Записник са деведесет прве седнице Комисије за жалбе одржане 29.08.2019
САВЕТ ЗА ШТАМПУ
Комисија за жалбе
Бр.92
29.8.2019.
Београд
ЗАПИСНИК
Са 91. седнице Комисије за жалбе, одржане 29.8.2019. године, са почетком у 18 сати, у просторијама Савета за штампу
Присутни сви чланови Комисије: Вишња Аранђеловић, Стојан Марковић, Владо Мареш, Вера Дидановић, Драган Ђорђевић, Лиљана Смајловић, Ивана Стјеља, Тамара Скрозза, Вукашин Обрадовић, Невена Кривокапић и Златко Чобовић
Остали присутни: Дејана Укропина и Невена Драшкић, адвокатице које заступају „Тањуг“ и Гордана Новаковић, генерална секретарка Савета за штампу
Дневни ред:
1.Разматрање жалбе Лазара Човса на текстове објављене у дневним листовима „Ало“ и „Информер“
2.Разматрање жалбе редакције „Недељника“ на текст који је објавио „Тањуг“
1.Новинар Лазар Човс поднео је јединствену жалбу због два текта објављена на порталу „Ало.рс“, као и због коментара у једном од њих, и због текста у листу „Информер“, верујући да су њима прекршене одредбе из поглавља Истинитост извештавања, Новинарска пажња и Одговорност новинара. У току расправе, чланови Комисије су се сагласили да не треба да одлучују о томе да ли су прекршене одредбе Кодекса које се односе на истинитост извештавања, тачније да не могу да оцењују да ли су тачне твдње које је Човс изнео на Твритеру, па самим тим ни да ли су „Инфомер“ и „Ало“ тачно закључили да он није у праву. Тамара Скрозза је рекла да мисли да је прекршена одредба на коју се Човс није жалио, а по којој политички и економски интереси издавача не би смели да утичу на уређивачку политику на та начин да се о одређеној теми извештава непрофесионално. Рекла је и да мисли да је прекршена и одредба која изостављање информација које могу битно да утичу на став читаоца изједначава са изношењем лажи. Скрозза је нагласила да су оба листа текстовима покушала да скрену пажњу са теме којом се Човс бавио, на њега. Вера Дидановић је рекла да је за њу проблематично и то што је исти текст објављен у два различита медија, али да не зна која би тачка Кодекса могла бити прекршена тиме. Златко Чобовић је, насупрот овоме, рекао да мисли да нема прекршаја Кодекса и да не види ништа спорно ни у томе што је Човс назван „Ђиласовцем“, јер можда то и јесте. Скрозза је, међутим, поставила питање како је успостављена та веза између Човса и Ђиласа и истакла да је недопустиво такво лепљење „етикета“, без икаквих доказа. Владо Мареш је рекао да Комисија не би смела да не санкционише овакво писање таблоида, које је постало манир. Нагласио је да су оба, идентична, текста бесмислена и написана само са намером да се дисквалификује човек који пише оно што се њима не допада. Он има право да пише, а они то право покушавају да му ускрате, јер препознају себе као некога ко мора одмах да реагује сваки пут кад замисле да нешто није по вољи неком замишљеном господару, што је апсолутно неприхватљиво. Након расправе, Комисија је једногласно одлучила да је „Ало.рс“ прекршио тачку 5 Поглавља И, како самим текстовима, тако и коментарима у оквиру текста, док је одлуку да су прекршене тачка 2 Поглавља ИИ и тачка 3 Поглавља В донела са осам гласова „за“ и три „против“. Одлука у вези са делом жалбе који се односи на текст у „Информеру“ није донета, јер је „за“ одлуку да Кодекс није прекшен гласало седам чланова Комисије, док су против била четири, па није било потребне већине од осам гласова.
2. Редакција „Недељника“ жалила се због тога што је агенција „Тањуг“, без навођења извора, пренела њихову информацију да је бивша премијерка Тајланда, која је у својој земљи осуђена на пет година затвора, одлуком Владе Србије добила српско држављанство. У расправи и одлучивању о овој жалби није учествовала Љиљана Смајловић, колумнисткиња „Недељника“. Тамара Скрозза је, у дискусији, истакла да је абецеда новинарства да мора да се објави да је вест преузета из другог медија, те да је у овом случају реч о безобразлуку, за који не постоји објашњење. По њеном мишљењу, „Тањуг“ ништа не би изгубио да је навео „Недељник“ као медиј који је први објавио информацију. Овако како је „Тањуг“ објавио информацију као да је намерно покушао да створи погрешну перцепцију да је Влада Србије саопштила ту инфомацију, иако је заправо она била сакривена. Додала је и да озбиљни медији објаве када преузму инфомацију из другог медија и да би се заштитили, да не би били одговорни ако се испостави да је инфомација неистинита, али да је „Тањуг“ то овога пута могао то да избегне пошто је реч о Владиној одлуци. Вукашин Обрадовић је рекао да је професионални стандард, посебно кад је реч о агенцијама, да се наведе извор, што у овом случају може бити „Службени гласник“, али и да је то први објавио „Недељник“. „Недељникова“ вест је била екскузивна и агенција је морала да наведе то да је први известио, јер овако они који су преузели агенцијску вест нису могли да знају ко је први то објавио. Златко Чобовић је рекао да није сагласан са њима. Уз примедбу да кад год се „Тањуг“ нађе пред Комисијом за жалбе треба напоменути да је реч о правно непостојећој фирми која не постоји већ четири године, истакао је да са ауторско- правног становишта одлука Владе није ауторско дело. „Недељник“ је ту одлуку пронашао у „Службеном гласнику“ и на основу ње направио аналитички текст. „Тањуг“, међутим, није преузео ниједан фрагмент тог текста, већ само инфомацију из јавног документа, тако да се не може говорити о кршењу ауторских права новинара „Недељника“. Стојан Марковић се већим делом сагласио са овим, али је приметио да у „Тањуговој“ вести постоји и инфомација о томе да је бивша тајланска премијерка осуђена на пет година затвора, чега у „Службеном гласнику“ нема, а део је вести у „Недељнику“. Чобовић је потом рекао да ће само због тог дела реченице гласати да је Кодекс прекршен. По завршетку расправе, Комисије је једногласно одлучила да је прекршена тачка 1 Поглавља ИX, док је „за“ одлуку да је прекршена тачка 3 Поглавља ВИИ гласало девет чланова Комисије, а „против“ је био један.
Седница је завршена у 18.55 сати.
Записник водила Председавајућа
Гордана Новаковић Вишња Аранђеловић