Записник са седамдесет прве седнице Комисије за жалбе одржане 30.11.2017.
САВЕТ ЗА ШТАМПУ
Комисија за жалбе
Бр. 72
30.11.2017.
Суботица
ЗАПИСНИК
Са 71. седнице Комисије за жалбе, одржане 30.11.2017. године, са почетком у 12 сати на Отвореном универзитету у Суботици
Присутни чланови Комисије: Златко Чобовић, Стојан Марковић, Тамара Скроза, Владо Мареш, Вера Баришић Поповић, Петар Јеремић, Ивана Стјеља, Вера Дидановић, Драган Ђорђевић и Љиљана Смајловић.
Одсутни чланови Комисије: Невена Кривокапић
Остали присутни: Гордана Новаковић, генерална секретарка Савета за штампу, представници медија, организација и институција из Суботице, адвокати Санеле Џенкинс
Дневни ред:
1. Разматрање жалбе Санеле Џенкинс на текст објављен на порталу „Блиц жена“
2. Разматрање жалбе Министарства културе и информисања Републике Србије на текст објављен у дневном листу „Блиц“
3. Разматрање жалбе Саше Пауновића на текст објављен на порталу „Srbijadanas.com“
4. Разматрање жалбе Хајрудина Шерифовића на текстове објављене у листу „Палеж“
5. Разматрање жалби удружења Да се зна и Геј лезбејског инфо центра на текст објављен у дневном листу „Српски телеграф“
6. Разматрање жалбе Александра Костића на текст објављен на порталу „Телеграф.рс“
1. Адвокати Санеле Џенкинс поднели су жалбу због текста који је портал „Блиц жена“ преузео са портала „Neonnetlle.com“, а у којем је наведена непроверена изјава холивудског глумца Роберта Даунија Џуниора да је Санела Џенкинс посредница у проституцији.
Из расправе и одлучивања о прво ј и другој тачки дневног реда била је изузета Вера Дидановић, јер је запослена у НИН-у, чији је власник такође компанија Ringier Axel Springer, која је власник и портала „Блиц жена“ и дневних новина „Блиц“.
У току расправе о жалби Стојан Марковић је оценио да је она потпуно основана, да је медиј одговоран за садржај који објави чак и када је преузет из другог медија, тако да је неприихватљива „одбрана“ адвоката „Блица“ да су само верно пренели нешто што је објавио неко други. Додао је и да је цитирана изјава Роберта Даунија Џуниора најмање вредносни суд, како тврди адвокат портала „Блиц жена“, те да нема никакве сумње да је Кодекс прекршен. Љиљана Смајловић је истакла да је реч о уџбеничком примеру кршења Кодекса и да је скандалозно и то што је и портал „Neonnetlle.com“ објавио тако нешто. Тамара Скроза је рекла да нема дилеме да је реч о прекршају Кодекса, али да не сматра да су прекршене све одредбе које су наведене у жалби. По њеном мишљењу, прекршено је право на приватност објављивањем имена и фотографије, затим одредбе из поглавља Истинитост извештавања, које се односе на неразликовање претпоставки и нагађања од чињеница као и на изношење неоснованих оптужби. Петар Јеремић је додао да је прекршена и одредба о поштовању претпоставке невиности, као и о обавези поштовања културе и етике јавне речи. Ивана Стјеља је истакла да је пре свега скандалозан наслов, али је изразила резерву у вези са тим да ли је прекршена одредба о поштовању претпоставке невиности, јер је, како је рекла, реч о праву које проистиче из кривичног поступка. Златко Чобовић је навео да је адвокат портала „Блиц жена“ у одговору на жалбу изнео неколико нелогичности – најпре да је тврдња истинита јер је то рекао познати глумац, затим да новинари нису могли да утврде апсолутну истинитост текста који су пренели, као и да и није посао новинара да доказују истинитост нечијег мишљења. Он је истакао да новинари морају да провере све што објављују и да су одговорни за сваки објављени текст, укључујући и онај које су преузели из другог медија. Додао је и да наслов текста не произилази из садржаја, као и да је, будући да је текст потписан иницијалима, нејасно да ли је само преведен са страног портала или је неко од новинара портала „Блиц жена“ обрадио информације из тог текста. Комисија је, након расправе, једногласно одлучила да су прекршене тачке 2,4 и 5 одељка I, тачке 3 и 6 Одељка IV и тачка 1 Одељка VII.
2. Министарство културе и информисања поднело је жалбу због, како је наведено, објављивања лажне вести да је из Дома синдиката пре неколико месеци нестала позната слика Петра Лубарде „Индистријализација“, вредна милион евра. Стојан Марковић је, у току дискусије, нагласио да му је жао што на жалбу није одговорио неко од уредника или новинара, а не адвокат, који углавном покушава да оспори право државног секретара да потпише жалбу у име министарства, што је неважно за читав случај. Додао је и да не разуме ни „објашњење“ адвоката да ни Ана Брнабић није знала где се налази слика, јер је нејасно зашто би премијерка то морала да зна. Нема, истакао је, никакве сумње да је „Блиц“ прекршио Кодекс, мада је вероватно питање и где би слика завршила да лист није покренуо ту тему. Златко Чобовић је рекао да Комсија мора најпре да се изјасни о томе да не прихвата захтев адвоката „Блица“ да се жалба одбаци јер државни секретар није овлашћен да је поднесе, пошто, како каже адвокат, није лично оштећен. Таква тврдња, по њему, не стоји и зато Комисија не треба да одбаци жалбу. Такође је истакао да сматра да је спорним текстом прекршен Кодекс. Он је навео да је брига државе за културна добра веома важна тема и да о томе свакако треба писати, али је у овом случају суштински проблем што је објављена, испоставило се нетачна, тврдња да је слика нестала. Министар је одмах по објављивању текста сазвао конференцију за новинаре и показао слику и испоставило се да спекулације листа нису биле тачне, односно да је анонимни извор који их је о томе обавестио погрешио.Тамара Скроза је оценила да је прича коју је „Блиц“ покренуо од изузетног јавног значаја и да је питање шта би са сликом стварно било да о њој нису писали, али да је тема обрађена неодговорно и траљаво. Додала је да је просто невероватно да нису могли да пре објављивања провере да ли је слика заиста у Дому синдиката или није и да је то недопустиво, али да сматра претераним то што Министарство културе у жалби наводи да је прекршена одредба Кодекса која се односи на то да новинар не сме да узбуњује јавност.По њеној оцени, текстом су прекршене одредбе из поглавља Истинитост извештавања. Петар Јеремић је додао и да је прекршена тачка по којој новинар не сме слепо да верује извору који може да следи своје интересе, јер је „Блиц“ читав случај, само на основу инфомације из анонимног извора, презентовао као да је спречио пљачку. По мишљењу Љиљане Смајловић, ово је вероватно један од најдрастичнијих случајева кршења Кодекса који су се икад нашили пред Комисијом за жалбе. Реч је о произвођењу лажне вести која узбуњује јавност јер се пласира информација да уметничка дела нестају и да држава у томе учествује.Она је истакла да је у уређивачком смислу реч о великом пропусту, али и да поступање адвокатске канцеларије која је одговорила на жалбу није у доброј вери, јер лажно представља шта је посао редакције. Неприхватлљиво је, рекла је, да се тако користи адвокатска канцеларија, јер је Савет за штампу добровољна организација, која наступа са уверењем да је лист нешто погрешио и да треба да помогне редакцији да разуме и исправи своју грешку, а из „преварног“ понашања адвоката се може закључити да је „Блиц“ покушао да превари јавност. Додала је и да би редакцијама требало указати на то да, када се позивају на неименоване изворе, бар на неки начин „опишу“ тај извор, како би читаоци имали јаснију слику о томе колико му се може веровати. Ивана Стјеља је такође указала да овакав начин одговарања на жалбе адвокати често користе на суду, што јесте легално и није у супротности са процедурама, али није ни легитимно ни оправдано постављати нереалне захтеве, а нарочито није етички обраћати се тако телу као што је Комисија за жалбе. Додала је да се адвокати иначе често у одговорима за жалбе позивају на Устав или на законе, о чему Комисија уопште не одлучује. Указала је и да је адвокат доставио процену вредности стечајног дужника као доказ да Лубардина слика није била у Дому синдиката, наводећи да се лист није у спорном тексту позвао на тај документ, нити је из њега јасно да ли је реч о целокупној стечајној маси или не, због чега Комисија не треба то да прихвати као доказ. По завршетку расправе, Комисија је једногласно одлучила да су прекршене тачке 1,2 и 3 из Одељка I, као и тачка 2 из Одељка V. За одлуку да је прекршена и тачка 8 Одељка VI, која се односи на узнемиравање јавности, није било потребне већине од осам гласова. „За“ је гласало шест чланова Комсије, док су четири била „против“, тако да Комисија није донела одлуку о овој тачки.
3. На захтев портала „Srbijadanas.com“ Комисија је одложила изјашњавање о жалби Саше Пауновића, будући да је текст у међувремену уклоњен и да се очекује да ће подносилац одустати од даљег поступка пред Саветом за штампу.
4. Хајрудин Шерифовић поднео је жалбу Савету за штампу због тога што је, како је навео, локални обреновачки лист злоупотребио његове објаве са приватног Фејсбук налога да би га вређао, омаловажавао, клеветао и вишеструко дискриминисао на основу националности, инвалидитета, верске и политичке припадности. Тамара Скроза је нагласила да је лист својим текстовима на недопустив начин оспорио све што је Шерифовић, иначе војни инвалид, доживео и преживео, као и да је нарушио не само његову приватност, него и приватност његове породице, па чак и људи који су му пријатељи на Фејсбуку, објављујући њихова имена. Будући да подносилац жалбе није у жалби навео које тачке Кодекса мисли да су прекршене, Златко Чобовић је предложио да се Комисија изјасни о кршењу одредби које се односе на изношење неоснованих оптужби и клевета, забрану дискриминације и поштовање приватности. Петар Јеремић је рекао да треба додати и одредбу о обавези поштовања претпоставке невиности, са чим се није сагласила Ивана Стјеља, поново истакавши да је реч о праву које се примењује уколико је покренут кривични поступак. Она је навела и да је то јасно и из смерница уз ову тачку Кодекса, јер свака смерница наводи или постојање осумњиченог, извршиоца или кривичног дела, да се, уколико кривични постипак није у току, може говорити само о кршењу одредбе која се односи на изношење неоснованих оптужби и да се Кодекс не може тумачити толико екстензивно. Због тога је гласала против тога да и ова одредба буде уврштена у одлуку Комисије о кршењу Кодекса. Комисија је, ипак, са девет гласова „за“ одлучила да је прекршена и та тачка. Одлука о кршењу осталих тачака донета је једногласно, па је листу „Палеж“ изречена јавна опомена.
5. Удружење Да се зна и Геј лезбејски инфо центар поднели су одвојене жалбе Савету за штампу због истог текста у којем се, како су навели, транс жене називају мушкарцима, а могућност да роде дете описује као „болештина“ коју „држава никако не сме да дозволи“. Тамара Скроза је истакла да су, по њеном мишљењу, сем одредби које се односе на забрану дискриминације, што је и наведено у жалбама, прекршене и одредбе које се односе на истинитост извештавања, односно на обавезу новинара да разликују чињенице од претпоставки и нагађања. Рекла је да је потпуно нејасно како је „Српски телеграф“ извео закључак да ће у Србији ускоро мушкарци рађати децу из податка да је наша земља у светском врху по стручњацима за операције промене пола. Ивана Стјеља је указала да су чињенице у тексту потпуно изврнуте, па и сама илустрација уз текст, тачније фотографија трудног мушкарца, уопште не одговара ономе што је рекао лекар. Драган Ђорђевић је оценио да је реч о још једном у низу циљано дискриминаторних текстова и да је њиме несумњиво прекршен Кодекс. Комисија је потом једногласно одлучила да листу изрекне јавну опомену због кршења Кодекса новинара.
6. Александар Костић обратио се Савету за штампу јер је „Телеграф.рс“ објавио непроверену и, како је навео, делом нетачну информацију из анонимног извора о томе да је полицији пријавио претње. Чланови Комисије су у краћој расправи закључили да је реч о несумњвом прекршају права на приватност грађанина, као и да је, очигледно реч о цурењу информација из полиције. Златко Чобовић је рекао да је реч о уобичајеној врсти „сарадње“ између полиције и таблоида, који стално објављују информације добијене на овај начин, а које су често и погрешне. Комисија је једногласно одлучила да је „Телеграф.рс“ прекршио Кодекс.
Седница је завршена у 13.20 сати.
Записник водила
Гордана Новаковић
Председавајући
Златко Чобовић