Записник са деведесет пете седнице Комисије за жалбе одржане 26.12.2019

САВЕТ ЗА ШТАМПУ

Комисија за жалбе

Бр.96
26.12.2019.
Београд

ЗАПИСНИК

Са 95. седнице Комисије за жалбе, одржане 26.12.2019. године, са почетком у 18 сати, у просторијама Савета за штампу

Присутни сви чланови Комисије: Вишња Аранђеловић, Тамара Скрозза, Владо Мареш, Љиљана Смајловић, Драган Ђорђевић, Златко Чобовић, Зорица Вишњић, Вера Дидановић, Вида Петровић Шкеро, Снежана Андрејевић и Филип Шварм

Остали присутни: Јована Пешић из Удружења новинара Србије, Бојан Цвејић, уредник онлајн издања листа „Данас“ и Гордана Новаковић, генерална секретарка Савета за штампу

Дневни ред:

1.Разматрање жалбе Радиотелевизије Србије на на текст објављен у онлајн издању листа „Данас“

2.Разматрање жалбе Тијане Мандић на текст објављен у дневном листу „Ало“

3.Разматрање прве жалбе Адама Сантовца на текст објављен на порталу „Прессонлионе.рс“

4.Разматрање друге жалбе Адама Сантовца на текст објављен на порталу „Прессонлионе.рс“

На почетку седнице чланови Комисије су обавештени да је Асоцијација медија одлучила да на овој седници Вера Дидановић и Филип Шварм замене чланове Комисије Јелку Јовановић и Бојана Цвејића, који раде у листу „Данас“ и не би могли да одлучују о тој жалби.

1.Генерални директор РТС-а Драган Бујошевић жалио се на текст у којем су, по њему, нетачно интерпретирани резултати истраживања фондације Конрад Аденауер о поверењу грађана у медије и то тако да је наведено да „Србија не верује РТС-у“, иако је поверење у све друге медије знатно мање. У току расправе, Тамара Скроза рекла је да наслов јесте „помало исконструисан“, али не у тој мери да би могло да се каже да не одговара садржају текста. Навела је да наслов није „скандалозан“ да би могло да се каже да је прекршен Кодекс и додала да је легитиман када се узму у обзир резултати истраживања. Вида Петовић Шкеро је била сличног мишљења, посебно указавши на то да је „Данас“ објавио одговор РТС-а, који су видели у другим медијима, иако га нису добили од РТС-а. Поводом навода у жалби зашто се у наслову није истакло да је веће неповерење у друге медије него у РТС, рекла је да јавни сервис има већи значај за грађане од осталих медија, као и да су другом тексту објављени подаци и о осталим јавним сервисима из региона, што је, такође, била замерка подносиоца жалбе. Насупрот томе, Љиљана Смајловић је оценила је да је наслов малициозан и да је реч о типичном примеру наслова који наводи читаоце на погрешан закључак, јер заправо грађани више верују РТС-у него било којој другој телевизији. Истакла је да би тексту једнако одговарао и наслов „Србија највише верује РТС-у“ или „Србија верује РТС-у више него другим телевизијама“, из чега произилази да се редакција одлучила за малициозан наслов. Вида Петровић Шкеро је, међутим, рекла да је њој убедљиво објашњење из одговора уредника на жалбу – да се цео текст бави јавним сервисом јер је то најзначајнији медиј, а да, ако 67 одсто грађана каже да нема поверења у РТС, може се рећи да им „Србија не верује“, без обзира што не верује ни осталима. Додала је да нису написали да је „РТС најгори“. Љиљана Смајловић је рекла да би било тачно да је писало да највише грађана верује РТС-у, док је Тамара Скрозза додала да је чест случај са истраживањима да се резултати различито представљају у различитим медијима. Снежана Андрејевић рекла је да није било разлога да се у наслову и у тексту „апострофира“ РТС, те да целокупан текст, а не само наслов, није најкоректније написан, али је додала и да је све то „бенигно“.

Златко Чобовић је истакао да Кодекс није прекршен и да је наслов могао да буде другачији, али да овакав какав је одржава суштину текста и није с њом у супротности.Нагласио је и да се РТС у жалби позива на поштовање критеријума који нису обавезујући, већ пожељни, кад је реч о подацима о броју испитаника, наручиоцу истраживања, времену истраживања и питањима постављеним испитаницима, а да их сам не примењује када објављује анкете. Као примере навео је два прилога објављена у централном Дневнику РТС 9.12.2019. године о истраживањима о корупцији и о поштовању људских права. Говорећи о појединачним наводима у жалби, додао је: да објављивање процената о политичком утицају на државне ТВ у земљама у окружењу није од утицаја јер не би променило утврђени проценат политичког утицаја на РТС у Србији, да је непримерено упоређивати писане и електронске медије јер нису исти, као и да објављвање резултата истраживања не представља нарушавање угледа РТС, као што се тврди у жалби, већ је реч о објављивању чињеница које су утврђене у истраживању, али не одговарају подносиоцу жалбе. Након дискусије, Комсија је са девет гласова „за“ и два „против“ одлучила да нису прекршене тачке 1 и 2 Одељека И Кодекса, док је одлука да није прекршена тачка 2 Одељка ИИ донета једногласно.

2. Професорка Тијана Мандић поднела је жалбу Савету за штампу због текста на порталу листа „Ало“ у којем се функционерка Савеза за Србију Ана Стевановић оптужује за „сумњив“ докторат, док се професорка Мандић, која јој је била менторка, сумњичи да је за то награђена позицијом у истој партији. Љиљана Смајловић је рекла, у току расправе, да је ово драстичан случај кршења Кодекса и да Савет за штампу и постоји због због заштите оваквих појединаца, који немају никакву друптвени моћ, нити било какву подршку, нпр. страначку. Професорка Тијана Маднић је, како је истакла, колатерална штета, јер се текст заправо бави Аном Стевановић. Оним што је објављено јој је уништен живот, а да је нико из редакције није ни позвао да је било шта пита. Са овим се сагласио и Златко Чобовић, док је Вида Петровић Шкеро додала да би у одлуци требало навести све што је објављено, а није истина – рецимо да странка није ни постојала у време када је Ана Стевановић докторирала, да Тијана Мандић није у председништву Ђиласове странке итд. По завршетку расправе, једногласно је донета одлука да је „Ало“ прекршио тачке 1, 2, 4 и 5 Одељка И, тачку 1 Одељка В и тачку 1 Одељка ВИИ Кодекса.

3. Чланови Комисије водили су обједињену расправу о два текста на која се новинар телевизије Н1 Адам Сантовац жалио, јер је садржај веома сличан – оба текста односе се на његов документарни филм „Мега дипломац“ и, по тврдњама подносиоца жалбе, садрже низ увреда на његов рачун, којима су му повређени част, углед и достојанство. Након краће дискусије, у којој је, између осталог, примећено и да су у спорним текстовима изречене бројне увреде и на рачун других људи, а не само подносиоца жалбе, чланови Комисије за жалбе једногласно су одлучили да су у оба текста прекршене тачке 2 и 5 Одељка И , тачка 2 Одељка ИИ, тачке 1 и 6 Одељка ИВ, тачка 1 Одељка В и тачка 1 Одељка ВИИ Кодекса новинара Србије.

Седница је завршена у 18.45 сати.

Записник водила Председавајућа

Гордана Новаковић Вишња Аранђеловић