Записник са деведесет осме седнице Комисије за жалбе одржане 26.03.2020

САВЕТ ЗА ШТАМПУ

Комисија за жалбе

Бр.99
26.3.2020.
Београд

ЗАПИСНИК

Са 98. седнице Комисије за жалбе, одржане 26.3.2020. године, онлајн.

Учестовавали су сви чланови Комисије: Бојан Цвејић, Тамара Скрозза, Владо Мареш, Љиљана Смајловић, Драган Ђорђевић, Златко Чобовић, Зорица Вишњић, Јелка Јовановић, Оливера Милошевић, Вида Петровић Шкеро и Снежана Андрејевић

Дневни ред:

1. Разматрање жалбе Јоване Пешић на текст објављен на сајту НУНС

2. Разматрање жалбе Ђурђа Мечанина на текст објављен на порталу „Озонпресс“

3.Разматрање жалбе Министарства културе и информисања Републике Србије на текст објављен у дневном листу „Српски телеграф“

4. Разматрање жалбе Министарства културе и информисања Републике Србије на текст објављен у дневном листу „Курир“

5. Разматрање друге жалбе Министарства културе и информисања Републике Србије на текст објављен у дневном листу „Курир“

6. Разматрање жалбе Константина Љубомировића на текст објављен на порталу „Тпкнеwс“

7. Разматрање жалбе Синише Јаснића на текст објављен у дневном листу „Блиц“

1. Чланови Комисије су пре седнице обавештени да је Јована Пешић одустала од жалбе.

2. Ђурђе Мечанин, власник портала „Кабларнет“, поднео је жалбу због, како је навео, „крађе“ текста са тог портала. У току расправе, чланови Комсије су истакли да је „Озонпресс“ навео и извор и потписао и ауторе текста и фотографије, те да се, због тога, не може говорити о „безочној крађи“, како то твди подносилац жалбе. Тамара Скрозза је рекла да да је редакција „Озонпресса“ требало је да траже сагласност, али да нису украли текст, јер су навели су аутора, извор и нису променили контекст или било шта друго. Златко Чобович је нагласио да у овом случају нема прекршаја Кодекса и објаснио да су у пренетом тексту назначени и извор и аутор текста, као и аутор фотографија. „Озонпресс“ је замољен да пренесе текст, а аутор текста не рекламира повреду ауторског права  – коришћење текста без сагласности аутора“, рекао је. Сличног мишљења били су и остали чланови Комисије, с тиме што је закључено и да би редакцији „Озонпресса“ требало препоручити да увек, пре објављивања садржаја из других медија, прибави њихову сагласност, а редакцији „Кабларнета“ да пропише и постави на сајт правила по којима други медији могу преузимати њихове текстове и фотографије.  Комисија је, након расправе, једногласно одлучила да нема прекршаја Кодекса, али да се у одлуци наведу поменуте препоруке редакцијама.

3. Министарство културе и информисања Републике Србије поднело је жалбу наводећи да је текстом који се односи  на изложбу коју је Министарство суфинансирало, а у оквиру које је изложена и слика “;Клопка за птице” Мила Милуновића, прекршено више тачака Кодекса новинара Србије из поглавља Истинитост извештавања, Одговорност новинара и Новинарска пажња. У току расправе чланови Комисије сагласили су се да наслов не одговара суштини текста, као и да редакција није поступила са дужном професионалном пажњом. Јелка Јовановић је оценила да је очигледна је намера дискредитације министра, а „аргументи“ су у тексту вештачки повезивани, док је Вида Петровић Шкеро навела да мисли да да има прекршаја из Поглавља И тачке 1 и 4. јер није извештавано ни тачно ни објективно, а није ни обављен разговор са свим лицима која би имала сазнања о теми о којој пишу (са власником слике, лицем од кога ју је купио…). Комисија је зато једногласно одлучила да је прекршена смерница из тачке 1 Поглавља 2, тачка 1 Поглавља В, као и тачке 1 и 4 Поглавља И.

4. Министарство културе и инфомисања жалило се на текст у којем је министар Владан Вукосављевић оптужен је да је финасирао “књигу лажи о Србима”. Зорица Вишњић је истакла да је текст је очигледно тенденциозно написан. Министар би, како је објаснила, могао бити одговоран само за избор некомпетентне комисије, али њена релевантност није доведена у питање, па је овде реч о кршењу Кодекса. Јелка Јовановић је рекла да мисли да је важно рећи како се претенциозним извештавањем о суфинансирању пројеката културе и информисања, као што је овај, шаље погрешна слика о читавом процесу, јер, као да се очекује да министар одлучује уместо да се поштују комисије. Са овим се сагласила Тамара Скрозза, која је додала да је текстом прекршена и пета тачка првог поглавља – која се односи на недоказане оптужбе. „Није министар ништа финансирао (из свог џепа), као што се то представља – да не говоримо како му се ту импутирају лоше намере, све паушално, на основу нечије импресије“, рекла је. Вида Петровић Шкеро је сматрала да је прекршена и тачка 1 Поглавље И, пошто извештавање није било тачно, нити објективно, а ни потпуно. Није објашњено о каквој се личности ради и колико је битно обрадити архивску градју коју поседује и као учесник тих ратова и лице које о томе има  велики број необрадјених података. Оливера Милошевић је нагласила и да је у тексту и прилично једнострано приказан опус историчара, уз све већ наведене прекршаје. Комсија је, по окончању диксусије, једногласно одлучила да су прекршене тачке 1, 2  и 5 Поглавља И, као и тачке 1 и 3 Поглавља В.

5. Друга жалба Министарства културе и информисања на „Курир“ односила се на криктику министра због тога што је био на одмору у време посете представнице Унеска. У вези са овом жалбом вођена је слична расправа као и о претходној. Тамара Скрозза је такође сматрала да је у питању кршење тачке 5 поглавља И, које се односи на недоказане оптужбе: министар се означава, не само као неко ко је „испалио“ представницу УНЕСЦО, већ и као неко ко такве ствари континуирано ради у тренутку када се, ето, боримо да Косово не уђе у ту организацију. Рекла је да мисли да је ово пример веома малициозног таргетирања и да би Комисија на то требало да скрене пажњу. Вида Петровић Шкеро је рекла да је текст  посебно малициозан ако се има у виду када је била посета, како је организована  и временски след поменутих догадјаја у тексту, док је Зорица Вишњић указала да је у сва три случаја на које су поднете жалбе реч о малициозном таргетирању. а Оливера Милошевић је предложила да се гласа и о томе да је прекшена тачка 1 Поглавља И, јер уочена тенденциозност и малициозност нису основни стандарди новинарске професије. Комисија је потом једногласно одлучила да су прекршене тачке 1,2 и 5 Поглавља И.

6. Константин Љубомировић поднео је жалбу због  тога што је портал, како тврди, објавио изјаву коју он заправо никада није ни дао, нити га је ико од новинара контактирао. Златко Чобовић је нагласио да је „прича са свих страна професионало шупља“. Подносилац жалбе тврди да он није дао изјаву, али то није демантовао, а редакција тврди да јесте и да је коштала једно пиће у кафани. Подносилац жалбе своди причу да невердостојност своје изјаве, а суштина  спора није ко је рекао него да ли је тачно оно што је речено – да ће председник општине да утаји део новца за дискотеку. Тај податак, без обзира ко га је дао, редакција је била дужна да позове и председника и надлежне службе у општини и да провери. Вида Петровић Шкеро је оценила да мало више треба у образложењу одлуке указати да се и у ситуацији давања изјаве мора вршити провера. Као и да мисли да у овако спорној ситуацији има места за вођење судских поступака, а да ни једна ни друга страна није етички поступала. По мишљењу Зорице Вишњић, у тексту нису наведени никакви докази за изнете тврдње, све је на рекла-казала, а „плус што је у одговору речено да је власник локала отац председника општине док се у тексту тврди да је власник председник“. Јелка Јовановић је нагласила да је реч о озбиљним парама и оптужбама које не може да потврди један проблематичан извор у кафанском разговору. Као и да не види никакве доказе наводних накнадних провера. Комисија је  на крају једногласно одлучила да су прекршене тачка 4 Поглавља И и тачке 1 и 2 Поглавља В.

7. Адвокат Синише Јаснића поднео је жалбу због „неистинитог, непрофесионалног и тенденциозног текста“, којим су, по њему, прекршене бројне одредбе Кодекса из поглавља Истинитост извештавања, Одговорност новинара, Новинарска пажња и Поштовање приватности. Зорица Вишњић је, у току дискусије, рекла да је Кодекс прекршен још у наднаслову: „Истражују се
нове малверзације бившег директора ЕУС-а“, као и да су одговори су тражени од МУП-а, инвеститора, али не и од Јаснића, који се оптужује за малверзације. Јелка Јовановић је истакла да је Кодекс несумњиво прекршен: “анонимни извор, кршењем претпоставке невиности, нема ни трага од друге стране…“ Оценила је да су такви текстови су високоризични по професију, јер су наводно истраживачки, а заправо су „рекла, казала“. Тамара Скрозза је додала да су изнете озбиљне оптужбе с потенцијално дугорочним последицама, уз занемаривање елементарних професионалних стандарда. Љиљана Смајловић је навела да је утрошила доста времена на читање „Блицовог“ досијеа о Јаснићу, односно кампање против њега. „Можда ми је нешто промакло, али нисам нашла ни једну Јаснићеву изјаву за ’Блиц’, а ни сада не разумем ста се тачно десило“, рекла је, додајући да је чуди што се Јаснић није раније јавио Савету. Објаснила је да је „Блиц“ пре пар година кренуо са оптужбама о марифетлуцима са милионима евра, после годину или две подигнута је  оптужница због око десетак милиона динара наводно ненаменски утрошених за плаћање трошкова помоћу бизнис картица. Извор „Блица“ је увек невероватно прецизан, и увек анониман. „Неупућен читалац мора да закључи да је можда истина да Јаснић има мистериозне заштитнике у власти, али мени се чини да има и мистериозне прогонитеље којим ’Блиц’ годинама штити анонимност“, рекла је, додајући да жели да скрене пажњу на контроверзност континуиране употребе истих  тајних извора. Две или више година је довољно времена да редакција која тражи истину закључи да ли је њен анонимни извор био у свему истинољубив и да ли заслужује толико анонимности. У оваквим случајевима редакција била дужна да мало подробније опише свој анонимни извор и да нам каже да ли постоји разлог за сумњу да и извор, попут мистериозних заштитника, можда има неку корист од кампање коју води, односно од пласирања информација које доставља редакцији а редакција не успева да докаже истинитост свих тих информација. Након тога, Комисија је једногласно одлучила да су прекршене тачке 2,3,4 и 5 Поглавља И, тачка 3 Поглавља ИВ, тачке 1 и 2 Поглавља В, као и тачка 1 Поглавља ВИИ.

Записник водила                                                                                           Председавајући

Гордана Новаковић                                                                                      Бојан Цвејић