Записник са двадесете седнице Комисије за жалбе одржане 5.9.2013
Комисија за жалбе
Бр. 21
5.9.2013.године
Београд
ЗАПИСНИК
Са 20. седнице Комисије за жалбе одржане 5.9.2013. са почетком у 18 сати, у просторијама Савета за штампу.
Присутни чланови Комисије: Зоран Ивошевић, Тамара Скрозза, Петар Јеремић, Стојан Марковић, Божо Прелевић, Небојша Спаић, Филип Шварм, Предраг Аздејковић, Владо Мареш и Тихомир Тришић.
Одсутни чланови Комисије: Љиљана Смајловић
Остали присутни: Војин Биљић, адвокат листа „Курир“, Небојша Росић, директор „Курира“, Игор Ћузовић, заменик главног уредника „Курира“, Невена Кривокапић, адвокат из канцеларије „Стојковић&Прекајски“, која заступа Владимира Георгиева и „Блиц“ и Гордана Новаковић, генерална секретарака Савета за штампу
Дневни ред:
1. Разматрање жалбе Горана Поповића на текст објављен у „Куриру“
2. Разматрање жалбе Драгана Жебељана на текстове објављене у листу „Ало“
3. Разматрање жалбе Владимира Георгиева на текстове објављене у „Куриру“
4. Разматрањ Разматрање жалбе „Блица“ на текстове објављење у „Информеру“
5. Разматрање жалбе Ане Радмиловић на коментаре на текст објављен у Новој српској политичкој мисли
1. Породица преминуле девојке поднела је жалбу на текст „Жена се запалила пред децом и пролазницима“, објављен у „Куриру“ 24. јула 2013. године, сматрајући да је лист бруталним описима догађаја и објављивањем „бизарних и ужасних детаља“ повредио одредбе Кодекса новинара Србије које се односе на обавезу поштовања достојанства жртве. Подосилац жалбе је навео и да су прекршене одредбе које се односе на заштиту приватности и то објављивањем пуног имена жртве, као и изношењем детаља о осталим члановима породице, наводећи да нико од њих није јавна личност. У току расправе, већина чланова Комисије указала је то да овакав начин извештавања представља кршење Кодекса новинара Србије. Председавајући Зоран Ивошевић навео је да су, по његовој оцени, прекшене одредбе Кодекса које се односе на заштиту приватности, а које обавезују новинара да поштује достојанство и интегритет људи о којима пише, да избегава спекулације и преношење недовољно проверљивих ставова у извештавањима о трагедијама у којима има страдалих, као и да, кад је реч о догађајима који укључују лични бол и шок извештавање прилагоди тако да изражавају дух саосећања и дискреције. Он је оценио да у тексту нема никаквог саосећања, нити поштовања приватности жртве и њене породице. Петар Јеремић је навео да је прекршена и одредба која новинара обавезује да штити права и достојанства жртава и истакао да би Комисија требало да донесе одлуку да је Кодекс прекшен да би се и осталим медијима указало на то да не треба на овакав начин извештавати о трагедијама. Јер, како је рекао, начин на који је ”Курир” писао о овом догадјају постаје пракса у нашим медијима. Тамара Скрозза је навела да Кодекс није прекршен само у односу на жртву и њену породицу, него и према свим читаоцима, јер је објављен непримерен и узнемиравајућ садржај. Небојша Спаић је истакао да је опис самоубиства нешто најгоре што је последње време прочитао у новинама и да представља «гажење» дигнитета жртве, а сличног мишљења био је и Филип Шварм, који је истакао да у тексту нема саосећања.
Тихимир Тришић је, супротно овоме, рекао да не мисли да је Кодекс прекршен, да описи у тексту нису «драстични» и да таблоиди и иначе имају специфичан приступ оваквим темама. По мишљењу Предграга Аздејковића и Влада Мареша у тексту има претеривања, али постоји и интерес да се о томе пише, па би одлука да је Кодекс прекршен ипак била преоштра.
Након расправе, «за» одлуку да је Кодекс прекршен гласало је шест чланова Комисије, један је био против, док су два члана остала уздржана.
2. Драган Жебељан поднео је жалбу због пет текстова које је лист „Ало“ објавио од 30.5. до 4.7. 2013. године, а у којима је о њему писао као о педофилу, који је користио службени компјујер за упознавање и заказивање састанака са младићим путем лажног профила на Фејсбуку, на којем је објављивао и „фотографије интимних делова свог тела“.
Председавајући Зоран Ивошевић је рекао да је сам подносилац жалбе Комисију „ослободио“ обавезе да утврђује да ли су наводи из текста истинити (јер ће се за то обратити суду), већ да од Комисије очекује одговор да ли су текстови у складу са професионалном етиком. Он је додао да у текстовима нема никаквог колебања приликом изношења тврдњи да је реч о педофилу, да је покренута истрага, а додатну сумњу у намере редакције изазива и то што је причу покренуо супарнички синдикат. Филип Шварм је навео да не постоји јавни интерес за објављивање овакве серије текстова, док је Петар Јеремић нагласио да се Жебељан у текстовима оптужује за педофилију, иако то ничим није поткрепљено. Небојша Спаић и Предраг Аздејковић су истакли да је нарушена и приватност подносиоца жалбе, док је Стојан Марковић указао и на неприхватљив начин на који је главни уредник листа одговорио на жалбу. Тамара Скрозза је рекла да је овај случај „школски пример шта медији могу да ураде кад у неког зарију зубе“, док је Владо Мареш оценио да је овога пута „Кодекс, не прекршен, него згажен, па још додатно згњечен“.
После расправе, Комисија је једногласно одлучила да је прекршен Кодекс новинара Србије.
3. Пре отварање расправе о садржају жалбе Владимира Георгиева на текстове објављене у „Куриру“, генерална секретарка је обавестила чланове Комисије да је „Куриров“ адвокат тражио изузеће представника НУНС-а у Комисији због могуће пристрасности. Као разлог за то навео је чињеницу да је НУНС објавио саопштење у којем је писање „Курира“ у овом случају већ „осудио“ као кршење Кодекса. Она је подсетила да Пословник предвиђа изузеће члана Комисије само у случају да је запослен у медију на који се односи жалба, као и на претходне захтеве које је Комисија одбила. Такође је подсетила да у случају изузећа представника НУНС-а Комисија не би могла ни да одлучује. Председавајући је сматрао да нема разлога да се о оваквом захтеву расправља и истакао да саопштења НУНС-а не обавезују њихове представнике, који гласају у складу са својим убеђењем и савешћу. Реч је затражио адвокат „Курира“ Војин Биљић који је објаснио да заиста не сумња у интегритет и незавиност представника НУНС-а у Комисији и да је захтев поднео у складу са начелом разумне сумње које је опште пртрихваћено у земљама западне демократије и подразумева да морају бити изузети због потенцијалне пристрасности. Он је додао и да сматра да новинарска удружења морају да воде рачуна о томе каква саопштења објављују јер то може да утиче на рад Савета за штампу. Председавајући Ивошевић је оценио да Комисију не обавезују пракса и одлуке ни Европског суда за људска права, на које се адвокат позвао, нити домаћих судова, будући да се она ни не бави правом, већ професионалном етиком.
Комисија је, након овога, једногласно одбила да о се изјашњава о изузећу, након што је Небојша Спаић, који је једини мислио да о томе треба расправљати, повукао тај предлог.
У току расправе о жалби коју је поднео адвокат Владимира Георгиева због четири текста у којим се о њему пише као о особи која често вози под утицајем алкохола, Стојан Марковић је, коментаришући одговор адвоката „Курира“ на жалбу рекао да су захтеви да се жалба одбаци због злоупотребе права бесмислен, јер не види зашто неко не би могао да се жали и Савету и суду, као и да је још бесмисленији и неписменији захтев да Савет обавести тужилаштво да је Геориев претио власнику и главном уреднику „Курира“ . Адвокат Биљић је увређен овим, напустио седницу.
У наставку дискусије, Предраг Аздејковић је рекао да Кодекс, по њему јесте прекршен и да му у објављеним текстовима највише смета то што се користе прихолози који у новинама „и дају дијагнозе и лече“. Петар Јеремић је навео да је у дилеми, јер, постоји оправдан разлог да новине пишу о томе да неко ко је јавна личност и уз то један од промотора кампање за безбедну вожњу, али да, с друге стране, то није урађено са мером. Филип Шварм је рекао да су изнете веома тешке квалификације и без, обзира што је реч о јавној личности, мора да постоји граница. Он је истакао и да нису достављени докази да су чињенице које су навели тачне, а да то што су данима објављивани текстови о томе може да укаже на кампању. Тамара Скрозза је истакла да не сумња у тачност тога да постоје пријаве против Геориева, као и да несумњиво постоји јавни интерес да се то објави, али да је овде проблем „паковање“, односно речник које је употребљен јер се њиме крше људска права човека о коме се пише. За Влада Мареша сама терминологија није била спорна, али је, како је истакао, у објављеним текстовима видео намеру „Курира“ да „малтретира“ Георгиева, а не да укаже на опасност од алкохолизма. У супротном могли би да нађу и друге јавне личности које су возиле под дејством алкохола.
Небојша Спаић је, међутим, оценио да Кодекс ничим није прекршен, да нема разлога да се сумња у „Курирове“ изворе, као и да постоји интерес јавности да то сазна. По њему, речник који је употребљен такође не представља кршење Кодекса јер није увредљив. Исти став имао је и Тихомир Тришић. Божо Прелевић је предложио да се Комисија изјасни да Кодекс није прекршен у делу који се односи на истинитост извештавања и новинарску пажњу, како је то навео подносилац жалбе, а да јесте у делу који се односи на начин на који су информације презентоване. Он је истакао да је по њему употреба теримина „шљокара“, „пијандура“ и израза „никад није трезан“, „има помрачење ума“ и сличних представља кршење одредбе о поштовању достојанства особе о којој се пише.
По завршетку расправе, Комисија је најпре једногласно одлучила да нису прекршене одредбе о истинитости извештавања и новинарској пажњи, а потом већином гласова (седам „за“, два „против“, један „уздржан“) да јесту прекршене одредбе које се односе на културу јавне речи и поштовање достојанства особа о којима се пише.
4. У жалби адвоката листа „Блиц“ , која се односи на серију од 11 текстова објављених у „Информеру“ од 9.до 17. августа, по мишљењу подносиоца, износе се грубе неистине, „којима се ‘Блиц’ представља као гласило које је изнад закона, оличење мафије и криминала“, док се у колумнама главном уредника „Информера“ вређају „Блиц“, главни и одговормни уредник и директорка тог листа. Генерална секретарка је обавестила чланове Комисије да је рок за одговор редакције истекао пре два дана и да одговор није стигао, али је председавајући Зоран Ивошевић упозорио да би, уколико је одговор послат редовном поштом, могао стићи наредних дана.
Разматрајући ову жалбу, чланови Комисије су оценили да је реч о кампањи која се води против „Блица“, а која је, по свему судећи, преузета са телевизије „Пинк“. Небојша Спаић је истакао да „Информер“ у серији текстова не пише у складу са чињеницама и на обазире се на демантије из „Блица“. Он је истакао и да је коришћење термина као што су „цајтунг Блиц“, „штумбамфирер Симоновић и Јелена Хелга Дракулић“ и сличних, не само у вредљива, него и опасна по безбедност људи о којима се пише. Владо Мараш је рекао да њему не сметају речи, већ кампања коју један лист води против других и у којој се очигледно новине користе за неке закулисне радње. Петар Јермеић је указао да су сви ти термини употребљени у колумнама, а не у текстовима, као и да су неки подаци објављени из извештаја Верице Бараћ. Тамара Скрозза је рекла да је неки подаци јесу из тог извештаја, али је само мали поценат свега што је објављено и да је читава кампања базирана на неколико података из извештаја. Божо Прелевић је рекао да „Информер“ јесте објавио један деманти „Блица“, али да је објављивањем ове серије текстова прекршено више одредби Кодекса. После расправе, Комисија је једногласно одлучила да је „Информер“ прекршио Кодекс у делу који се односи на истинитост извештавања, одговорност новинара, новинарску пажњу и етику јавне речи.
5. Ауторка текста „О сиромашву језика и духа“, објављеном на сајту Нова српске политичке мисли, Ана Радмиловић поднела је жалбу Савету за штампу због онлајн коментара на њен текст. Како је навела да је текст изазвао „салву погрдних коментара“, у које се укључио и главни уредник Ђорђе Вукадиновић. Како је истакла, он се не само оградио од текста, већ је и ауторку „бранио“ од читалаца „у маниру није у реду да о њој пишете да је Тачијев сарадник, шиптарско копиле, плаћена усташица…“ Међу квалификацијама које је изнео, било је и оних које је, како је сам, навео, цитирао из необјављених коментара“. Пошто је реч о медију који није прихватио пуну надлежност Савета за штампу, геенерална секретарка је подсетила чланове Комисије да не могу донети одлуку, већ јавну опомену уколико оцене да је било прекршаја Кодекса.
Чланови Комисије су, у току расправе, истакли да је нејасно зашто је главни уредник „цитирао“ коментаре који претходни нису објављени јер су оцењени као увредљиви, односно зашто је поновио увреде које су објављене. Небојша Спаић је рекао не мисли да Вукадиновић имао лошу намеру и да можда није схватио да, укључујући се у коментаре на овакав начин, додатно вређа ауторку текста. Стојан Марковић је, међутим, рекао да Комисија не може да цени намере, него ефекат. Комисија је, након краће дебате, одлучила са осам гласова „за“ и једним „против“ да редакцији Нове српске политичке мисли изрекне јавну опомену због кршења Кодекса новинара Србиије.
Седница је завршена 20.30 сати.
Записник водила Председавајући
Гордана Новаковић Зоран Ивошевић