Записник са осамдесет осме седнице Комисије за жалбе одржане 30.05.2019
САВЕТ ЗА ШТАМПУ
Комисија за жалбе
Бр.89
30.5.2019.
Београд
ЗАПИСНИК
Са 88. седнице Комисије за жалбе, одржане 30.5.2019. године, са почетком у 18 сати у просторијама Савета за штампу
Присутни сви чланови Комисије: Стојан Марковић, Златко Чобовић, Владо Мареш, Вера Дидановић, Драган Ђорђевић, Љиљана Смајловић, Невена Кривокапић, Вишња Аранђеловић, Ивана Стјеља, Филип Шварм и Драга Божиновић.
Остали присутни: Нина Маринац из адвокатске канцеларије Стојковић, која заступа Рингиер Аxел Спрингер и Гордана Новаковић, генерална секретарка Савета за штампу
Дневни ред:
1.Разматрање жалбе Ивана Крстића на текст објављен на порталу „Ало.рс“
2.Разматрање жалбе Министарства културе и инфомисања Републике Србије на текст објављен у дневном листу „Српски телеграф“
3.Разматрање жалбе Владимира Врбашког на текст објављен у дневном листу „Српски телаграф“
4.Разматрање жалбе Невенке Медић на текст објављен на порталу „Петровачки гласник“
5. Разматрање жалбе Ненада Животића, Слободана Милошевића, Данијела Дамјановића, Момира Јовановића, Ненада Хорвата и Ивана Николића на текст објављен на порталу „Тпкнеwс“
6. Разматрање жалбе Заштитника грађана на текст објављен у дневном листу „Данас“
7.Разматрање жалбе Схаре фондације на текст објављен на порталу „Блиц жена“
8.Разматрање жалбе Схаре фондацје на други текст објављен на порталу „Блиц жена“
9.Разматрање жалбе Схаре фондације на текст објављен на порталу „Блиц.рс“
10. Разматрање жалбе Схаре фондације на текст објављен на порталу „Б92.нет“
11. Разматрање жалбе Невене Кривокапић на текст објављен на порталу „Ало.рс“
Чланови Комисије су на почетку седнице обавештени да је за ову седницу Асоцијација медија изабрала Филипа Шварма уместо одсутног Вукашина Обрадовића, док је НУНС, уместо такође одсутне Тамаре Скрозза, одредио Драгу Божиновић за замену.
1.Иван Крстић поднео је жалбу Савету за штампу због тога што је “Ало” нетачно пренео његов твит, тачније што је у текст додата реченица које у твиту нема, као и зато што редакција није објавила деманти који је послао. У току расправе, Златко Чобовић је рекао да нема никакве сумње да је Кодекс прекршен, јер је његова изјава нетачно пренета – у твиту пише једно, а у тексту нешто сасвим друго. Додао је да је и одговор редакције симптоматичан и указује на нешто што је постало тенденција у медијима – да се лаж прогласи иситном и онда се брани та лажна истина. Иако нема никаквог спора да Крстић није написао оно што су они пренели, у одговору на жалбу тврде да је тачно пренето „агресивно значење поруке“. Додао је и да, по његовом мишљењу, није тачно да деманти, како трвди редакција, не испуњава услове да буде објављен. Љиљана Смајловић је рекла да свакако у образложењу одлуке треба нагласити да Комисију не занима како би се редакција бранила на суду, него којим се новинарским разлозима руководила да не објави деманти. И сам одговор редакције је подсмешљив и потцењивачки, што додатно сведочи да разлози за то нису били новинарске природе. Истакла је и да овакав начин „извештавања“ доводи у опасност подносиоца жалбе. Невена Кривокапић је такође навела да се редакција позива на закон када објашњава зашто одговор није објављен, али да се Савет не бави законом, него етиком, а етички би било да се чак неука странка подучи како да приреди одговор како би он могао бити објављен. Након дискусије, Комисија је једногласно одлучила да су прекршене тачке 1 и 2 Поглавља И.
2. Министарство културе и информисања Републике Србије поднело је жалбу верујући да је лист, објављивањем нетачне информације да је министар слао полицију да хапси уредника „Српског телеграфа“, прекршио више тачака Кодекса новинара из одељака Истинитост извештавања, Новинарска пажња и Однос према изворима инфомација. Филип Шварм је указао на то да Министарство не може имати никакве везе са привођењем, јер такве налоге издаје суд, тако да је јасно да је објављено нешто што је потпуно нетачно, односно да је Кодекс прекршен. Са овим су се сагласили и остали чланови Комисије, а у току краће расправе Љиљана Смајловић је истакла и да је прекршена одредба која се односи на забрану уношења неоправданог страха међу људе, јер се оваквим писањем застрашују други новинари. Комисија је потом једногласно одлучила да су прекршене тачке 1, 2 и 5 Одељка И и тачка 8 Одељка ВИ.
3. Адвокати Владимира Врбашког поднели су жалбу због, како су навели, још једног у низу текстова који су у претходних неколико месеци објављени о њему, а којима се “на крајње непрофесионалан, противзаконит и непримерен начин, вређа част и достојанство њиховг клијента. Чланови Комисије оценили су да је реч о још једном тексту, какве су већ разматрали на претходној седници, да је практично исте садржине и да се Врбашки поново оптужује за исте малверзације. Љиљана Смајловић је нагласила да јеВрбашки веома озбиљно оштећен оваквим написима, јер се против њега месецима води кампања, а сличног мишљења је био и Златко Чобовић, који је рекао да би у образложењу одлуке требало истаћи да вођење овакве хајка није ни најмање наивно и да озбиљно угрижава особу о којој се пише. Комисија је једногласно одлучила да је прекршена тачка 3 Одељка ИВ.
4. Невенка Медић поднела је жалбу због текста у којем се њена сестра и она оптужују да су превариле на десетине радника који су ишли на рад у иностранство. Чланови Комисије прихватили су, предлоге председавајућег и генералног секретара у вези са тачкама Кодекса које су прекршене тиме што је портал изнео неосноване оптужбе, односно гласине, и то само на основу једног извора. Комисија је једногласно изрекла јавну опомену због кршења тачака 2, 4 и 5 Одељка И.
5. Шесторица функционера Ловачког удуржења “Трест” из Петровца на Млави жалила су се Савету за штампу верујући да су спорним текстом прекршене бројне одредбе Кодекса новинара из одељака: Истинитост извештавања, Одговорност новинара, Новинарска пажња, Однос према изворима информација и Заштита приватности. Чланови Комисије су у краћој расправи, прихватили све наводе подносилаца жалбе и једногласно одлучили да су прекршене тачке 1, 2, 4 и 5 Одељка И и тачке 1 и 2 Одељка В.
6. Стручна служба Заштитиника навела је у жалби Савету за штампу да „Данас“ није објавио одговор коју су упутили на спорни текст, већ је, напротив, редакција наставила да и у наредним текстовима понавља неистините тврдње. Стојан Марковић је, у расправи, истакао да „Данас“ није имао обавезу да објави деманти, јер је у тексту већ објављена његова изјава, а сам деманти је знатно дужи од текста. Додао је да сматра да редакција нема обавезу да подучи Заштитника грађана како да напише одговор, јер није реч о неукој странки. Љиљана Смајловић је нагласила да право на одговор не подразумева објављивање ауторског текста, који је дужи од текста на који се односи, нити медиј има обавезу да објави сваки одговор. Додала је да има проблем са тим што су у каснијем тексту коришћени делови демантија који није објављен, али да не мисли да је прекршен Кодекс. Филип Шварм је рекао да је ово „гранични случај“ , јер се може говорити о томе да медиј мора да објави одговор. Ипак, овде је проблем не само што је дужи од текста и што проширује тему у односу на текст, већ и то што представља неку врсту злоупотребе која код нас полако постаје стандард – да неко не одговори или штуро одговори када се од њега затражи изјава, а после шаље деманти у који ставља оно што није рекао први пут. Остали чланови Комисије изнели су сличне ставове, па је једногласно одлучено да Кодекс није прекршен.
Невена Кривокапић није учествовала у даљем току седнице, будући да је запослена у Схаре фондацији, а једну жалбу је и сама поднела. Из расправе и одлучивања о жалбама које се односе на портал „Блиц жена“ и „Блиц.рс“ није учествовала Вера Дидановић, запослена у компанији Рингиер Аxел Спрингер, која је издавач тих медија. Све жалбе односиле су се на прикривено оглашавање, односно на то да су медији као новинске текстове објавили комерцијалне садржаје.
7.У вези са жалбом на текст „У ком граду ћете ви дочекати Нову годину“, Стојан Маковић је рекао да сматра проблематичним две ствари. Право да ли је Схаре фондација имала право да поднесе жалбу на текст који је објављен 20 новембра 2018. године, с обзиром на то да је Статут фондације тек 10. јануара ове године промењен тако да у њене циљеве спада и заштиита, едукација и информисање потрошача у дигиталном окружењу. Друга дилема односи се на то да ли текст, који је објављен пре неколико месеци и односи се на новогодишње аранжмане, сада има више икаквог утицаја на читаоце, односно потрошаче, тачније која је сврха да се толико касније утврђује прекршај Кодекса у тексту који више нико не чита. Филип Шварм је такође мислио да Схаре није имала легитимитет у тренутку подношења жалбе, док се Ивана Стјеља није сагласила са овим. Она ј рекла да су били надлежни и пре последњих измена Статута, јер се баве заштитом људских права у дигиталном окружењу, а у Пословнику стоји да жалбу може поднети организација која се бави заштитом људских права, као и с обзиром на то да се овде ради о заштити јавног, дифузног интереса. Чланови Комисије су на крају прихватили да је Схаре фондација испунила формалне услове за подношење жалбе, али су, будући да је текст застарео и више не утиче ни на који начин на читаоце, једногласно одлучили да Кодекс није прекршен.
8. У вези са жалбом на текст „Одмор на Криту за 299 евра“ Комисија је закључила да је недвосмислено реч о комерцијалном садржају који није означен, због чега је једногласно одлучила да је прекршена тачка 7 Одељка ИВ и одговарајућа смерница из поглавља Одговорност новинара.
9. Већина чланова Комисије сматрала је да је тиме што су фотографије јасно означене са промо јасно да није реч о новинском тексту, али је предложено да се редакцији препоручи да јасно означи и сам текст. Ивана Стјеља сматрала је да Кодекс јесте прекшен, јер се ознака промо налази само на форографијама, а цео текст није тако означен,
10. У краћој расправи о тексту објављеном на порталу „Б92. нет“, чланови Комисије су закључили да Кодекс није прекршен, односно да читаоци нису ничим доведени у заблуду, будући да је јасно назначено да је реч о тексту са промоције новог телефона, у којем су изнете инфомације које занимају читаоце. Одлука да нема прекршаја донета је једногласно.
11. Слична расправа вођена је и о жалби на текст објављен на порталу „Ало.рс“, за који је Комисија, такође једногласно, одлучила да нема прекршаја Кодекса.
Седница је завршена у 19.20 сати.
Записник водила Председавајући
Гордана Новаковић Стојан Марковић