватају и објављују одлуке Савета. Медији који нису у систему саморегулације немају обавезу објављивања јавних опомена.

Највише одлука о томе да је објављивањем медијских садржаја прекршен Кодекс донето је против „Политике“, која није објавила ни једну од пет одлука Комисије за жалбе. По три пута су, по оцени Комисије, у истом периоду, Кодекс прекршили Ало и Блиц, а по једном Курир, Вечерње новости, Телеграф.рс и Панчевац. Највише јавних опомена имао је Информер – шест, затим Српски Телеграф – четири, Таблоид – две, а по једну Kraljevo online, Жиг инфо, Глас Западне Србије, Дневни журнал, еПодунавље, Експрес, Афера, PP Media, Градски портал 018 и Пешчаник.

И даље се најчеће крше одредбе из поглавља Истинитост извештавања (16 пута), потом из поглавља Новинарска пажња (15 прекршаја), а чак 13 пута су биле прекршене и одредбе које се односе на забрану дискриминације, што је резултат већег ангажовања невладиних организација у подношењу жалби Савету. У девет случајева је констатовано да наслов не одговара садржају текста, док је право на приватност прекршено шест, а право на одговор четири пута.

Председавајући Комисији за жалбе Савета за штампу Златко Чобовић, као најинтересантније примере навео је жалбе саветника председника Републике Српске Пера Симића коју је поднео против листа Данас, и невладине организације Да се зна, која се жалила на текст објављен у недељнику Афера.

Саветник председника Републике Српске Перо Симић обратио се Савету за штампу јер Данас није објавио његов одговор на колумну новинарке тог листа. „Заправо, све је почело тако што је новинарка објавила текст, на који је Симић реаговао и који је објављен. Онда је новинарка објавила следећи текст, којим је практично наставила полемику, на шта је подносилац жалбе опет послао одговор. Редакција га није објавила, правдајући се тиме да је увредљив по новинарку, и затражила од Симића да га прилагоди како би могли да га објаве. Уместо саветника, одговорио је председник Републике Српске, што је редакција објавила, али се саветник Симић жалио јер његов текст није објављен. Комисија након дискусије није успела да усагласи одлуку, главна дилема је била да ли је требало поштовати право на одговор ако је одговор увредљив или не и да ли га треба објавити. По мом мишљењу, и текст, и одговор су увредљиви, а на редакцији је да одлучи у таквим случајевима“, навео је Чобовић. Он је подсетио и на случај недељника Афера који је објавио текст о наставном пакету за обуку о сексуалном узнемиравању деце. Реч је о једном у низу текстова из различитих медија, које је Комисија разматрала, а који су се односили на ову тему. Замерка коју је Комисија имала у готово свим овим тексовима је иста.

Подносилац жалбе се жалио на ставове саговорника у тексту, али како је оценио Чобовић, није спорно, јер они имају право да изразе своје мишљење. Проблем је у томе што је аутор текста прећутао чињеницу која може битно да утиче на став јавности о овом случају, тачније да је спорни приручник заправо намењен наставницима, а не основцима како се закључује из текста.

Члан Комисије за жалбе Петар Јеремић подсетио је да је Комисија претходних месеци разматрала и случај “фантомских коментатора“ из дневног листа Политика:

„Свакако је најинтересантнији случај који је изазвао велику пажњу и професије и јавности – објављивање наводних ауторских текстова непостојећих личности, потписаних фантомским титулама. У тим тесктовима изнети су дискриминаторни ставови према жена, тврдило се да су оне заправо криве за насиље које им се догађа, а један од тих текстова потписан је именом извесног др Петра Величковића и титулом форензичког психијатра из Канаде. Испоставило се да таква особа не постоји, а да је уз текст објављења фотографија познатог немачког глумца Андреаса Кауфамана. Разматрали смо две жалбе, организације која се бави заштитом права жена, и госодина Кауфмана и у оба случаја одлучили да је Кодекс прекршен“, рекао је Јеремић.

Он је навео и случај листа Блиц, који је објавио причу о немачком држављанину који је у авиону Ер Србије доживео инфаркт: „Похвалили су се компанија и докторка како су спасили путника, а Блиц не само да је написао његово име, већ је, неовлашћено, објавио и његпве фотографије са Фејсбука. Све то иако је он рекао да не жели да буде поменут у новинама, због чега је Комисија за жалбе утврдила да је тиме повређено његово право на приватност.

Он је, такође, навео и пример локалног портала из Пријепоља који је одбио да скине коментар након жалбе особе чија се фотографија појавила уз коментар. Жалила се новинарка локалне телевизије, јер је у коментару на текст објављен на том порталу објављена њена фотографија. Тврдила је да она није аутор коментара и затражила од уредника да га уклони, што је он одбио, тврдећи да је коментар стигао са ИП адресе локалне телевизије и да се фотографија аутоматски генерисала. Комисија је оценила да је уредник, чак и да је ово тачно, био у обавези да коментар уклони након што га је колегиница обавестила да је њена фотографија злоупотребљена.

Оговарајући на питања присутних која су се односила на повећање броја одлука које нису објаљене, Гордана Новаковић, генерална секретарка Савета је истакла да то изгледа зависи од људи који у одређеном тренутку воде редакцију:

„У листу Ало је дошло до промене власника, па изгледа да имамо шум на везама, неки други нису свесни да као чланови савета за штампу имају ту обавезу. Нешто се десило и у Политици, која нити објављује одлуке, нити одговара на жалбе, нити на било који начин сарађује са Саветом за штампу“, рекла је. Додала је да је Управни одбор одлучио да у будуће редовно објављује саопштења о томе који медији су избегли обавезу да објаве одлуке Комисије за жалбе.

Присутне је занимало и да ли се жале појединци који завршавају на насловним странама, не због борбе медија за тираж, него као жртве политичког рата. Одговарајући на то питање Златко Чобовић је навео да је ствар сваког појединца да ли ће се жалити: „Уколико нам се неко жали ми доносимо одлуку, а ствар је избора да ли ће нам се неко жалити или неће, као што је и ствар избора да ли ће бити задовољан моралном сатсифакцијом, или ће ићи даље на суд“, рекао је Чобовић.

Закључци:

Број жалби Савета за штампу опада, иако је на основу мониторинга поштовања Кодекса новинара Србије у дневним новинама на националном нивоу утврдјено да расте број прекршаја.
Редакције такође све редје одговарају на жалбе, и објављују одлуке Комисије за жалбе.
По први пут је број жалби које су Савету поднеле организације већи од броја жалби које су поднели грађани
Савет ће убудуће редовно објављивати који медији нису испунили обавезу да објаве одлуке Комисије о томе да су прекршили Кодекс новинара
Саморегулација је добра, јер оштећени градјани добијају моралну сатисфакцију уколико се одлука објави, што је у земљама у којима је саморегулација развијена и са дугом традицијом, довело до смањења броја тужби против медија, али наши медији још не виде довољно предности саморегулације

ВИДЕО: Одлуке Комисије за жалбе Савета за штампу у 2017. години
13.09.2017. / Прес центар УНС-а