Записник са четрнаесте седнице Комисије за жалбе одржане 31.1.2013.

ЗАПИСНИК

            Са четрнаесте седнице Комисије за жалбе одржане 31.1.2013. са почетком у 18 сати, у просторијама Савета за штампу.

Присутнии чланови Комисије: Тамара Скрозза, Зоран Ивошевић, Љиљана Смајловић, Петар Јеремић, Стојан Марковић, Александар Ђивуљскиј, Небојша Спаић, Божо Прелевић и Предраг Аздејковић.

Одсутни чланови Комисије: Филип Шварм и Славиша Лекић.

Дневни ред:

• Избор заменика председавајућег Комисије за жалбе
• Разматрање Предлога измена Статута Савета за штампу и Предлога измена Пословника о раду Комисије за жалбе
• Разно

1. На предлог председавајуће Тамаре Скрозза за заменика председавајућег у наредном периоду, једногласно је, без дискусије, изабран Зоран Ивошевић. Ивошевић ће на том месту бити до краја јуна 2013. године, када ће преузети функцију председавајућег Комисији за жалбе.

2. Чланови Комисије упознати су са предлозима за измене Статута Савета за штампу и Пословника о раду Комисије за жалбе, о којима би до краја фебруара требало да се изјасне оснивачи и Управни одбор Савета. Генерална секретарка је чланове Комисије обавестила да су најзначајније предложене измене – проширење надлежности Савета на интернет портале и омогућавање Комисији за жалбе да се убудуће изјашњава и о жалбама на штампане и он-лине медије који нису прихватили надлежност Савета за штампу. У оваквим случајевима Комисија не би доносила одлуке, већ јавна упозорења, а медији на које се односе не би имали обавезу да их објављују. На предлог председавајуће, одлучено је да закључке које Комисија усвоји у току расправе, генерална секретарка достави члановима Управног одбора као сугестије које би требало да размотре приликом одлучивања о предлозима за измене аката Савета и будућим активностима Савета за штампу.

У дискусији која је уследила учествовали су: Божо Прелевић, Небојша Спаић, Зоран Ивошевић, Стојан Марковић, Љиљана Смајловић, Предраг Аздејковић, Петар Јеремић и Тамара Скрозза.

Божо Прелевић је рекао да би требало размислити и о томе да се, можда неким будућим изменама Статута, Савету омогући да покреће поступке и када не нема званичног подносиоца жалбе. Савет би, како је додао, то требало да ради у случајевима очигледног кршења Кодекса, али и да при том на сваки начин покуша да се сачува од политизације или било каквих других злоупотреба те могућности. Прелевић је истакао да је свестан да је реч о „опасном терену“ и да можда још није време за такву врсту промена, али да о томе свакако треба размишљати.

Зоран Ивошевић је оценио да је предлог занимљив, али је додао да није склон да га прихвати. Сматра да треба бити веома опрезан са тим, јер Савет нема службу која би могла да прати све што је објављено у свим штампаним медијима, па би тако покретање поступака само против неких медија, који су доступни Савету, било неправедно. Такође, како је истакао, тешко је са стране проценити да ли је неко „погођен“ одређеним текстом и да ли жели да се жали. Неки су, можда, равнодушни, неки не желе да се њихов „случај“ додатно повлачи по медијима и јавно анализира.

Љиљана Смајловић је оценила да Прелевићев предлог можда треба разматрати у некој каснијој фази, а да је, као први корак, важно да Савет, односно Комисија може да се изјашњава о крешењу Кодекса и у медјима који нису прихватили саморегулацију.

Небојша Спаић је, међутим, рекао да није сигуран да је то добро решење, јер се њиме нарушава концепт саморегулације. Он је истакао да има аргумената и за досадашње и за предложено решење и да ће прихватии одлуку Управног одбора Аасоцијације медија, чији је представник, али да, ипак, мисли да о овоме још треба размислити.“Мислим да би требало да размислимо о томе због чега је број жалби које добијамо мали и да ли је ово што радимо добро, а проширењем надлежности можемо доћи у ситуацију да постанемо нека морала комисија некоме ко не прихвата да о њему одлучујемо“, навео је Спаић.

Стојан Марковић је истакао да готово сви савети за штампу у Европи имају надлежност над свим штампаним медијима и да Савет за штампу има обавезу према јавности да се огласи у случају неетичког поступања медија, јер грађани имају право да знају да је неко прекршио Кодекс новинара.

Љиљана Смајловић је истакла да би Савет за штампу морао и од државе да затржи да оне који не прихватају принцип саморегулације и Кодекс новинара не третира као озбиљне медије, односно да то постави као услов за додељивање било какве новчане помоћи, као и да такви медији не плаћају ПДВ по умањеној стопи. Небојша Спаић је истакао да је то можда боље решење од изрицања јавним опомена, са којим је практично у супротности. Предраг Аздејковић је рекао да и невладиним, домаћим и страним организацијама такође треба предложити да приликом додељивана финансијске помоћи воде рачуна о томе да ли је одређени медиј прихватио надлежност Савета за штампу.

Остали чланови Комисије су се сагласили да се ови предлози доставе Управном одбору, а прихваћен је и предог Петра Јеремића да се затражи да се у Статут унесе и одредба по којој у органима Савета не могу бити представници медија који не прихватају надлежност Савета за штампу.

Чланови Комисије закључили су и да у наредном периоду треба више радити на видљивости Савета и његовој популаризацији. Стојан Марковић је предложио да неку од наредих седница Комисија за жалбе одржи на Факултету политичких наука пред студентима, Божо Прелевић да се организује скуп о неким етичким проблемима, док је Предраг Аздејковић навео да више треба користити друштвене мреже и чешће слати поруке медијима и невладиним организацијима и стално их подсећати шта Савет ради.

3. Комисији је достављено писмо Драгане Чабаркапе, председнице Синдиката новинара Србије којим обавештава Савет да „Вечење новости“ нису објавиле, још 27. септембра 2012. године донету, одлуку Комисије да су прекршиле Кодекс тексом на који се синдикат жалио. Комисија је једногласно одлучила да најпре генерална секретарка контактира главног и одговорног уредника „Вечерњих новости“ и подсети га да мора да испуни ову обавезу. Уколико „Новости“ и после тога не објаве одлуку Комисије, Комисија ће се саопштењем обратити јавности.   

Седница је завршена у 19.15. сати 

Записник водила                                                                       Председавајућа

Гордана Новаковић                                                                  Тамара Скрозза