Записник са деведесет друге седнице Комисије за жалбе одржане 26.09.2019
САВЕТ ЗА ШТАМПУ
Комисија за жалбе
Бр.93
26.9.2019.
Београд
ЗАПИСНИК
Са 92. седнице Комисије за жалбе, одржане 26.9.2019. године, са почетком у 18 сати, у просторијама Савета за штампу
Присутни чланови Комисије: Вишња Аранђеловић, Владо Мареш, Драган Ђорђевић, Лиљана Смајловић, Тамара Скрозза, Златко Чобовић, Снежана Андрејевић, Вида Петровић Шкеро, Јелка Јовановић и Бојан Цвејић
Одсутни чланови Комисије: Зорица Вишњић
Остали присутни: Јована Пешић из Удружења новинара Србије и Гордана Новаковић, генерална секретарка Савета за штампу
Дневни ред:
1.Разматрање жалбе др Татјане Вешовић на текстове објављене на порталу „Еврсац.рс“
2.Разматрање жалбе Нинослава Чујића на текстове објављене у „Кикиндским“
Генерална секретарка је на почетку седнице обавестила чланове Комисије да је, грешком, на дневни ред била стављена и жалба Владана Влајковића на текст објављен у листу „Палеж“ , те да је жалба у међувремену одбачена из формалног разлога, јер је устекао прописани рок од 90 од објављивања текста.
1.Татјана Вешовић поднела је жалбу Савету за штампу јер су, како је навела, у пет објављених текстова, на њен рачун изнете озбиљне увреде,“неистине, обмане и измишљотине”, којима су јој повређени част, углед и достојанство. У току расправе, Владо Мареш је рекао да овакви написи нису новинарски текстови, већ пропагнадни и да се на овај начин медији злоупотребљавају да би се неко дискредитовао. Додао је да је несхватљиво да се адвокат портала позива на јавни интерес, јер јавни интерес не може бити да се објављују измишљотине. Вида Петровић Шкеро истакла је да портал дискредитује др Вешовић, као лекарку и начелницу клинике, као стручњака у својој професији, јер она је у Вршцу јавна личност много више због тога, него зато што је председница ГО ДС. Много је важнија њена стручност у професији од њеног политичког деловања и зато се оваквим текстовима руши њена репутација стручњака, што доводи то тога да грађани губе поверење и у њу и у болницу у којој ради. Она је подсетила и да новинар има обавезу да информише благовремено, а не да пише о кривичној пријави три године након што је поднета. Љиљана Смајловић је истакла да члан Кодекса који се односи на заштиту приватности управо треба да заштити углед, стручност и репутацији особе о којој се пише. Нашим медијима, рекла је, то углавном није познато, а суд у Стразбуру управо инсиситира на томе да су неприхватљиви напади на репутацију и својим одлукама је штити. Вида Петровић Шкеро је рекла да је приватност Татјане Вешовић повређена и објављивањем кривичне пријаве, јер то не би смело да буде доступно јавности. За кривичну пријаву не сме да зна нико сем страна у поступку. Тамара Скрозза је додала и да је у нашим медијима доста често, као и у овом случају, да се то што је поднета кривична пријава узима као „доказ“ да је неко крив (иако пријаву може свако да поднесе), са намером да се дискредитује и прогони због свог политичког ангажмана. Након дискусије, Комисија је једногласно одлучила да је портал „Евршац“ прекршио тачке 1,2, 4 и 5 Поглавља И, тачку 2 Поглавља ИИ, тачку 4 Поглавља ИВ и тачку 1 Поглавља ВИИ Кодекса новинара Србије и изрекла јавну опомену.
2. Нинослав Чујић поднео је жалбу због тога што су он и његова супруга, у спорном тексту, означени као “СНС ботови”, као и због тога што му није објављен деманти. Љиљана Смајловић је, у дискусији, указала да постоји нешто што повезује „Евршац“ и „Кикндске“, а што је новинарски неприхватљиво, а то је да ни једни ни дуги нису пружили прилику другој страни да се изјасни о „непријатним оптужбама“. Истакла је да је несхватљиво да су у локалном СНС-у 2016. рекли да неће да дају изјаве за „Кикиндске“, а да уредник Бодрожић не сматра да треба да их позове ни 2019. године и додала да то што су они о њему говорили не може да буде оправдање за кршење Кодекса. Он нема никакве доказе, сем што тврди да има изворе у тој странци, не пружа им прилику да одговоре, не поштује обавезу да се чује и друга страна, рекла је. Јелка Јовановић је нагласила да би да је, као уредник, добила овакав текст, тражила од новинара да наведе извор и да позове људе о којима пише, додајући да, без обзира на њихов однос према медијима, новинар мора да бар покуша са ступи у контакт са људима о којима пише. Златко Чобовић је, међутим, рекао да је Бодрожић објавио одговор, да се у тексту позвао на „Јужне вести“, да је имао извор у СНС-у, или је и сам био извор, те да не види да је нешто погрешно урадио. Истакао је да бити „бот“ није притивзаконито, те да не разуме зашто тим људима не смета да то раде, али им смета кад се то објави, додајући и да су и одговори које су послали „ботовски“, сви „као под индигом“ – поносим се што сам члан СНС-а, али нисам бот. Упитао је и да ли би се нешто променило да их је позвао, на шта је Љиљана Смајловић рекла да је обавеза да са позове друга страна и да нема смисла расправљати о томе шта би било да их је позвао. Са њом се сагласила Тамара Скрозза, која је рекла да су морали да их зову, макар да испоштују форму, што таблоиди стало раде, али да свакако треба узети у обзир и то да локални челници владајуће странке дискриминишу „Кикиндске“ одбијајући да им дају изјаве, што је супротно закону. Навела је да је таква дискриминација честа и да се и сама сваки дан среће са тим, јер јој се нико од „напредњака“ не јавља. Смајловић је рекла да сви новинари таблоида на суду нуде доказе да су покушали да ступе у контакт са неким и пажљиво чувају доказе о томе. Нагласила је да је концепт Савета за штампу да су појединци са именима и презименима важнији од групе којој припадају, па је тако и у овом случају Чујић повређен као човек, и не сме се рећи –„ма, нема везе, он је ионако у СНС-у, који нам се замерио“, не сме он да трпи због тога како се понаша његова странка. Јелка Јовановић је оценила да се они не стиде тога што су ботови, јер да је тако не би ни били у СНС-у, већ је проблем у томе што се финансирају из државног буџета, а раде за партију, а да је то тешко доказати.Снежана Андрејевић рекла је да је новинар дужан да позове за изјаву особу о којој пише и да о томе има доказ. Лош је, истакла је, одговор уредника „Кикиндских“да их нису контактирали јер су пре три године одлучили да прекину комуникацију са њима људи који сада више можда и нису на иситим местима и оно што се дешавало пре три године више не мора да буде релевантно. Вишња Аранђеловић подсетила је на 86. седницу Комисије за жалбе, када се жалила група грађана која је на порталу „Петровац инфо“ означена као локални тим СНС ботова. Случај је био веома сличан, сем што су тада објављене и њихове фотографије са Фејсбук профила, а сам Бодрожић је тада, као члан Комисије, рекао да је објављивање таквог списка „пример како неко ко не зна, трчи за пет минута славе“. Владо Мареш је нагласио да је овде реч о томе да је однос између локалне власти у Кикинди и „Кикиндских“ ескалирао дотле да је власт, из крајње себичних, политичких разлога, одлучила да се обрати Савету. Годинама, рекао је траје то „надмудривање, препуцавање и ломљење медија од стране острашћене и иживљене власти, која мисли да може све да ради“, и која се сада обраћа Савету да би им, својом одлуком, помогао да још мало сломе „Кикиндске“, које су већ једним делом отерали из Кикинде. Додао је да у овом случају нема „ни трунке прекршаја Кодекса“, да му је убедљиво Бодрожићево објашњење да је грешком пропустио да објави одговор и да није хтео да по хиљадити пут зове оне који не желе са њим да разговарају. Љиљана Смајловић је реаговала на ово, као и на оцену Јелке Јовановић, истакавши да је то испољавање политичке пристрасности којој нема места у Савету за штампу и да би било добро да се седнице снимају управо због оваких неприхватљивих иступа чланова Комисије. Мареш је, међутим, рекао да нема разлога да се било шта снима, седнице су јавне и сви знају ко је шта рекао, као и да је његова ствар шта ће да говори. Он је цитирао Орвела који је рекао да је слобода ако можеш да кажеш нешто што други не желе да чују, и додао да новинари имају и обавезу да говоре оно што други не желе да чују. Љиљана Смајловић је одговорила да у Кодексу пише да је са новинарством неспојиво отворено сврставање уз једну политичку опцију. „Ако је неспојиво са новинарством, неспојиво је и са нашом улогом овде. Отворено испољавање политичке пристрасности дискредитује и Савет и нашу могућност да будемо непристрасни“, рекла је. Вида Петровић Шкеро је оценила да су се чланови Комисије сагласили са тим да је новинар морао да позове чланове странке о којима је писао, али да Комсија мора, водећи рачуна о принципу пропорционалности, да узме у обзир и оно што је уредник навео у одговору у вези са начином комуникације са локалним властима, јер он крши првила професије, а они закон када одбијају да дају изјаве за тај лист, као и да такав начин комуникације урушава углед и новинара и новина. Сличног мишљења била је и Снежана Андрејевић, која је нагласила да чланови Комисије морају да се изјашњавају на основу чињеница и да одлуку заснују на ономе што произилази из непоштовања Кодекса, односно из тога да није позвана друга страна, али сразмерно целој ситуацији. Треба, свакако, додала је, прокоментарисати и однос локалне власти према „Кикиндским“, јер то није по закону, а начин на који се те новине уништавају је страшан и мора да се укаже и на то. По завршетку дебате, Комсија је једногласно одлучила да није прекршена тачка 6 Одељка ИВ, која се односи на необјављивање демантија. Одлука да су прекршене тачке 3 и 4 Поглавља И донета је са осам гласова „за“ и два „против“.
Седница је завршена у 19.15 сати.
Записник водила Председавајућа
Гордана Новаковић Вишња Аранђеловић