Записник са седамдесет осме седнице Комисије за жалбе одржане 28.6.2018.
САВЕТ ЗА ШТАМПУ
Комисија за жалбе
Бр. 79
28.6.2018.
Београд
ЗАПИСНИК
Са 78. седнице Комисије за жалбе, одржане 28.6.2018. године, са почетком у 18 сати у просторијама Савета за штампу
Присутни чланови Комисије: Владо Мареш, Филип Шварм, Тамара Скроза, Вера Баришић – Поповић, Петар Јеремић, Зоран Станојевић, Ивана Стјеља, Вукашин Обрадовић, Драган Ђорђевић и Невена Кривокапић.
Одсутни чланови Комисије: Стојан Марковић
Остали присутни: Зоран Гавриловић из Бироа за друштвена истраживања и Гордана Новаковић, генерална секретарка Савета за штампу
Дневни ред:
1. Разматрање жалбе портала „ГМ Инфо“ због фотографија објављених у „Таковским новинама“
2. Разматрање жалбе Удружења грађана Рома продукција Roma World на текстове објављене у дневном листу „Вечерње новости“
3. Разматрање жалбе Маје Ракић на текст објављен на порталу „Србија данас“
4. Разматрање жалбе Министарства културе и информисања Републике Србије на текст објављен у дневном листу „Српски телеграф“
Чланови Комисије су на почетку седнице обавештени о изменама у Комисији за жалбе. Асоцијација медија изабрала је Вукашина Обрадовића за новог члана Комисије, уместо Вере Баришић – Поповић. За текућу седницу, због годишњих одмора, одређени су и заменици других чланова Комисије – Уместо Златка Чобовића, Асоцијација медија је изабрала Веру Баришић – Поповић, а уместо Вере Дидановић Филипа Шварма. УНС је за заменика Љиљане Смајловић изабрао Зорана Станојевића.
1. Портал “ГМ Инфо” поднео је жалбу Савету за штампу тврдећи да је локални недељник, без дозволе и навођења извора, објавио њихове фотографије са прославе Дана Војске у касарни у Горњем Милановцу, док су из “Таковских новина“ одговорили да су фотографије добили од Војске Србије. Нису пристали на предлог подносиоца жалбе да објаве да их је Војска обманула да би портал одустао од жалбе, па је случај прослеђен Комисији за жалбе. Из расправе и одлучивања о овој жалби био је изузет Петар Јеремић, сарадник портала “ГМ инфо“.У току расправе Тамара Скроза је рекла да, ако је лист, како тврди, фотографије добио од Војске Србије, требало је да потпише њих, а не да испод текста потпише некога ко ниије ни био на догађају са којег извештава, те да је Кодекс у сваком случају прекршен. Филип Шварм је оценио да аутор фотографија свакако мора да се наведе, чак и када се оне добију од војске, полиције или било ког државног органа. У овом случају је, због одбијања листа да објави откуд им фотографије, остало неразјашњено чије су фотографије објављене, односно да ли су тачне сумње уреднице портала да их је војска неовлашћено преузела са “ГМ инфа“. Лист је, како је рекао Шварм, након што им је портал указао да су фотографије њихове, требало да објави да их је добио од Војске и да не сноси одговорност уколико су евентуално повређена нечија ауторска права, а да онда “ГМ Инфо“ разреши тај проблем са ВС. “Таковске“ су, међутим, одбиле да било шта ураде. Зоран Станојевић је додао да је управо то што редакција листа није прихватила оно на шта им је портал указао изазива сумњу да је реч о ружном умишљају, а не о пропусту насталом због тога што нису били информисани о томе ко је заправо аутор фотографија. Ивана Стјеља је поставила питање да ли постоји легитимитет подносиоца жалбе, уколико су оне заиста добијене од Војске, односно зар у овом случају није требало да се Војска жали што фотографије нису потписане. Невена Кривокапић је истакла да би портал требало да се обрати и Војсци, да од ње затражи објашњење о томе како су дошли до фотографија и да јој укаже да не може да, уколико је то случај, преузима њихове фотографије и шаље их другим медијама, изазивајући забуну и доводећи у заблуду оне којима су доставили фотографије. Комисија је, након расправе, једногласно одлучила да су “Таковске новине“ прекршиле тачку 1 Поглавља IX Кодекса и изрекла недељнику јавну опомену.
2. Удружење грађана Рома Продукција Roma World поднело је жалбу због два текста у којима је наведена национална припадност нападача, чиме је, како су навели, прекршена одредба Кодекса која се односи на забрану дискриминације. Чланови Комисије су подсетили да су претходно више пута доносили одлуке да су „Новости“ прекршиле Кодекс управо због оваквих текстова и да са више никако не може говорити о томе да је реч о ненамерним пропустима, јер се прекршај системски понавља. Драган Ђорђевић је додао да прекршај добија на тежини ако се стави у контекст – у време објављивања два спорна текста у Нишу је расељавано једно ромско насеље, што је узбуркало тамошњу јавност и подигло тензије. Ивана Стјеља је указала да је Ниш познат по томе да Роми у том граду имају проблема и да према њима постоји озбиљна нетрпељивост. У том граду, како је рекла, постоји основна школа у којој је 99 одсто ученика ромске националности, што је пример сегрегације какав не постоји нигде у Србији. Због тога у случајевима оваквог извештавања увек треба узети у обзир и контекст. Невена Кривокапић је истакла да заиста није постојао никакав разлог да се наведе националност нападача, јер то ни на који начин не доприноси бољем разумевају догађаја, нити би текстови ишта „изгубили“ да је то изостављено. По окончању расправе, Комисија је једногласно одлучила да је прекршена тачка 4 Поглавља V и наложила „Вечерњим новостима“ да објаве ову одлуку.
3. Маја Ракић поднела је жалбу Савету за штампу, верујући да су спроним текстом прекршене бројне одредбе Кодекса новинара Србије и да је у њему изнет низ неистинитих, непроверених информација и увреда. У тексту је, између осталог, наведено да је Маја Ракић у сукобу интереса, јер је док је била секретар Скупштине општине Параћин фирми њеног супруга исплаћено око 160 хиљада евра за лизинг радника. Тамара Скроза је навела да Комисија нема довољно информација да би могла да се опредељује да ли су објављене информације тачне или не, па због тога не може ни да одлучи да ли су прекршене одредбе из поглавља Истинитост извештавања. Оно што је, по њеном мишљењу, неспорно, јесте да у тексту нема „друге стране“ и да деманти није објављен како треба. Петар Јеремић је рекао да је недопустиво, па чак и противзаконито, то што је портал коментарисао део по део демантија који им је упућен, уместо да га објаве у целини и да накнадно, евентуално, одговоре. Додао је и да сматра неприхватљивим то што су у тексту само навели да су покушали да контактирају Мају Ракић и да нису успели, јер није постојао никакав разлог да објављивање текста не сачека док не добију њену изјаву. Вукашин Обрадовић је подсетио да је у жалби наведено да јој ни накнадно, када им је послала деманти, нису поставили никакво питање иако је нагласила да је спремна да одговара, што додатно доводи у сумњу тврдњу из текста да су је контактирали. Зоран Станојевић је рекао да ни из текста, ни из жалбе није најјасније да ли су само „покушали“ да је конатктирају или су „ступили са њом у контакт“, те да је једино неспорно да деманти није објављен како треба. Владо Мареш је оценио да је ово један у низу текстова који су део политичке кампање против локалне власти у Параћину и да портал одрађује „прљав посао“ за напредњаке. Комисија је, потом, једногласно одлучила да је прекршена тачка 6 Поглавља IV, док је одлуку да је прекршена и тачка 4 Поглавља I донела са десет гласова „за“ и једним „уздржаним“.
4. Министарство културе и информисања Републике Србије поднело је жалбу верујући да је лист прекршио више тачака Кодекса новинара Србије, јер је нетачно и непотпуно известио и изнео неосноване оптужбе о томе да министар наводно неће издвојити „ни динар“ за филм о страдању српске деце у усташким логорима у Другом светском рату, упркос томе што Министарство нема никакав утицај на то које филмове ће финансирати Филмски центар Србије. Невена Кривокапић је, у току дискусије, навела да наслов није у складу са садржајем текста, јер се у тексту види да новинари заправо нагађају или претпостављају да неће бити обезбеђен новац за одређени филм, док се у наслову тврди да министар “не да новац“. Тамара Скроза је такође рекла да “Српски телегаф“ пише о нечему што се није десило, као да се десило. Зоран Станојевић је оценио да је Кодекс прекршен само опремом текста, док у самом тексту не види ништа спорно, јер нема ничега што није чињенично тачно. Текст садржи и изјаву министара и директота ФЦС, дакле постоји “друга страна“, а тврдње попут оне да се “министар поново нашао усред скандала“ дозвољене су оцене аутора текста. Вукашин Обрадовић се није сагласио са овим, наглашавајући да се мишљење износи на основу чињеница, док у овом случају нема чињеница које потврђују став редакције, све је засновано на нагађању и на погрешној тези да министар одлучује о томе који филм ће добити новац на конкурсу Филмског центра. Станојевић је рекао да у штампи стално имамо текстове који су засновани на претпоставкама да ће се нешто догодити, као и да нагађање није кршење Кодекса и поновио да је министру омогућено да објасни да он не одлучује о додели новца. Филип Шварм је, међутим, рекао да је очигледно да је министру постављено неко друго питање и да он заправо не одговара на оно што је садржај текста. Додао је и да одлука о томе који ће филмови бити подржани у време кад је текст писан није ни била донета, а лист већ зна ко је крив, при чему не напада Филмски центар, који одлучује о додели новца, већ министра, који само преусмерава новац из буџета установама културе, међу којима је и ФЦС. Након расправе, Комисија је једногласно одлучила да је “Српски телеграф“ прекршио тачку 1 Поглавља II, са девет гласова “за“ и једним “уздржаним“ да су прекршене тачке 1 и 2 Поглавља I, а са осам гласова “за“ и два “уздржана“ да су прекршене и тачке 1 и 3 Поглавља V.
Седница је завршена у 19.20 сати.
Записник водила
Гордана Новаковић
Председавајући
Владо Мареш