Записник са педесет седме седнице Комисије за жалбе одржане 29.9.2016.
САВЕТ ЗА ШТАМПУ
Комисија за жалбе
Бр. 58
29.9.2016. године
Београд
ЗАПИСНИК
Са 57. седнице Комисије за жалбе одржане 29.9.2016. са почетком у 18 сати у просторијама Савета за штампу
Присутни сви чланови Комисије: Стојан Марковић, Тамара Скроза, Владо Мареш, Иван Цвејић, Петар Јеремић, Владимир Радомировић, Невена Кривокапић, Ивана Стјеља, Драган Ђорђевић, Златко Чобовић и Јелена Спасић.
Остали присутни: Гордана Новаковић, генерална секретарка Савета за штампу
Дневни ред:
1. Разматрање жалбе Оливере Викторовић – Ђурашковић на текст објављен у дневном листу „Ало“
2. Разматрање жалбе портала „Глас западне Србије“ на текстове објављене на порталу „ОзонПрес“ и „Чачанске новине“
3. Разматрање жалбе портала „Глас западне Србије“ на текст објављен на порталу „ОзонПрес“
4. Разматрање жалбе Мреже Жене против насиља на текст објављен у магазину „Печат“
5. Разматрање жалбе Драгољуба Зиндовића на текст објављен на порталу „Глас западне Србије“
6. Разматрање друге жалбе Драгољуба Зиндовића на текст објављен на порталу „Глас западне Србије“
1. Оливера Викторовић Ђурашковић поднела је жалбу због текста и фотографија које је редакција „Ало“ тајно снимила на нудистичког плажи док је глумица била на летовању. У току расправе, Златко Чобовић је истакао да је очигледно прекршено више тачака Кодекса, пре свега кад је реч о поштовању приватности и коришћењу часних средстава, док је опремом текста прекршена и одредба која се односи на обавезу поштовање етике и културе јавне речи. Рекао је да је недопустиво да се медији боре за тираж на такав начин да сликају јавне личности где год хоће и кад хоће. По његовом мишљењу, одговор редакције на жалбу је безобразан, посебно када наводе да текстом нису желели да оспоре морални кредибилитет Оливере Викторовић, већ су изразили забринутост да би фотографије могла да виде и деца са којима она као педагог ради. Такође је, рекао је, неумесно и поређење ових папарацо фотографија са фотографијама бившег председника који шета пса. Невена Кривокапић је истакла да је одговор редакције „увреда за интелигенцију“, а да је сам текст, уз чак осам фотографија голе глумице, тешко читати, односно да је потпуно недопустиво да медији на такав начин извештавају. Она је посебно указала да је неприхватљиво објашњење да се глумица већ више пута скидала пред камерама, па ово није „ништа ново“, јер је, као уметница, радила оно што су улоге од ње захтевале и то нема никакве везе са оним што она приватно ради, нити то значи да сада медији могу да је сликају увек и у свакој прилици без дозволе. Остали чланови Комисије изнели су сличне ставове и подсетили да је Комисија већ имала сличан случај када се такође због фотографија са нудистичке плаже жалила глумица Даница Максимовић и да је тада одлучила да је, без обзира што је реч о јавној личности, нарушена њена приватност. Комисија је, због свега тога, једногласно одлучила да је „Ало“ прекршио Кодекс и наложила листу да објави одлуку.
2. Портал „Глас западне Србије“ , односно власник Гвозден Николић, поднео је жалбу због истог текста који је објављен у два медија, тачније због, како је навео, низа неистинитих тврдњи у тексту „Глас или први рекет западне Србије“, на основу којих се „Глас западне Србије“ представља као „рекеташки“ и „мафијашки“, затим због неконсултовања више извора и необјављвања демантија. Он је тражио и да из одлучивање буду изузети чланови Комисије Стојан Марковић, власник „Чачанских новина“ и „ОзонПреса“ и Петар Јеремић, са којим је , како је истакао, у сукобу, а који је пријатељ Стојана Марковића. Стојан Марковић је из дискусије и одлучивања изузет на основу одредбе у Пословнику о раду Комисије за жалбе по којој члан Комисије не може одлучивати о жалби на медиј у којем ради. Захтев за изузеће Петра Јеремића Комисија није прихватила, будући да не постоји никакав основ да подносилац жалбе тражи изузеће било ког члана Комисије и да никада није прихваћен ниједан такав захтев. Делом седнице у којем су разматране жалбе на „Чачанке новине“, односно „ОзонПрес“ председавао је Владимир Радомировић.
Чланови Комисије су у току расправе изнели различите ставове о томе на који начин треба третирати ову и наредну жалбу, али и жалбе које су поднете на „Глас западне Србије“, односно да ли Комисија уопште треба да се у овим случајевима бави повредама Кодекса, будући да је део чланова сматрао да је реч о „локалном медијском сукобу“ који превазилази оквире расправе о поштовању професионалних правила и, на известан начин, злоупотребљава Комисију за жалбе и Савет за штампу уопште. Тамара Скроза је, тако, истакла да лично има проблем са све четири жалбе, јер поново имамо ситуацију, која је већ виђена пре пар година, да се медији међусобно оптужују, а да им Савет служи као „поштанско сандуче“. Она је подсетила да је много труда уложено у изградњу Савета за штампу као кредибилног тела да би се сада овако злоупотребљавао. По њеном мишљењу, није случајно да су се на истој седници нашле две жалбе које је поднео један портал и две жалбе на тај портал, те да се осећа непријатно да прича о повредама Кодекса, јер ово превазилази такву расправу, због чега ће у свим случајевима бити уздржана. Сличног мишљења био је и Владо Мареш, који је рекао да се у свим овим жалбама јасно препознају „напад и контранапад“ и да такве жалбе у перспективи деградирају рад Савета за штампу. Он је рекао да је у принципу против тога да медији уопште имају право да се жале Савету једни на друге, јер то тело постоји да би штитило читаоце од лошег рада новинара, а не да би се новинари међусобно „тужакали“. Он је додао да ће у сва четири случаја гласати да Кодекс није прекршен. Драган Ђорђевић је такође оценио да је реч о жалбама које „изазивају много конфузије“и да му се чини да је реч о локалном рату, у којем се покушава и да се инструментализује Савет. Он је, ипак, мислио да овим текстом није прекршен Кодекс. Ивана Стјеља је нагласила да су жалбе конфузне и да је нејасно о чему је у ствари реч, а да је нејасна и позадина подношења жалби. Остали чланови Комисије сматрали су да, без обзира на позадину, Комисија мора да разматра жалбе са становишта поштовања Кодекса, односно да мора одлучује о томе, без обзира на мотиве подносилаца жалби. Слична расправа вођена је и о осталим жалбама које је поднео, или које су поднете на „Глас западне Србије“.
Златко Чобовић је у току расправе о овој жалби рекао да мисли да Кодекс није прекршен ни у једној тачки на коју се подносилац жалбе жалио, јер су пренете изјаве локалних функционера са конференције за новинаре, подносиоцу жалбе су, пре објављивања текста, послата питања и објављени су његови одговори, док деманти није ни требало објавити, јер се практично ни не односи на спорни текст. Невена Кривокапић је рекла да јој се најспорнијим чинило необјављивање демантија, али да, с обзиром на то да га је поднео новинар који би морао знати како деманти треба да гласи, те да ни после обавештења од редакције „Чачанских новина“ да одговор није у складу са законом, није уредио текст, не може да закључи да је овим прекршен Кодекс. Јелена Спасић је, међутим, указала да текст не садржи само изјаве са конференције за новинаре, већ и неке претпоставке и нагађања, као и да је споран и контекст у који су изјаве стављене. Петар Јеремић је оценио да Кодекс није прекршен – пружена је прилика „другој страни“ да одговори на питање, одговори су објављени, а демантијем ништа у ствари није демантовано. Он је додао да му се једино наслов чини „прејаким“. Владимир Радомировић је рекао да је текстом отворена велика тема о корупцији у медијској сфери, о којој се у новинарским круговима углавном ћути, што је јако добро, али да, нажалост, тема није добро обрађена. Наслов је, рекао је, споран, а у тексту има више нагађања него чињеница. Он је сматрао да је Кодекс прекршен тиме што су нагађања и претпоставке представаљене као чињенице. Након расправе, шест чланова Комисије је гласало да Кодекс није прекршен, два да јесте, док су уздржана била два члана, па за одлуку није било потребне већине од осам гласова.
3. Друга жалба „Гласа западне Србије“ на „ОзонПрес“ односила се на текст „Ко о чему, Гвозден о поштењу“ у којем се, по мишљењу подносиоца жалбе, лицитира са поштењем власника медија, на основу нетачних и непроверених чињеница, како би се дискредитовао медиј и његов власник. Из расправе и одлучивања и о овој жалби био је изузет Стојан Марковић, а седницу је водио Владимир Радомировић. Петар Јеремић је рекао да сматра да Кодекс није прекршен, подносилац жалбе је и у овом случају добио прилику да одговори на сва питања, а сасвим је јасно да су нека документа накнадно прибављана да би се доказало да је текст неистинит. Сличну оцену је изнео и Иван Цвејић, који је рекао да је уговор о закупу, по свему судећи, сачињен тек кад је објављен текст о томе да је спорно да ли је закуп плаћан. Златко Чобовић је такође рекао да мисли да Кодекс није прекршен ни у једној тачки, а исто је мислила и Јелена Спасић, која је ипак додала да је наслов споран. Владимир Радомировић је нагласио да је поново реч о важној теми која није добро обрађена и да је, по њему, прекршена одредба о култури и етици јаве речи и то од наслова, преко потписа за слику, па до наслова антрфилеа „Инспектор и ГЗС у шеми: ’ја теби, ти мени’“. Након расправе, седам чланова Комисије гласало је да Кодекс није прекршен, док су три била уздржана, па потребних осам гласова за одлуку није било.
4. Мрежа Жене против насиља поднела је жалбу због текста у којем се, по њиховом мишљењу, дискриминишу жене, односно у којима аутор износи предрасуде о улози жене у друштву. Тамара Скроза нагласила је да је реч о „школском примеру шовинизма“, додајући да је одговор на жалбу који је послао аутор текста још скандалознији од самог текста. Она је истакла да је реч о тексту који деградира све жене, сводећи их само на изглед и на улогу у друштву коју им је он наменио. Златко Чобовић је рекао да је читав текст „бљутав“, да аутор, очигледно навијајући за једну политичку опцију, заступа тезу да су на сва места дошли способни људи, не чекајући ни да покажу да ли су способни, те да није чудо да се у таквом тексту појаве и овакви ставови о женама. Одговор је, навео је, чудан, нејасно је да ли је аутор стварно ревидирао, али чак и да јесте то ни њега, ни редакцију, не ослобађа одговорности за оно што је објављено. Ивана Стјеља је оценила да је цео параграф дискриминаторан, посебно део у којем пише да жене „хоће да се такмиче са мушкарцима“, јер има аутор намеће „традиционалну улогу“. По окончању расправе, Комисија је једногласно закључила да је Кодекс прекршен и изрекла јавну опомену.
5. Драгољуб Зиндовић, председник Скупштине општине Пријепоље поднео је жалбу на портал „Глас западне Србије“ због текста „Службени аутомобил нестао са паркинга – нико не зна где је већ десет дана“, сматрајући да су објављивањем нетачних информација и спекулација из анонимних извора, без провере, прекршене одредбе Кодекса које се односе на истинитост извештавања и новинарску пажњу. Власник „Гласа западне Србије“ тражио је да се из одлучивања о обе Зиндовићеве жалбе изузму Стојан Марковић и Петар Јеремић, али Комисија то није прихватила из већ наведеног разлога.У расправи је Јелена Спасић рекла да су проблем анонимни извори, али да је доста необично и понашање председника општине који се накнадно „сетио“ да је оно што је објављено уплашило и забринуло чланове његове породице, као и да је чудно да се жалио само на овај портал, а сличну вест да је слупао ауто су објавили и други медији. Златко Чобовић је, међутим рекао, да свако има право да сам одлучи на који медиј ће се жалити, подсећајући да је „Курир“ објавио деманти, који је ГЗС пренео више као „другу страну“, него као деманти. Он је невао да су могли да уклоне текст са портала када су већ сазнало да није тачно оно што се спекулише. Стојан Марковић је рекао да је Кодекс несумњиво прекршен, да ништа није проверено, те да мисли да је потпуно неприхватљиво да се неко стави на стуб срама, а да се после, када се испостави да ништа није тачно, не објави ништа о томе. Владо Мареш је, насупрот овоме, оценио да је проблем и настао због ароганције председника општине, који је одбио да прича са новинарима телефоном, и још се после љути на медије што су нешто објавили, уместо да им се јавио и објаснио ситуацију. Иван Цвејић је такође сматрао да је Зиндовићево понашање недопустиво, јер ниједан председник општине не би смео тако да комуницира са медијима, али да се, са друге стране, портал позива искључиво на анонимне изворе. „Немам ништа против анонимних извора, али онда одлучујем да ли ћу томе веровати на основу кредибилитета медија који има такве изворе. Пошто је оно што ради ГЗС углавном срамота за професију, њиховим анонимним изворима не верујем ништа“, рекао је. За Владимира Радомировића је била спорна истинитост извештавања у тексту, па и у самом наслову у којем се каже да нико не зна где је аутомобил, а заправо се зна. Такође, чини се да текст није ни писан у Пријепољу, јер би онда могао и да се слика, рецимо, паркинг, или да се пита неко из општине нешто, већ је, на основу неких извора, пренето шта се дешава у другом граду, без провере. По завршетку расправе, „за“ одлуку да је Кодекс прекршен гласало је седам чланова Комисије, „против“ је био један, а „уздржана“ три члана, тако да није било потребне већине за одлуку.
6. Другу жалбу на исти портал Драгољуб Зиндовић је поднео због текста „Да ли је тендер намештен – реаговао Савет за борбу против корупције“, такође због кршења одредби о истинитости извештавања и новинарској пажњи, као и због, како је наведено, измишљања анонимних извора. Иван Цвејић је рекао да и овде углавном важи све што и у претходној жалби о анонимним изворима. Посебно је чудно што се портал позива на анонимне изворе у Савету за борбу против корупције, који, наводно, одмах, без икакве провере и документације, тврди да ће покренути поступак због корупције. Он је рекао да заиста сумња да се то догодило, а Јелена Спасић је навела да јој се чини прилично необичним да је извор из Савета анониман, с обзиром на то да његови чланови увек у јавности наступају под пуним именом и презименом. Владимир Радомировић је указао да је као потврда да је Агенција за борбу против корупције покренула поступак приложен само допис да су примили пријаву (што ништа не значи) и то након што је текст објављен, док Комисија за заштиту конкуренције нема никакве везе са оваквим случајевима и само је рутински то проследила Агенцији, Из приложениих дописа се не види да је реаговао Савет за борбу против корупције, како се наводи у наслову текста. Након дискусије, „за“ одлуку да је Кодекс прекршен гласало је седам чланова Комисије, „против“ је био један, а „уздржана“ три члана, тако да није било потребне већине за одлуку.
Седница је завршена у 19.50 сати.
Записник водила
Гордана Новаковић
Председавајући
Стојан Марковић