Записник са четрдесет пете седнице Комисије за жалбе одржане 24.9.2015.

САВЕТ ЗА ШТАМПУ
Комисија за жалбе
Бр. 46
24.9.2015. године
Београд

ЗАПИСНИК

Са 45. седнице Комисије за жалбе одржане 24.9.2015. са почетком у 18 сати у просторијама Савета за штампу.

Присутни чланови Комисије: Марија Кордић, Стојан Марковић, Тамара Скрозза, Владо Мареш, Иван Цвејић, Петар Јеремић, Златко Чобовић, Владимир Радомировић, Невена Кривокапић, Ивана Стјеља и Драган Ђорђевић

Остали присутни: Љубица Ђукановић из адвокатске канцеларије Стојковић&Прекајски, која заступа Ringier Axel Springer и Гордана Новаковић, генерална секретарка Савета за штампу

Дневни ред:

1. Разматрање жалбе Лепомира Бакића на текст објављен у „Куриру“
2. Разматрање жалбе Лепомира Бакића на текст објављен у листу „Ало“
3. Разматрање жалбе Завода за хитну медицинску помоћ Нови Сад на текст објављен у „Блицу“
4. Разматрање жалбе Јелене Милић на текст објављен у магазину „Печат“
5. Разматрање жалбе Јелене Милић на текст објављен на порталу „Нове српске политичке мисли“
6. Разматрање жалбе Јелене Милић на текст објављен у „Политици“
7. Разматрање друге жалбе Јелене Милић на текст објављен у „Политици“
8. Разматрање жалбе НВО Праксис на текст објављен у „Куриру“
9. Разматрање жалбе НВО Праксис на текст објављен у „Информеру“
10. Разматрање жалбе НВО Праксис на текст објављен у „Вечењим новостима“
11.Разматрање жалбе Ивана Мркића на текст објављен у „Блицу“
12. Разматрање жалбе Удружења “Егал” на текстове објављене у магазину „Печат“
13. Разматрање жалбе Привредног друштва „Ringier Axel Springer“ на текст објављен на Информативном порталу града Ниша „Нишке вести“
14. Разматрање жалбе Привредног друштва „Ringier Axel Springer“ на текст објављен на порталу „Јужна Србија Инфо“
15. Разматрање жалбе Привредног друштва „Ringier Axel Springer“ на текст објављен у „Куриру“
16. Разматрање жалбе Привредног друштва „Ringier Axel Springer“ на текстове објављен на порталу „Телеграф.рс“
17. Разматрање друге жалбе Привредног друштва „Ringier Axel Springer“ на текстове објављен на порталу „Телеграф.рс“
18. Разматрање жалбе НВО Праксис на текст објављен у листу „Данас“
19. Разматрање жалбе Геј лезбејског инфо центра на текст објављен у „Информеру“

1. Лепомир Бакић поднео је жалбу сматрајући да су у спорном тексту објављене нетачне и непроверене информације о њему у тексту којим новине представљају учеснике новог ријалити програма. У току расправе о жалби, чланови Комисије су истакли да Кодекс није прекршен. Владо Мареш је рекао да је реч о тексту који су новине добиле од ПР службе ријалити програма и којим се заправо промовишу учесници, тако да сматра да подносилац жалбе покушава да Савет „увуче у ту игру“. Златко Чобовић је оценио да, без обзира на то ко је писао текст, он не садржи ништа од онога на шта се Бакић жали, а да су у одговору „Курира“ садржани сви аргументи зашто је жалба неоснована. Да формулације које је Лепомир Бакић навео у жалби не постоје у тексту рекла је и Тамара Скрозза, која је додала да се у овом случају може говорити и о злоупотреби права на жалбу Савету, док је Петар Јеремић оценио да Бакић, када већ учествује у ријалити програму мора бити спреман на све што уз то иде, па и на писање штампе које му се неће допасти. Комисија је, након дискусије, једногласно одлучила да „Курир“ није прекршио Кодекс новинара.

2. Лепомир Бакић је поднео идентичну жалбу и због текста објављеног у листу „Ало“, па је Комисија закључила да све што је изнето у расправи о претходној жалби важи и у овом случају и такође једнгласно одлучила да нема прекршаја Кодекса.

3. Представници Завода за хитну медицинску помоћ из Новог Сада поднели су жалбу због текста у којем су, по њима, изнете нетачне информације о раду те установа, као и због необјављивања одговора на текст. Марија Кордић је у расправи рекла да је текст написан на основу анонимног дописа групе запослених и да новинар мора да верује у оно што пише, а што не може да провери. Иван Цвејић је истакао да се Завод заправо жали због лошег публицитета који овај текст изазива, а да и садржај демантија представља једну врсту зловоље због кампање коју „Блиц“ води против њих. Он је навео да је очигледно пре објављивања текста било комуникације између новинара и представника Завода, односно да им је пружена прилика да изнесу своју страну приче. По њему, део одговора адвоката у којем пише да је необјављивање демантија нешто чиме треба да се бави суд јесте арогантан, јер је требало да објасни због чега деманти није објављен. Златко Чобовић је оценио да адвокат није у праву када каже да Савет није надлежан да одлучује о демантију, јер је обавеза објављивања одговора прописана и тачком 6 Одељка IV Кодекса новинара. Он је, међутим, мислио да Кодекс није прекршен у делу који се односи на ширење неоправданог страха, и додао да у тексту постоји и одговор ЗЗХМП, као и да је сасвим разумљиво што је текст написан на основу анонимне пријаве, јер у таквим случајевима запослени не желе да јавно говоре за медије. Петар Јеремић је рекао да је оно што је објављено проверено и да текстом није прекршен Кодекс, али да је „Блиц“ то урадио необјављивањем одговора, односно да је лист био обавезан да бар обавести подносиоца због чега деманти није објављен. По окончању расправе, Комсија је са седам гласова „за“, два „против“ и два „уздржана“ одлучила да је „Блиц“ прекршио Кодекс тиме што није објавио одговор, а да остале одредбе Кодекса које је подносилац навео у жалби нису прекршене.

4. Јелена Милић поднела је жалбу Савету за штампу, верујући да је спорни текст супротан начелима Кодекса новинара Србије која се односе на истинитост извештавања, одговорност новинара, новинарску пажњу и заштиту приватности, те да се њиме нарушава њен углед и угрожава безбедност. Петар Јеремић је, у току дискусије, рекао да у тексту нема увреда, нити непримерених речи, да је Милићева као јавна личност дужна да истрпи критику, те да је сама испровоцирала полемику објављујући фотографије сиријске породице коју је примила на друштвеним мрежама, Он је додао и да је „Печат“ поступио у складу са Кодексом понудивши јој да објави њен одговор. Тамара Скрозза је, супротно томе, рекла да Јелена Милић није била у обавези да ту понуду прихвати и да то не може бити разлог да се не одлучи да је „Печат“ текстом прекршио Кодекс. Она је исткла да је Кодекс прекршен тиме што се оваквим текстом особа дискриминише на основу политичког и идеолошког опредељења, те да јој тиме јесте угрожена и безбедост, јер је означена као неко ко ради за туђе интересе и има лошу намеру у односу на грађане ове државе. Марија Кордић је, међутим, оценила да прекршаја Кодекса нема – текст је између коментара и анализе и аутор износи лично мишљење о њеном раду. Ни на који начин је не вређа, већ указује на њено лицемерно понашање, јер јесте желела да се саморекламира. Марија Кордић је лицемерним оценила и став Јелене Милић да „не сматра ’Печат’ јавним гласилом“ кад треба да у њему објави одговор, а сматра га кад подноси жалбу. Да Кодекс није прекршен оценио је и Владимир Радомировић који је рекао да аутор има право на мишљење и критику њеног заговарања за улазак Србије у НАТО у време када нам избеглице стижу из земаља у којима НАТО интервенише. Ивана Стјеља је рекла да мисли да Кодекс није повређен тиме што је аутор текста назива „НАТО лобисткињом“, јер лобирање није забрањено, већ само није законом уређено, али да су прекршене одредбе Кодекса које се односе на забрану дискриминације, јер је Милићева дискриминисана довођењем у везу са избеглицама. По мишљењу Златка Чобовића, такође није спорно да је она НАТО лобиста, али је Јелена Милић у праву у погледу тумачења текста – он је тенденциозан и написан са жељом да јој се зада ударац по више основа. Неумесно је постављати питања зашто је примила породицу из Сирије, а није избеглице из Крајине, нагађати да је реч о реклами, а „Печат“ је, да је хтео да буде професионалан могао да је позове па да чује и „другу страну“, па је оценио да је прекршен Кодекс. Иван Цвејић је рекао да је био искрено дирнут Јеленин гестом и да не верује да је обављивање фотографија на друштвеном мрежама „саморекламирање“, већ да је заиста хтела да и друге мобилише да уреде нешто тако. „Мислим да је овај текст реакција не на тај њен гест, него на оно што она јесте и чиме се бави. Текстом је добила лош публицитет, али у коментару са вредносним судовима аутора у којем нема увредљивих речи“, навео је и закључио да Кодекс није прекршен. Стојан Марковић је такође истакао да Кодекс није прекршен и да се Јелена Милић понаша као да је заштићена и да нико не сме никакву критику да упути на било шта што ради. Он је поставио и питање чиме је угрожена њена породица, када нигде ништа о њој није ни написано, и о каква дискриминација постоји у односу на њу у тексту у којем је новинар изнео своје вредносне судове. Чланови Комисије нису успели да у току дебате приближе ставове, због чега је исход гласања био: пет „за“ одлуку да је прекршен Кодекс новинара, пет „против“ и један „уздржан“.

5. У току расправе о жалби Јелене Милић на текст објављен на порталу „Нова српска политичка мисао“, чланови Комисије били су јединствени у оцени да је текстом грубо прекршено више одредби Кодекса. Аутор је, по оцени чланова Комисије, изнео неприхватљиве дискриминаторне ставове у односу на мигранте, који, како је нагласио Владимир Радомировић, „хоће да узму наше куће, имања и жене“ и сличне веома проблематичне тезе.  Златко Чобовић и Марија Кодрић су навели и да је врло спорна тврдња коју аутор текста износи без икаквих доказа – да представници невладиних организација за „дебеле девизне дневнице“ дежурају у „логорима са избеглицама“. Невена Кривокапић и Златко Чобовић указали су и на то да је, без обзира на то што се Јелена Милић у тексту не помиње, објављивањем њене фотографије, стављена у такав контекст да читалац закључи да се тај део текста односи на њу. Комисија је зато једногласно одлучила да је Кодекс прекршен и изрекла јавну опомену „Новој српској политичкој мисли“.

6. i 7. О жалбама Јелене Милић на колумне Владимира Кецмановића и Мухарема Баздуља Комисија је водила обједињену расправу. Део чланова Комисије указао је на то да је реч о колумнистима, односно спољим сарадницима, а не новинарима листа, који имају већу слободу приликом изношења својих ставова, односно вредносних судова. Уз то, по мишљењу Марије Кордић, Јелена Милић није ничим увређена, коментари су слободни, а то што је названа НАТО лобисткињом нема пежоративно значење. Тамара Скрозза је рекла да је намера била иста као и у текстовима објављеним у „Печату“ и „Новој српској политичкој мисли“, али да су ови текстови вештије написани, па кршење Кодекса није тако очигледно. По оцени Влада Мареша, ово је део истог „пакета новинарства“, које представља напад на личност. Мотив за текстове је обрачун између „евроскептика“ и „еврољубитеља“. Невена Кривокапић је такође оценила да је фокус текстова и критике на томе да је Јелена Милић НАТО лобисткиња, а не сам гест пружања уточишта избегличкој породици, који су аутори колумни подржали. Комисија је, после расправе, са осам гласова „за“ и три „уздражана“ одлучила да текстом Владимира Кецмановића није прекршен Кодекс. На исти начин гласали су и кад је реч о тексту Мухарема Баздуља.

8. НВО Праксис поднела је четири жалбе због текстова који се односе на начин извештавања о мигрантима са Блиског истока. Чланови Комисије су се пре седнице, на молбу генералног секретара, изајшавали о томе да ли Комисија треба да одлучује о овим жалбама, с обзиром на то да се не може сматрати да се спорни текстови односе „лично на подносиоца жалбе“. Већина чланова Комисије мислила је да о жалбама треба одлучивати, како због тога што их је поднела организација која се бави заштитом људских права, тако и зато што се не може очекивати да обезбеде сагласност људи који у нашој земљи остају само неколико сати или дана. Марија Кордић и Петар Јеремић су остали при ставу да о овим жалбама Комисија не треба да се изјашњава, односно да нису поднете у складу са правилима рада Савета за штампу. Јеремић је рекао да ће зато бити уздржан приликом гласања о свакој од четири жалбе Праксиса.

Из расправе о тексту објављеном у листу „Курир“ биле су изузете Марија Кордић и Ивана Стјеља, запослена у Праксису. Жалба поднета на овај текст односила се на то да лист, позивајући се на мишљење једног аналитичара, неоправдано шири страх од „исламизације Србије“. У току дебете, Тамара Скрозза је истакла да је Кодекс прекршен јер се, на основу изјаве једног човека, која ничим није поткрепљења, изазива неоправдан страх код грађана, што је посебно опасно у датим околностима када кроз земљу пролазе хиљаде избеглица. Сличног мишљења био је и Владимир Радомировић, који је нагласио да, не само да је текст написан на основу става једне особе, него су и закључци које он изводи засновани на потпуно нетачним информацијама, попут оне да мигранти не иду у богате арапске земље, као што је Саудијска Арабија. Новинар је, како је рекао, такве тезе морао да провери. Стојан Марковић је рекао да он лично не страхује од избеглица, нити верује да један текст може да изазове панику. Он је додао да од кад је постала државна политика да се „лепо говори о избеглицама“, као да нико не сме да изнесе другачије ставове. Овим текстом, по њему, Кодекс није прекршен, јер је само пренето једно другачије мишљење. Комисија, због овако различитих ставова, није успела да усагласи одлуку, па је на крају исход гласања био – пет „за“ одлуку да је прекршен Кодекс, два „против“ и два „уздржана“.

9. Жалбу на текст у „Информеру“ Праксис је поднео због тога што се нетачном интерпретацијом претпоставки епидемиолога, шири неоправдан страх од тога да избеглице доносе бројне заразне болести у Србију. Ивана Стљеља је била изузета и из ове расправе и одлучивања. Марија Кордић је поновила да Праксис, по њеном мишљењу, није имао право да се жали и да заправо злоупотребљава Савет за штампу, те да ће зато бити уздржана приликом гласања. Она је додала да у тексту заиста има„елемената ширења страха“, али да се „Информер“ позива на мишљење два епидемиолога. Тамара Скрозза је, супротно овоме, нагласила да је реч о „школском примеру скандалозног текста“, којим се шири апсолутно неоснован страх, а људи додатно дискриминишу као „легло заразних болести“. Невена Кривокапић је навела да изјаве стручњака уопште нису усмерене тако како „Информер“ то представља, јер они говоре о могућностима и износе претпоставке, а у тексту је то интерпретирано као чињенице које се не доводе у питање. По окончању расправе, Комисија је са девет гласова „за“ и два „уздржана“ одлучила да „Информеру“ изрекне јавну опомену због кршења Кодекса.

10. У жалби на текст објављен у „Вечерњим новостима“ наведено је да се њиме шире предрасуде и стереотипи о избеглицама које троше много новца на промену идентитета. Тамара Скрозза је рекла да је овим текстом пре свега прекршена одредба Кодекса које се односи на то да се не смеју прећуткивати чињенице које могу битно да утичу на став јавности, јер новинар описује искључиво оне избеглице које имају пара, не помињући уопште да је реч о малом броју људи, нити у тексту постоји било ко ко сведочи и о сиромаштву већег дела тих људи. На овај начин се они директно дискриминишу због чега су, по њој, прекршене и одредбе Кодекса које говоре о забрани дискриминације. Марија Кордић је, међутим, рекла да је у овом случају реч о репортажи, жанру који не подразумева целокупан приказ, већ се бави описом неког детаља који је привукао пажњу. Такође, треба узети у обзир и да је реч о дневним новинама, које свакодневно извештавају о мигрантској кризи и морају да имају стално нове приче. По њој, у тексту нема никакве дискриминације, новинар је само пренео оно што су говорили људи са којима је разговарао на терену и нигде не износи своје мишљење. Да Кодекс није прекршен закључио је и Златко Чобовић, који је навео да је новинар очигледно у редакцији добио задатак да се бави оним делом миграната који није „пука сиротиња“ и то је и урадио. Владимир Радомировић је рекао да је спорна опрема текста, односно поднаслов, али да самим текстом Кодекс није прекршен, а истог мишљења био је и Иван Цвејић, који је додао да је и жалба мало „натегнута“. Он је нагласио да је реч о репортажи, и да је добро што „Новости“ то објављују јер је реч о форми која је готово нестала из новина. Владо Мареш је оценио да у тексту „има мало предрасуда, али нема зле намере“, да је нормално да и међу мигрантима има разних људи са размним потребама и да текст представља део њих. Након расправе, шест чланова Комисије гласало је да Кодекс није прекршен, два да јесте, док су два члана била уздржана, због чега Комисија није донела никакву одлуку.

11. Иван Мркић је поднео жалбу Савету, наводећи да „Блиц“ већ две године пише негативно о његовом мандату министра спољних послова и да су и у овом тексту изнети нетачни подаци, његови одговори скраћени толико да су обесмишљени, а да је редакција одбила да објави деманти на текст. Према речима Марије Кордић, у тексту су наведени подаци добијени од МСП-а, а Мркић није доставио никакав доказ да су његови одговори скраћени. Златко Чобовић је рекао да Кодекс није прекршен, да је сасвим разумљиво да се „Блиц“ бави запошљавањем у Министарсву и да поставља питања да ли је било неопходно да се прими толико људи веома спорног образовања, а да Мркић, као јавна личност, мора да истрпи критику. Он је оценио и да је неприхватљиво да бивши министар комуницира са новинарима СМС-ом и да очекује да објаве све што је написао. Навео је да је адвокат „Блица“ можда требало да објасни због чега одговор који је Мркић достави о није у складу са Законом о информисању и медијима, али ни то не представља кршење Кодекса будући да није реч о „неукој особи“, већ о правнику, бившем министру који има ресурсе да одговор усклади са законом. Невена Кривокапић је такође рекла да Кодекс није прекршен, да је текст заснован на званичном документу и да је неприхватљиво да Мркић у жалби наводи да информације нису легитимно прибављене. Она је додала да постоји грешка у наслову у вези са бројем запослених људи, као и да адвокатска канцеларија која заступа „Блиц“ нема обавезу да подучава људе како треба да пишу демантије. Владимир Радомировић је рекао да није сигуран да Кодекс није прекршен, без обзира што су подаци у тексту добијени од МСП-а. По његовом мишљењу, проблем је у томе како су ти подаци употребљени у тексту и како је он опремљен. У тексту се истиче да су људу запошљавани због „паритјских књижица“, „пријатељских веза“, „утицајних љубавника“, а све се то илуструје биографијама и фотографијама „четири старлете“, а нигде се не помиње ко су остали запослени. Он је поставо питање да ли „Блиц“ на на овај начин дискриминише те жене  на основу пола. Петар Јеремић је рекао да мисли да је Кодекс можда прекршен и да у тексту има лоше намере. Мркићу су, рекао је, морали да кажу да скрати одговор ако због дужине није могао да буде објављен, јер би било нормално да некоме кога месецима „развлаче“ по новинама, бар једном дају прилику да каже шта има. Он је нагласио, са чиме су се сагласили и Владимир Раодмировић и Тамара Скрозза, да текст заправо не даје одговоре на бројна питања у вези са запошљавањем у Министарству спољних послова – као што су, рецимо, шта се десило са бившим амбасадорима кад су запослени нови, да ли је зато повећан број запослених, ко је запошљавао нове људе и слично.Скрозза је рекла да текст јесте дискриминаторан у односу на жене о којима се пише (нажалост, оне се нису жалиле), а којима је нарушена и приватност изношењем детаља из њиховог приватног живота који нису јавном интересу. Иван Цвејић је, међутим, нагласио да причу треба ставити у шири контекст – Иван Мркић је био важан извор информација за „Блиц“, а онда је у неком тренутку дошло до неспоразума и он је постао жртва свог некадашњег односа са новинарима и сада се заправо жали због тог изгубљеног савезништва. По завршетку расправе, шест чланова Комисије гласало је да Кодекс није прекршен, док је пет било уздржано, па није било потребне двотрећинске већине за одлуку.

12. Удружење „Егал“ поднело је жалбу на три текста објављена у магазину „Печат“ у вези са организацијом Поноса транс особа. Већина чланова Комисије истакла је у току расправе да има разлике међу објављеним текстовима, односно да нису свим текстовима прекршене одредбе које се односе на забрану дискриминиације, односно да текст „Рањива Србија и самодрживи Младеновићи“ не садржи овакве ставове у односу на трансродне особе. Чланови Комисије су посебно указали да се у остала два текста користе неприхватљиви термини попут „болесно“, „девијантно“, „настрано“, што Кодекс забрањује. Део чланова Комсије, као Владо Мареш, мислио је да су сва три текста хомофобна и дискриминаторна и да је реч о планираном„удару“ пред Параду поноса. Након расправе Комисија је једногласно одлучила да је „Печат“ прекршио Кодекс текстовима “Излечени људи у неизлеченом друштву“ и „Трансродна циркус револуција“, а са седам гласова „за“, два „против“ и два „уздржана“ да трећим текстом Кодекс није прекшен.

13. „Ringier Axel Springer“ поднео је укупно пет жалби на четири медија због неовлашћеног преузимања текстова из „Блица“. У случају Информативног портала Града Ниша „Нишке вести“ на који се односила прва жалба, Комисија је једногласно одлучила да се о овој жалби не изјашњава с обзиром на то да је редакција „Нишких вести“ исправила грешку, извинила се редакцији „Блица“ и објавила име аутора текста и из којег медија је преузет.

14. Одлучујући о жалби која се односи на портал „Јужна Србија“, Комисија је једногласно одлучила да је Кодекс прекршен јер је редакција потписала као извор информације портал „Србијаданас“, који се позвао на „Блиц“, те су „Јужне вести“ морале знати да ауторска права на текст нема „Србијаданас“. Портал такође ни од једног медија није затражио дозволу за објављивање.

15.i 16. О две жалбе које су се односиле на укупно седам текстова објављених на порталу „Телеграф.рс“ Комисија је водила обједињену расправу. Марија Кордић је рекла да прекршаја Кодекса нема јер је свуда „Блиц“ потписан као извор, а да ни „Блиц“ никад ни од кога не тражи сагласност за објављивање текстова, па нема ни права да се жали што и други медији то не раде. Остали чланови Комисије сматрали су, ипак, да то не може бити разлог да Комисија у овом конкретном случају не одлучи у складу са својом досадашњом праксом. Владимир Радомировић је истакао да је сваки текст потписан Телеграф.рс/Блиц, као да је реч о томе да је текст заједнички, а не да га је „Телеграф.рс“ преузео у целини из „Блица“. Златко Чобовић је подсетио на одлуку коју је Комисија донела по жалби „Политике“ на „Блиц“ када је закључено  да је, у складу са чланом 43 Закона о ауторским и сродним правима, дозвољено, без дозволе аутора и плаћања ауторске накнаде, а у обиму који одговара сврси и начину извештавања о текућем догађају, слободно коришћење дневних информација и вести које имају природу новинског извештаја, што у овом случају није ниједан од спорних текстова. Комисија је са девет гласова „за“, једним „против“ и једним „уздржаним“ одлучила да је „Телеграф.рс“ прекршио Кодекс. Чланови Комисије су се на исти начин изјаснили и о другој жалби „Блица“ на „Телеграф.рс“.

17. Слична расправа вођена је и о жалби Ringier Axel Springera на „Курир“, који такође није тражио сагласност за објављивање текста. У одлучивању и расправи није учествовала Марија Кордић. Уз оцену да ни у овом случају није реч о дневном догађају, Златко Чобовић је рекао и да је уобичајена пракса да, без тражења дозволе, може да се преузме до 30 одсто текста. У овом случају, текст у „Блицу“ има 441 реч, а у „Куриру“ 363, према томе преузето је више него што је дозвољено. Комисија је једногласно одлучила да је „Курир“ прекршио Кодекс.

18. НВО Праксис је поднела жалбу на колумну објављену у листу „Данас“ због дискриминације и говора мржње према мигрантима. Ивана Стјеља није учестовала у расправи и гласању. Владо Мареш је рекао да су се и ауторка текста и „Данас“ извинили читаоцима, а да је Суд части Независног удружења новинара Србије изрекао јавну критику и колумнисткињи и листу. Како је истакао, реч је о једном изузетно ксенофобичном тексту, који „Данас“ никако није смео да објави и да Савет мора да донесе одлуку да је прекршен Кодекс. Марија Кордић је рекла да је жалба Праксиса неутемељена, да је реч о коментару у којем је ауторка није извештавала, већ је описала како се осећа и да има право да то напише. Има право и на одсуство емпатије према мигрантима. Она је додала да је новинарка толико нападана у медијима да би могло да се говори о томе да ли су угрожена њена права, а будући да се већ извинила, нема разлога да се и Савет сада оглашава. Тамара Скрозза је нагласила да је текст „на трагу нацизма“, јер ауторка стално говори о „нама“ и „њима“, који нас угрожавају. Тачно је, рекла је, да свако има право да каже шта мисли, али морају да постоје границе, у овом случају ти људи се дискриминишу по више основа – колумнисткињи сметају и деца која вичу и жене које шетају и сви који су, наводно, другачији. Комисија је, по завршетку расправе, са осам гласова „за“ и два „уздржана“ одлучила да листу „Данас“ изрекне јавну опомену.

19. Геј лезбејски инфо центар поднео је жалбу због наслова текста у „Информеру“, који, по њима, позива на насиље над геј особама. Сем Марије Кордић која је изразила резерву у погледу тога да ли је реч о претњи упућеној геј особама, с обзиром да особа која изговара „стрељаћу их“ мисли на своју браћу, остали чланови Комисије нису имали дилема да је реч о дискриминацији и говору мржње због сексуалне оријентације. Комисија је зато са десет гласова „за“и једним „уздржаним“ одлучила да „Информеру“ изрекне јавну опомену.

Седница је завршена у 21.40 сати.

Записник водила
Гордана Новаковић

Председавајући
Владо Мареш