Записник са шездесет седме седнице Комисије за жалбе одржане 29.6.2017.

САВЕТ ЗА ШТАМПУ
Комисија за жалбе
Бр. 68
29.6.2017.
Београд

ЗАПИСНИК

Са 67. седнице Комисије за жалбе, одржане 29.6.2017. године, са почетком у 18 сати у Прес центру Удружења новинара Србије

Присутни чланови Комисије: Стојан Марковић, Тамара Скроза, Владо Мареш, Вера Баришић Поповић, Петар Јеремић, Ивана Стјеља, Невена Кривокапић, Вера Диданови и Драган Ђорђевић.

Одсутни чланови Комисије: Златко Чобовић и Љиљана Смајловић

Остали присутни: Милош Ковачевић и Драгослава Барзут из удружења Да се зна, Гордана Новаковић, генерална секретарка Савета за штампу

Пре почетка рада, за заменика председавајућег у наредних шест месеци, од 1. јула, избаран је Владо Мареш. Седници ће у истом периоду председавати Златко Чобовић

Дневни ред:

Разматрање жалбе др Љиљане Чолић на текст објављен у дневном листу „Политика“
Разнатрање жалбе Организације за људска права Једнакост на текст објављен на портату „Дневни журнал“
Разматрање жалбе Северине и Себастиана Книеп на текст објављен у дневном листу „Блиц“
Разнатрање жалбе Верана Матића на текст објављен у дневном листу „Политика“
Разматрање жалбе Дејана Ђорића на текстове објављење на порталу „еПодунавље.рс“
Разматрање жалбе Геј лезбејског инфо центра на коментаре читалаца објављене на порталу „Телеграф.рс“
Разматрање жалбе Мирјане Тешевић на коментар објављен на порталу „ПП медиа“
Разматрање жалбе удружења Да се зна на текст објављен у дневном листу „Српски телеграф“
Разматрање жалбе Аутономног женског центра на текст објављен у дневном листу „Ало“
Разматрање жалбе Аутономног женског центра на текст објављен у дневном листу „Информер“
Разматрање жалбе Аутономног женског центра на текст објављен у дневном листу „Вечерње новости“
Разматрање жалбе Маринике Тепић на текст објављен у дневном листу „Српски телеграф“

1. Проф. др Љиљана Чолић обратила се Савету због реченице у колумни Горана Козића, која се односи на њу: “Када је ономад министарка просвете хтела да пензионише Дарвина већинска јавност је хтела да је скрати за главу, што извесно не би била велика штета…” У току расправе, Тамара Скроза је истакла да, без обзира што је реч о колумни, која дозвољава већу слободу изражавања аутора, спорна реченица представља позив на линч. Ивана Стјеља је, међутим, сматрала да није реч о говору мржње, јер није засновано на неком личном својству бивше министарке. Она је истакла да то што је написано није пристојно, али да одражава бурну реакцију јавности на предлог да се из наставног програма избаци Дарвинова теорија еволуције. Невена Кривокапић је била сличног мишљења, истичући да је реч о метафори, којом је описана реакција јавности на њену идеју и да није никако реч о буквалном одсецању главе. Петар Јеремић је оценио да аутор, у сваком случају, подржава насиље над Љиљаном Чолић, док је Тамара Скроза указала да је реч о претеривању које може да угрози нечији живот и које се не може правдати метафором. Након расправе, „за“ одлуку да је прекршен Кодекс новинара гласало је шест чланова Комисије, док су три члана гласала да Кодекс није прекршен. Како је за одлуку потребно најмање осам гласова, Комисија није могла да донесе одлуку у овом случају.

2.Организација за људска права Једнакост поднела је жалбу сматрајући са су спорним текстом прекршене одредбе Кодекса новинара Србије које је односе на забрану дискриминације и поштовање претпоставке невиности, јер се у наслову и тексту инсистира на националној припадности починилаца кривичног дела, иако је сасвим јасно да то није ни укаквој вези са тим кривичним делом. Владо Мареш је, у дебати, рекао да је ово још један од случајева у којима медиј подилази најгорим стереотипима који постоје у нашем друштву, а по којима су Роми ти који пљачкају и пребијају људе. Невена Кривопакић је указала да је и у овом случају видљиво нешто што је већ постало стандард у медијима – да у се у наслову крши претпоставка невиности тврдњом да је неко починилац кривичног дела, док се у тексту сасвим коректно наводи да је реч о осумњиченима. Тамара Скроза је рекла да је, по њеном мишљењу, Кодекс прекршен у делу који се односи на забрану дискриминације, а да сматра да претпоствака невиности није прекршена, јер није откривен идентитет ухапшених, који су означени иницијалима. „За“ одлуку да је прекршена одредба Кодекса којом се забрањује дискриминација, гласало је свих девет чланова Комсиије, док су „за“ одлуку да је прекршена и претпоставка невиности гласала три члана Комисије, а шест је било „против“, тако да за ову одлуку није било потребне већине. Јавна опомена изречена је због дискриминације на националној основи.

3. Адвокати Северине и Себастијана Кнеипа поднели су жалбу тврдећи да је повређено њихово право на приватност јер су објављене информације из њиховог приватног живота и о Себастијановом здравственом проблему, као и фотографије са Фејсбук профила, за које нису дали сагласност.Из расправе и одлучивања била је изузета Вера Дидановић, запослена у компанији Рингиер Аxел Спрингер. У току дискусије Тамара Скроза је указала да је ова жалба најбољи пример информисаности грађана о правима која имају и грађанског ангажмана и додала да је веома пријатно изненађена да су се немачки грађани обратили саморегулаторном телу због нечега што је о њима објављено у другој земљи. Кад је реч о редакцији „Блица“ она је, нагласила је, урадила скандалозну ствар и од нечије болести направила „ријалити“. Ивана Стјеља је подсетила да су подаци о здравственом стању посебно осетљиви, док је Невена Кривокапић истакла да су новинари информације очигледно добили од здравствених радника и да је просто невероватно да они мисле како је дозвољено препричавати за медије шта се догађало њиховом пацијентима. Драган Ђорђевић је навео да је одговорност медија утолико већа што су тражили и нису добили сагласност за објављивање имена Кнеипових, а објавили су и фотографије. Комисија је потом једногласно одлучила да је „Блиц“ прекршио Кодекс и наложила листу да објави одлуку.

4. Адвокати Верана Матића, председника Комисије за истраживање убистава новинара, поднели су жалбу због текста бившег главног уредника „Експрес политике“ Ђорђа Мартића, који се, како је наведено у жалби, „грубо поиграва чињеницама, околностима и контекстом у којем је извршен атентат на Славка Ћурувију“, као и због тога што није објављено ни саопштење Комисије, ни реаговање Верана Матића на спорни текст. Тамара Скроза је истакла да је скандалозно да је „Политика“ објавила такав текст, који ниједан пристојан медиј не би смео да објави. Мартићу је омогућено да износи своје, ни на чему засноване, претпоставке и нагађања и да поставља питање одговорности људи који немају никакве везе са Ћурувијиним убиством, а уз то су и мртви и не могу да одговоре на веома тешке оптужбе које су против њих изнете. Она је додала да је уз све одредбе које је подносилац жалбе навео, прекршена и тачка Кодекса по којој новнар мора да води рачуна о достојанству жртва злочина, јер се у том тексту жртве оптужују. Петар Јеремић је такође оцено да је скандалозно дати прилику да износи такве оптужбе човеку који сам треба да одговара за објављивање текста којим је најављено Ћурувијино убиство, као и да је Кодекс несумњиво прекршен и тиме што није објављено реаговање на текст. Чланови Комисије су, након расправе, једногласно одлучили да је „Политика“ прекршила Кодекс и наложили листу да објави одлуку.

5. Дејан Ђорић, законски заступник НГО Подунавска инцијатива, поднео је жалбу јер је, како је навео, портал “еПодунавље” неовлашћено преузео два текста са њиховог портала “Подунавље.инфо”. Подносилац жалбе је инсистирао да Комисија разматра жалбу иако је један од текстова уклоњен након обавештења Савета да је поднета жалба, а чланови Комисије су закључили да на то има право. Вера Дидановић и Петар Јеремић су оценили да је крађа медијског садржаја нешто што је веома озбиљан проблем јер се масовно дешава, посебно кад је реч о локалним медијима, који, као да не разумеју да не могу да „користе“ и да као своје представљају садржаје које произведу колеге из других медија. Ивана Стјеља је указала да је један о текстова саопштење једне невладине организације, док је Владо Мареш рекао да је један од текстова најава догађаја, те да због тога има резерву да ли је реч о кршењу аторских права. Текстови су, како је, рекао, неспорно преписани и то је прекршај, али му се чини претераним да се говори о ауторству. Невена Кривокапић је рекла да, на основу Смерница за примену Кодекса новинара у онлајн сфери, ови текстови спадају у дневно извештавање, те није било потребно тражити дозволу за објављивање, али да то не значи да није требало да потпишу аутора, односно медиј из којег су их преузели. Комисија је, након тога, једногласно одлучила да изрекне јавну опомену због кршења Кодекса.

6. Геј лезбејски инфо центар поднео је жалбу због коментара читалаца објављених испод текста о логору за ГЛБТ особе у Чечернији, којима су, по њима, прекршене одредбе Кодекса новинара Србије о забрани дискриминације и говора мржње. Тамара Скроза је рекла да је ово заиста драстичан случај и кад се упореди са сличним коментарима о којима је Савет раније одлучивао, јер се заговара отварање логора за ЛГБТ особе. Невена Кривокапић је истакла да „Телеграф.рс“, ради претходну модерацију, те да је модератор био обавезан да овакве коментаре не објави, јер су у супротности и са правилима коментарисања саме редакције у којима пише да коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени. Комисија је, након дискусије, једногласно одлучила да је „Телеграф.рс“ прекршио Кодекс и наложила му да објави одлуку Комисије.

7. Мирјана Тешевић поднела је жалбу због коментара објављеног на порталу ПП медиа, који је потписан са Хаљил, а уз који је објављена њена фотографија са портала ТВ форум, где је запослена.Стојан Марковић је рекао да нема никакву дилему да је Кодекс прекршен, као и да му је више него спорно објашњење уредника ПП медиа да је фотографија аутоматски стигла уз коментар послат са адресе ТВ форум, јер он стално добија мејлове са те телевизије, а никада уз њих није добио фотографију. Осим тога, подносилац жалбе је јасно указао да ИП адреса са које је мејл послат није адреса те телевизије, а свако је могао да у коментару напише ту адресу. Невена Кривокапић је рекла да је проверила и да ПП медиа не ради премодерацију, већ се коментари одмах појављују на сајту, али да је, према Смерницама за примену Кодекса новинара у онлајл окружењу, био у обавези да тај коментар уклони после обавештења „треће особе“, што није урадио. Тамара Скроза и Петар Јеремић су такође оценили да, ако је коментар објављен случајно, морао је бити уклоњен када је Мирјана Тешевић обавестила уредника да је њена фоотграфија злоупотребљена. Комисија је, потом, једногласно одлучила да изрекне јавну опомену због кршења Кодекса.

8. Удружење “Да се зна” поднело је жалбу сматрајући да је лист прекршио Кодекс новинара преношењем изјаве проф. др Александра Милошевића, који као мотиве трансродних особа за промену пола наводи да су жене незаводољне јер су Срби лоши кревету, као и то да као мушкарци имају боље шансе за напредовање у каријери. Ивана Стјеља је нагласила да је реч о потпуној банализацији трансродног идентитета, а да је спорна и употреба термина трансексуализам јер указује на болест. Тамара Скроза је навела да су текстом дискриминисани и мушкарци, јер су изнете, по њих увредљиве, паушалне оцене, које не прилииче било коме ко има неку функцију и титулу, те да је „Српски телеграф“ морао да се огради од таквог става, тим пре што је реч о веома озбиљној и важној теми. Комисија је, по завршетку расправе, једногласно одлучила да је прекршен Кодекс новинара.

9. Аутономни женски ценатр поднео је жалбе на три медија због текстова у којима се извештава о увођењу нових кривичних дела, прогањање и полно узнемиравање, а што је у медијима углавном представљено да ће убудуће за удварање бити изрицане новчане и затворске казне. У току расправе о тексту објављеном у листу „Ало“ Тамара Скроза је оценила да медији у овом, као и у случају образовног пакета о насиљу у породици, сносе велику одговорност за довођење јавности у заблуду о томе о чему је у ствари реч. Неко ко се није много удубљивао у ове текстове, могао је да извуче сасвим погрешан закључак да је сада удварање кривично дело. Невена Кривокапић је указала и на то да је погрешно пренето да само мушкарци могу да иду у затвор због полног узнемиравања или прогањања, што је нетачно. Ивана Стјеља је истакла да су овакви текстови веома опасни, сем што се њима крши Кодекс, јер се кривична дела мешају са удварањем, ласкањем и сл. Вера Баришић Поповић је навела да се „Ало“ извештавајући о овој важној теми није чак потрудио ни да позове ниједног саговорника, већ су изјаву државног секретара преузели из „Информера“. Комсија је једногласно одлучила да је „Ало“ прекршио Кодекс и наложила листу да објави ову одлуку.

10, Слична расправа вођена је и у вези са жалбом Аутономног женског центра на сличан текст објављен у „Информеру“, с тим што је Петар Јеремић истакао да су у том тексту бар у антрфилеу цитирани нови чланови Кривичног закона. Комисија је такође једногасно одлучила да „Информеру“ изрекне јавну опомену.

11. Иста одлука донета је и у вези са жалбом Аутономног женског центра на текст коју су објавиле „Вечерње новости“.

12. Мариника Тепић народна посланица поднела је жалбу због текста којим се, како је навела, вређа њено достојанство, између осталог јер је у најбаналнијем маниру стављена у контекст жене око које се свађају двојица мушкараца. Тамара Скроза је у расправи истакла да је „Српски телеграф“ покренуо ову причу, коју су после преузелии други медији, и да никако не може да се прихвати објашњење из одговора на жалбу који су доставили да је стање на политичкој сцени такође пуно сексистичких и дискриминиаторних изјава и стереотипа, па онда и редакција може на такав начин да извештава. Она је навела да ко год погледа наслов и опрему текста може да закључи да је Мариника Тепић као жена узрок сукоба двојице мушкараца, иако то лист ничим не потврђује и све је у домену трачева и нагађања. Петар Јеремић је указао да се из преписке Јановића и Живковића, коју су објавили, чак види да узрок неспоразума није Тепићева, али да лист, упрско томе инсистира да су се посвађали око ње. Владо Мереш је рекао да све што је објављено уопште ни не лични на новински текст, већ на политички активизам који је резултирао представом коју су у „Српском телеграфу“ сами написали, изрежирали и реализовали. Комисија је, потом, једногласно изрекла јавну опомену због кршења Кодекса новинара Србије.

Седница је завршена у 19.40 сати.

Записник водила
Гордана Новаковић

Председавајући
Петар Јеремић