Записник са двадесет друге седнице Комисије за жалбе одржане 31.10.2013.
Комисија за жалбе
Бр. 23
31.10.2013.године
Београд
ЗАПИСНИК
Са 22. седнице Комисије за жалбе одржане 31.10.2013. са почетком у 18 сати, у просторијама Савета за штампу.
Присутни чланови Комисије: Зоран Ивошевић, Тамара Скрозза, Петар Јеремић, Стојан Марковић, Филип Шварм, Божо Прелевић, Небојша Спаић, Предраг Аздејковић и Владо Мареш.
Одсутни чланови Комисије: Љиљана Смајловић и Тихомир Тришић
Остали присутни: Марија Брадић, адвокат из канцеларије „Стојковић&Прекајски“, која заступа „Блиц“ и Гордана Новаковић, генерална секретарака Савета за штампу
Дневни ред:
1. Разматрање жалбе Сање Турлаков на текстове објављене у листу „Блиц“
2. Разматрање жалбе Драгане Бољевић на текст објављен у листу „Блиц“
3. Разматрање жалбе др Радованке Предраговић Стеванић на текстове објављене на порталу „Глас западне Србије“
4. Разматрање жалбе Весне и Златибора Лончара на текст објављен у листу „Ало“
1. Адвокатица Сања Турлаков поднела је жалбу на два текста објављена у „Блицу“ , сматрајући да су њима прекршене одредбе Кодекса новинара Србије које се односе на истинитост извештавања, заштиту приватности и коришћење часних средстава у прикупљању информација. У жалби је наведено да је нетачно да је информације о имовини свог клијента Милана Поповића преносила Северини Вучковић са којом је он у спору, затим да је „Блиц“ повредио њену приватност објављујући мејлове које су једна другој слале Сања Турлаков и Северина Вучковић, као и да је лист до те преписке дошао користећи нечасна и незаконита средства. У току расправе, сви присутни чланови Комисије су истакли да постоји интерес јавности да се пише о овом случају, јер су актери јавне личности, али и зато што јавност има право да зна да је поднета пријава против адвоката због сумње да је податке о једном клијенту достављао другом. Како је оценио Зоран Ивошевић, постоји сумња у то да је адвокат био нелојалан и према властодавицу и према властитој професији и у овом случају је објављена њена службена, а не приватне преписка, тако да се не може говорити о нарушавању приватности. Осим тога, како је рекао, та преписка је достављена Адвокатској комори уз пријаву, дакле већ је доступна јавности, те се више не може говорити о томе да су новинари повредили тајност преписке. Филип Шварм је истакао да уколико је редакција „Блица“ до мејлова које је објавила дошла „хаковањем“, онда није реч само о коришћењу нечасних средстава, већ о кривичном делу, али како нема никаквих доказа за то, нити се то наводи у жалби, вероватно је их је неко доставио редакцији. Тамара Скрозза је објаснила да јој је из медија познато да се један од спорова који воде Северина Вучковић и Милан Поповић односи управо на то да је он, као власник сервера, „надгледало“ њене мејлове, тако да се може претпоставити како је „Блиц“ дошао до тога. Она је истакла да Поповић и Вучковићева месецима воде спорове преко медија, да сами пласирају информације у медије и да су очигледно пристали да њихова приватност не буде заштићена. Адвокатица није јавна личност, али како је истакао Петар Јеремић, јавност има право да зна да је она можда у сукобу интереса и да је радила нешто што етичка правила те професије не дозвољавају. Након расправе, Комисија је једногласно одлучила да „Блиц“ није прекршио Кодекс новинара Србије.
2. Жалба Драгане Бољевић односила се на текст којим је, по њеној оцени, „Блиц“ прекршио одредбе Кодекса о истинистости извештавања, одговорности новинара и новинарској пажњи, као и необјављивањем одговора. Чланови Комисије су се сагласили да објављивањем одговора седам дана након што је достављен и то само у штампаном издању, није поштован принцип из Кодекса да се одговор објављује без одлагања и у најкраћем року, као и да је посебно спорно то што у онлајн издању није уопште објављен, иако је текст изазвао велики број коментара. Чланови Комисије су углавном расправљали о томе да ли текст садржи истините информације и да ли је њиме подносилац жалбе оштећен будући да је она само једна од судија које се у тексту помињу. Већина чланова Комисије сматрала је да је легитимно писати о томе да судови у случајевима када разрешене судије туже због надокнаде штете, одлучују знатно брже него у сличним случајевима када није реч о њиховим колегама и новинар је с правом указао на то. Проблем је, међутим, како је рекао Филип Шварм, што се у тексту наводи да је Драгана Бољевић разрешена због неажурности и практично се и њој и осталим судијама који се наводе у тексту импутира да су лоше судије и да су лоше радили и да их је Високи савет судства коначно разрешио због тога, а из текста није јасно да је те одлуке ВСС поништио Уставни суд. Он је рекао и да је текст иначе лоше написан и да је много тога нејасно, на шта је указала и Тамара Скрозза, рекавши да се у тексту износи велики број података из којих неко неупућен мало тога може да схвати, али да је основни утисак који читалац стиче да је подносилац жалбе неко ко је „лош момак“. Зоран Ивошевић је објаснио да је разлог за жалбу то што су употребљени подаци из документа који је поништен и који, зато, више не сме да се користи. Осим тога, по њему, споран је и контекст. Јер, иако у тексту заиста не пише да је Бољевићева тражила надокнаду за душевни бол, текст је тако конципиран да се читалац наводи на нетачан закључак да јој је суд управо то досудио, а не надокнаду материјалне штете за период у којем није примала целу плату. Сличног мишљења био је и Петар Јеремић, који је рекао да је текстом сугерисано да је она наплатила „душевну бол“ и да је новинар вероватно свесно изоставио, иако га Кодекс на то обавезује, битан податак да јој је досуђено нешто друго. Предраг Аздејковић је рекао да је Кодекс прекршен већ тиме што одговор није објављен у онлајн издању где је читаност много већа и изразио сумњу да је то намерно изостављено. Чланови Комисије Стојан Марковић, Владо Мареш и Небојша Спаић су се двоумили око тога да ли је „Блиц“ прекршио Кодекс истучући да је циљ текста био да се укаже на двоструке аршине које судије имају кад је реч о брзини вођења поступка у слулајевима када суде по тужбама својих колега у односу на спорове које воде „обични грађани“ и да текст заправо не бави случајем Драгане Бољевић. Како су се у току расправе и остали чланови Комисије сагласили са тим да њена жалба није основана у делу који се односи на примедбе које се у тексту износе на брзину суђења, али да је оштећена тиме што је „прозвана“ за лош рад, позивањем на документ који практично не постоји, подржали су мишљење већине. Комисија је на крају једногласно одлучила да је „Блиц“ прекршио Кодекс новинара.
3. Директорка Специјалне болнице за рехабилитацију „Анемија“ др Радованка Предраговић Стевовић жалила се на портал „Глас западне Србије“ из Чачка, збов четири текста којима је, по њеном мишљењу оштећена. У два текста се оптужује за отпуштање медицинске сестре које је била на породиљском одуству и угрожавање егзистенције њене пороадице, у једном се најављује њена смена, а у последњем се оптужује за лоше пословање, корупцију и финансијске малверзације. Комисија је у расправи оценила да је портал објавио непроверене информације, да од директорке није тражио одговор, те да су текстови очигледно тенденциозни и написани са циљем да се она смени. Петар Јеремић је навео, а са тим се сагласила и већина осталих чланова Комисије, да је из тога што се медиј стално позива на информације из општинског одбора Српске напредне странке, видљиво да локална власт хоће да смени директорку и да им „Глас западне Србије“ у томе помаже. Филип Шварм је рекао да је, не само прекршен Кодекс, већ да је реч о потпуној приватизацији медија, док је Тамара Скрозза истакла да је потпуно недопустиво и скандалозно, уколико је тачно, да је уредник портала претио директорки да ће је нападати у свом медију. Она је нагласила и да у једном од текстова злоупотребљено дете на тај начин што је објављена фотографија девојчице са потписом „због нас је мама остала без посла“. Већина чланова сматрала је да је жалба основана у свим тачкама, док је мишљење изузео Зоран Ивошевић, који је сматрао да текстовима о отпуштању медицинске сестре није прекршен Кодекс новинара. Он је рекао да је у тексту наведено да је била запослена нешто дуже од две године не одређено време, што је противзаконито. Ако је толико дуго радила морала је бити запослена на неодређено време, што значи да јесте отпуштена док је била на породиљском боловању и зато је новинар у праву када тврди да „није могла да се врати на своје радно место“. После расправе, Комисија је са осам гласова „за“ и једним „против“ одлучила да је Кодекс прекршен кад је реч о текстовома „Због бебе остала без посла у ‘Анемији’“ и „Анемија, неком право, неком правда“, док је једногласно одлучено да је Кодекс прекршен у два остала текста на која се жалба односи. Како „Глас западне Србије“ није прихватио пуну надлежност Савета за штампу, изречена му је јавна опомена.
4. Брачни пар Лончар поднео је жалбу на дневни лист „Ало“ због нарушавања приватности објављивањем текста о смрти њихове бебе који садржи бројне детаље тока порођаја, здравственог стања мајке и друге бебе, као и интимне детаље из живота брачног пара. Небојша Спаић је оценио да је реч о драстичном кршењу Кодекса, али да свакако треба похвалити то што се главни уредник извино породици и прихватио одговорност за улажење у њихову приватност. Остали чланови Комисије такође су сматрали да је објављивање таквих детаља потпуно неприхватљиво, док је Божо Прелевић рекао да је Кодекс прекршен и неким другим деловима текста који се не односе на породицу Лончар, већ на лекарку у породилишту, јер се, без доказа, инсинуира да она лоше ради свој посао, али да то није предмет жалбе. Комисија је, после расправе, једногласно одлучила да је „Ало“ прекршио Кодекс новинара Србије.
Седница је завршена у 19.45 сати.
Записник водила Председавајући
Гордана Новаковић Зоран Ивошевић