Записник са шездесете седнице Комисије за жалбе одржане 29.12.2016.
САВЕТ ЗА ШТАМПУ
Комисија за жалбе
Бр. 61
29.12.2016. године
Београд
ЗАПИСНИК
Са 60. седнице Комисије за жалбе одржане 29.12.2016. са почетком у 18 сати у просторијама Савета за штампу
Присутни сви чланови Комисије: Стојан Марковић, Тамара Скроза, Владо Мареш, Вера Баришић -Поповић, Петар Јеремић, Владимир Радомировић, Невена Кривокапић, Ивана Стјеља, Драган Ђорђевић, Златко Чобовић и Јелена Спасић.
Остали присутни: Гордана Новаковић, генерална секретарка Савета за штампу
Дневни ред:
1. Разматрање жалбе Adria Media Group на текстове објављене у дневном листу „Српски телеграф“
2. Разматрање прве жалбе Наташе Мијушковић на текст објављен у дневном листу „Информер“
3. Разматрање друге жалбе Наташе Мијушковић на текст објављен у дневном листу „Информер“
4. Разматрање треће жалбе Наташе Мијушковић на текст објављен у дневном листу „Информер“
1. Adria Media Group д.о.о. поднела је жалбу због два текста у којима су, како је наведено, изнете тешке увреде и неистине против подносиоца жалбе и оснивача АМГ Александра Родића, са циљем да се нашкоди конкурентном медију „Курир“ и части и угледу подносиоца пријаве. Подносилац жалбе је сматрао да је прекршено више тачака Кодекса новинара из поглавља Истинитост извештавања, Независност од притиска и Новинарска пажња. Из расправе и одлучивања о жалби била је изузета Јелена Спасић, запослена у „Куриру“. У току дискусије, Невена Кривокапић је рекла да је жалбу требало да поднесе и Александар Родић, будући да се оба текста односе и на њега лично, а не само на Adria Media Group, те да се не може говорити о томе да ли је прекршена претпоставка невиности, када је подносилац жалбе правно лице. Кад је реч о самим текстовима, у њима, како је навела, има свачега, мешају се „бабе и жабе“, све је набацано, а ништа проверено. Лист истинитост својих навода у одговору на жалбу потврђује позивањем на писање других медија, а да ти изворни нису наведени у текстовима, а чак и да јесу, требало је да је такве наводе проверити. Златко Чобовић је рекао да је текстовима прекршен Кодекс, и то поглавље I тачке 2 и 5 и поглавље II тачка 2. И одговор на жалбу, по његовој оцени, заслужује пажњу. „Српски телеграф“ се правда да су на тему о којој пише, и на исти начин, писао и један други лист, узимајући такво писање, без образложења, априори тачним и истинитим. Сопствени пропусти и неодговорност не могу се, међутим, правдати пропустима и неодговорношћу других. Уредници „Српског телеграфа“ наводе у жалби и да су лично учествовали, у време док су радили у „Куриру“, у нечему за шта сада оптужују „Курир“. Ако је тако, требало је и у текстовима то да напишу, да опишу и наведу све детаље из личног искуства, као сведока и саучесника. Даље, „Српски телеграф“ закључује да је став „Курира“ једна изјава главног и одговорног уредника „Курира“, а само на основу тога што није добио одговор на питање да ли је став главног и одговорног уредника уједно и став редакције. Наопака логика је, такође, у одговору на жалбу довођење у везу права на издавање „Њузвика“ у Србији и писање америчког издања „Њузвика“. Други текст на који се подносилац жалио садржи низ тврдњи а да није назначено да ли су чињенице или претпоставке и нагађања, све из неименованих извора, док „Куриру“ није дата прилика да одговори на било шта. Стојан Марковић је оценио да овај случај подсећа на сличне када су се Комисији поједини локални медији жалили једни на друге, и тада је то оцењено као нешто чиме Комисија не треба да се бави. „Ово је још горе – ко је од кога добио паре и за шта, ко је страни плаћеник – не желим у томе да учествујем, јер је овде реч о инструментализацији Комисије“, рекао је и додао да ће, каква год да буде одлука, неко од два сукобљена медија да слави. Истог мишљења био је и Владо Мареш, који је нагласио да ће медији злоупотребити сваку одлуку Савета за штампу и да је оваквим жалбама етички кодекс професије потпуно деградиран. Насупрот томе, Петар Јеремић је нагласио да се никоме не може ускраћивати право на жалбу, те да Комисија мора да одлучује о свакој жалби коју добије. И он и Владимир Радомировић су истакли да су уредници „Српског телеграфа“ дужни да јавности објаве за кога су радили и ко их је плаћао када су уређивали „Курир“, пошто су у одговору на жалбу навели да су лично учествовали у стварима за које оптужују Александра Родића. Након расправе, чланови Комисије гласали су о томе да ли је прекршен Кодекс новинара за сваки од два спорна текста посебно. Резултат гласања био је исти – за одлуку да је Кодекс прекршен гласало је пет чланова Комисије, док је пет било уздржано, тако да није било потребне већине од осам гласова.
2-4. О три жалбе Наташе Мијушковић на текстове у „Информеру“ чланови Комисије водили су обједињену расправу, након чега су гласали појединачно о свакој жалби. Петар Јеремић је, у току дискусије, рекао да је сада сасвим јасно да ништа од онога што је лист најављивао да ће се десити у РТС-у доласком новог директора није било тачно, па је несумњиво да су прекршене одредбе Кодекса које се односе на истинитост извештавања. Он је навео и да је недопустиво што „Информер“ покушава да утиче на уређивачку политику Јавног сервиса, тиме што ће им рећи како треба да се уређује информативни програм и шта треба или не треба да објављују. Текстови излазе из оквира аргументоване критике уређивачке политике и рада новинара и уредника РТС, додао је. Златко Чобовић је оценио да су прекршаји Кодекса, посебно у поседњем објављеном тексту, драстични, те да је подносилац жалбе апсолутно у праву. „Информер“ се, рекао је, представља као судија у име владајуће опције и дозвољава себи тврдње попут тога да Наташа Мијушковић на Твитеру „острашћено и у свакој прилици напада државу и власт“ или да је написала да је Душану Машићу свака на месту „коментаришући његове болесне нападе“. То, по његовом мишљењу, није новинарство, него простаклук. Тамара Скроза је рекла да је и из ових текстова видљиво да је за „Информер“ РТС персонализован у неколико уредника, односно новинара, и да сваки пут када пише о РТС-у „прозива“ исте људе. Јелена Спасић је рекла да у текстовима нема чињеница, да нема ни друге стране, те да не постоји жеља да се о нечему извести јавност, већ јасан план да се неко дискредитује. Комисија је потпом у три одвојена гласања једногласно одлучила да је сваким од спорних текстова прекршен Кодекс новинара Србије. Текстовима објављеним 2015. године прекршене су тачке 1, 2 и 4 Поглавља I, а текстом из новембра 2016. године и тачка 5 истог поглавља.
Седница је завршена у 19.05 сати.
Записник водила
Гордана Новаковић
Председавајући
Стојан Марковић